Profecia contra a Babilónia
1Esta é a mensagem de Deus respeitante à Babilónia: “A desgraça aproxima-se, rugindo das bandas do horrível deserto, como se fosse um tufão soprando furiosamente do Negueve!”
2Estou a ter uma visão tremenda. Oh! Que horror que é isto tudo! Deus está a dizer-me o que vai fazer. Vejo-vos saqueados e destruídos. Serão os elamitas e os medos que tomarão parte no assalto. A Babilónia cairá e cessará enfim o clamor de todas as nações que escravizou.
3Até o meu próprio estômago se contrai, o meu íntimo se angustia; dores agudas me oprimem, como quando uma mulher está para dar à luz. 4A minha mente como que cambaleia e o meu coração bate descompassadamente; estou cativo dum terrível pavor. O descanso da noite, que para mim era tão sossegado, foi-se; fico a tremer sem conseguir dormir.
5Vejam! Estão a preparar um grande banquete! Enchem as mesas de comida, estendem os tapetes e preparam tudo para se instalarem em volta das mesas. Levantem-se, capitães, e preparem as armas!
6Entretanto, o Senhor disse-me: “Põe um vigia sobre a muralha da cidade, para que grite aquilo que vir. 7Quando vir cavaleiros aos pares montados em jumentos e em camelos, que diga: ‘Aqui está! É isto mesmo!’ ”
8Coloquei um vigia sobre a muralha e passado algum tempo ele gritou: “Senhor, tenho estado aqui no meu posto dia após dia e noite após noite. 9Agora sim, estou a ver cavaleiros aproximando-se aos pares!” Então ouvi uma voz a gritar: “Caiu a Babilónia, caiu! Todos os ídolos da Babilónia estão quebrados pelo chão!”
10Ó povo meu, batido e espancado, comuniquei-vos tudo quanto o Senhor dos exércitos, o Deus de Israel, disse.
Profecia contra os edomitas
11Esta é a mensagem de Deus para Edom: “Alguém do vosso meio me grita continuamente: ‘Guarda, que se passa de noite? Guarda, que se passa de noite? Quanto tempo ainda falta?’ 12E o guarda replica: ‘Está a amanhecer o dia do vosso julgamento. Voltem-se para Deus, para que possa dar-vos notícias mais encorajadoras. Procurem-no e então venham perguntar-me outra vez.’ ”
Profecia contra a Arábia
13Esta é a mensagem de Deus referente à Arábia: “Ó caravanas de Dedam, ainda terão de se esconder nos desertos da Arábia! 14Ó gente de Tema, venham trazer comida e água a estes cansados fugitivos! 15Eles estão a fugir das espadas nuas, das agudas flechas e dos horrores da guerra!”
16Assim me disse o Senhor: “Daqui a um ano, a grande força do inimigo deles, a poderosa tribo de Quedar, terminará. 17Apenas um pequeno número dos seus soldados atiradores sobreviverá.” Assim falou o Senhor, o Deus de Israel.
Пропаст Вавилона
1Пророштво приморској пустињи.
Као што вихори по Негеву хује,
из пустиње пристижу,
из земље страхотне.
2Откривено ми је страшно виђење –
подлац подлост чини, пустошник пустоши:
„На јуриш, Еламе! На опсаду, Мидијо!
Докрајчићу све уздахе њене!“
3Зато бедра моја пробадају пробади;
болови ме спопадају као породиљу;
смућен сам над оним што чујем,
ужаснут сам пред оним што видим.
4Збуњено је срце моје,
гроза ме снађе.
Сутон мог уживања
претвори се у језивост.
5Постави сто!
Простири простирку!
Једи! Пиј!
Устајте, главари!
Мажите штитове!
6Јер Господ је мени овако рекао:
„Иди, постави стражара!
Па што види, то нека ти јави.
7Ако види коњанике,
како јашу по двојица,
јахаче на магарцима,
јахаче на камилама,
нека добро пази,
нека пази што пажљивије.“
8И повика стражар21,8 У изворном тексту стоји лав, што чини тешкоћу у разумевању, посебно према постављању стражара у ст. 6. Највероватније је због сличности ове две речи на јеврејском дошло до грешке у преписивању. са стражарнице:
„Господару мој, стојим дању непрестано,
и целу ноћ на банку где сам постављен.
9И гле ово: долазе коњаници,
јашу по двојица.
Тада он проговори и рече:
’Паде, паде Вавилон!
Сви кипови његових богова
о земљу се разбише.’“
10Вршено моје, зрно с гумна мојег! –
што сам чуо
од Господа над војскама, Бога Израиљева,
то вам објављујем.
Реч за Думу21,11 Дума значи тишина, и игра је речи са именом Едом.
11Пророштво о Думи.
Дође ми зов из Сира:
„Стражари, које је доба ноћи?
Стражари, које је доба ноћи?“
12Стражар одговара:
„Долази јутро, па опет ноћ.
Ако ћете искати, иштите!
Вратите се! Дођите!“
Опомена Арапима
13Пророштво Арапима.
У честарима арапским почивате,
каравани дедански.
14Приступите жедном, изнесите воду,
становници земље темеске,
с хлебом својим пред бегунце изађите.
15Јер они беже пред мачевима,
испред мача исуканог,
и испред лука напетога,
и испред боја жестокога.
Реч против Кидра
16Да, овако ми је рекао Господар: „Још једна година, као што су године најамничке, и ишчезнуће сва слава кедарска. 17Од многобројних стрелаца међу мушкарцима из Кедра, мало ће их остати. Јер је то рекао Господ, Бог Израиљев.“
