Agar e Ismael
1-2Contudo, Sarai e Abrão não tinham filhos. Então Sarai, pensando que o Senhor a tinha impedido de gerar, chamou a sua escrava chamada Agar, que era egípcia, e deu-a a Abrão como segunda mulher: “Se ela tiver filhos serão meus.” Abrão concordou com a proposta de Sarai.
3E assim aconteceu, dez anos depois de Abrão ter chegado à terra de Canaã. Sarai, sua mulher, tomou Agar, a egípcia, e a entregou como mulher, ao seu marido, Abrão. 4Ele concordou; tomou Agar e ela concebeu. A criada, quando viu que ficou grávida, tornou-se muito arrogante para com a sua senhora.
5Então Sarai disse a Abrão: “A culpa disto tudo é tua; dei eu própria a esta minha criada o privilégio de ser tua mulher e agora despreza-me! Que seja o Senhor mesmo a julgar esta questão entre mim e ti!”
6Respondeu-lhe Abrão: “Tens toda a liberdade para castigar a mulher como entenderes.” Sarai maltratou-a e ela teve de fugir. 7O anjo do Senhor achou-a perto do deserto, junto duma fonte, no caminho para Sur: 8“Agar, tu és a criada de Sarai e estás aqui? Donde vens? Para onde vais?”
“Venho fugida da casa de Sarai, a minha senhora”, foi a resposta.
9“Volta para a tua senhora e obedece-lhe; 10porque hei de fazer de ti uma grande nação, um povo que se multiplicará de forma incontável. 11O filho que vais ter chamar-se-á Ismael, pois o Senhor te ouviu na tua aflição. 12Este teu filho há de vir a ter um carácter rebelde, tão livre e indomável como um jumento selvagem! Será contra todos, e toda a gente será contra ele. Mas viverá perto dos que são da sua raça.”
13A partir de então, Agar passou a referir-se ao Senhor, que era quem falava com ela, como o Deus que olha por mim. E pensou para si: “Na verdade, eu vi a Deus, mas depois de ele me ter visto primeiro a mim.” 14Mais tarde, esse poço ficou a ser chamado Poço de Laai-Roi.16.14 Em hebraico, Poço de Laai-Roi significa Poço daquele que vive e que me vê. Fica entre Cades e Berede.
15Assim, Agar deu um filho a Abrão e este chamou-lhe Ismael. 16Tinha então Abrão a idade de 86 anos.
Исмаилово рођење
1Но, Аврамова жена Сараја није Авраму рађала деце. Она је имала слушкињу Египћанку која се звала Агара. 2Сараја рече Авраму: „Ево, Господ ме је учинио нероткињом. Иди и лези с мојом слушкињом, можда ћу преко ње стећи потомство.“
Аврам је послушао што му је Сараја рекла. 3Тада је Аврамова жена Сараја довела Авраму своју слушкињу Агару Египћанку и дала му је за жену (било је то десет година након што се Аврам населио у Хананској земљи). 4Аврам легне са Агаром и она затрудни.
Кад је видела да је затруднела, с презиром је гледала на своју господарицу. 5Сараја тада рече Авраму: „Твоја је кривица што ми се наноси ова неправда. Предала сам своју слушкињу у твој загрљај, али откако је опазила да је затруднела, почела је с презиром да гледа на мене. Нека Господ пресуди ко је од нас двоје крив!“
6Аврам одговори Сараји: „Ево, твоја слушкиња је у твојој власти. Како ти се чини да је добро, тако поступи према њој.“ Сараја поче тако злостављати Агару, да је ова побегла од ње.
7Но, Анђео Господњи је нађе код извора што је на путу за Сур, 8па је запита: „Агаро, слушкињо Сарајина, одакле долазиш и куда идеш?“
Агара одговори: „Бежим од своје господарице Сараје.“
9Тада јој Анђео Господњи рече: „Врати се својој господарици и покори јој се!“ 10Анђео Господњи јој уз то рече: „Веома ћу умножити твоје потомство, тако да се неће моћи пребројити!“
11Још јој рече Анђео Господњи:
„Ево, зачела си
и родићеш сина.
Даћеш му име ’Исмаило’16,11 Исмаило значи Бог је чуо.,
јер је Господ чуо за твоју невољу.
12Он ће бити као дивљи магарац:
рука ће се његова на свакога дизати,
и свачија рука на њега ће се дизати,
са свом својом браћом
у непријатељству ће живети.“16,12 Дословно: пред лицем све своје браће ће живети.
13Агара је назвала Господа који јој је говорио: „Ти си Бог који ме види!“ Агара је, наиме, рекла: „Уистину, видела сам онога који ме види!“ 14Зато се тај извор зове „Вир Лахај Рој“16,14 Вир Лахај Рој значи Извор онога што живи и види ме. и налази се између Кадиса и Варада.
15Агара је Авраму родила сина. Аврам је сину кога му је Агара родила, дао име Исмаило. 16Авраму је било осамдесет шест година када му је Агара родила Исмаила.
