O Livro

Génesis 49:1-33

Jacob abençoa os filhos

1Então Jacob chamou todos os seus filhos e disse-lhes: “Juntem-se aqui, perto de mim e dir-vos-ei o que será de vocês no futuro.

2Ouçam-me, ó filhos de Jacob,

escutem Israel, o vosso pai!

3Rúben, tu és o mais velho,

o filho que eu tive na maturidade do meu vigor;

és o primeiro em categoria e em honra.

4Mas inconstante como és, semelhante às vagas do mar,

deixarás de ser o mais excelente porque me desonraste,

deitando-te com uma das minhas mulheres,

profanando o meu leito.

5Simeão e Levi são dois da mesma espécie;

são homens de violência e injustiça.

6A minha alma manteve-se afastada deles,

não quis participar nos seus intentos secretos,

porque no seu ódio mataram homens,

na sua excitação mutilaram bois.

7Maldita seja a sua fúria, pois foi feroz e cruel.

Por isso, espalharei os seus descendentes por todo o Israel.

8Judá, os teus irmãos te louvarão.

Destruirás os teus inimigos.

Os filhos do teu pai se inclinarão perante ti.

9És como um pequeno leão

que acabou de tragar a sua presa.

Assenta-se como um forte leão e deita-se como uma leoa;

quem ousará despertá-lo?

10O cetro real não deixará de lhe pertencer,

até que venha Silo, a quem todo o mundo obedecerá.

11Ele amarra o seu jumentinho à melhor videira,

e lava os seus fatos no vinho.

12Seus olhos são mais escuros do que o vinho,

seus dentes mais brancos que o leite.

13Zebulão habitará à beira do mar

e terá os portos de que se servirão os navios.

Os seus limites estender-se-ão até Sídon.

14Issacar é um possante animal de carga

que repousa no meio dos fardos.

15Quando vê que o seu repouso é bom,

e a terra é agradável para se viver,

de boa vontade se entregou ao trabalho

e aceitou a tarefa que lhe era imposta.

16Dan governará o seu povo

tal como qualquer outra tribo de Israel.

17Ele será como uma serpente no caminho,

como uma víbora à beira da estrada

que morde as patas do cavalo,

o qual lança o cavaleiro ao chão.

18Eu confio na tua salvação, Senhor!

19Gad será atacado por um bando de guerrilheiros,

mas ele os atacará pelos calcanhares.

20Aser produzirá alimento abundante

e de finíssima qualidade, próprio de reis.

21Naftali é como uma gazela à solta,

produzindo lindas crias.

22José é como uma árvore frutífera,

produzindo frutos junto duma fonte.

Os seus ramos passam acima do muro.

23Foi gravemente ferido por aqueles

que se atiraram sobre ele e o perseguiram.

24Mas o seu arco permeneceu firme,

e os seus braços jamais esmoreceram,

diante do Poderoso de Jacob,

o seu Pastor, o Rochedo de Israel.

25Que o Deus dos teus pais, o Todo-Poderoso,

te abençoe com as bênçãos dos céus

e também com as da Terra,

as bênçãos dos seios, assim como as da madre,

26Que as bênçãos do teu pai ultrapassem as bênçãos das antigas montanhas,

que chegam às alturas das colinas eternas.

Estas serão as bênçãos que descerão sobre a cabeça de José,

que teve de se separar dos irmãos.

27Benjamim é um lobo que devora a sua presa.

Devora os seus inimigos logo de manhã

e pela tarde reparte os despojos.”

28Estas são as bênçãos que Israel deu aos doze filhos.

A morte de Jacob

29-30Depois disse-lhes: “Vou morrer em breve. Vocês deverão pôr-me junto dos meus pais na terra de Canaã, na gruta que está no campo de Macpela, diante de Mamre, o campo que Abraão comprou a Efrom, o hitita, como terreno para sepultura. 31Foi lá que sepultaram Abraão e Sara, a sua mulher; e ainda Isaque mais a sua mulher Rebeca; eu próprio ali coloquei o corpo de Leia. 32Essa gruta e o campo foram comprados pelo meu avô Abraão aos filhos de Hete.”

33Tendo acabado de dar aquelas profecias e estas indicações aos filhos, deitou-se, acomodou-se na cama, deu um último suspiro e faleceu, juntando-se aos seus antepassados.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 49:1-33

Јаковљево завештање

1Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.

2Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,

чујте оца свога Израиља.

3Рувиме, првенче мој,

ти си моја снага,

први плод си моје мужевности.

Достојанством друге надмашујеш,

а по снази равна ти нема.

4Ипак, необуздан као бујица,

ти првенац нећеш више бити.

Јер на лежај свога оца си се попео,

на постељу си се моју попео

и тако је оскрнавио.

5Симеун и Левије браћа су рођена,

мачеви њихови оруђе су насиља.

6На већања њихова ја не силазио,

нити у савез са њима улазио.

Јер у срџби људе су побили,

из обести волове сакатили.

7Проклет био гнев њихов

јер је прежесток,

и јарост њихова,

јер је преокрутна!

Зато ћу их разделити по Јакову

и расејати по Израиљу.

8Јудо! Браћа ће те твоја славити;

рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,

браћа твоја теби ће се клањати.

9Јудо, лавићу!

Од плена си, сине, сит отишао;

као лав је полегао,

као лавица се испружио.

Ко сме њега да изазива?

10Жезло се царско од Јуде одвојити неће,

ни палица владарска од његових ногу,

док не дође онај коме припада,49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.

коме ће се народи покорити.

11Своје магаре за лозу привезује,

ждребе магарице за чокот лозе.

Своју одећу у вину пере,

своју хаљину у крви од вина.

12Очи су му мутне од вина,

зуби су му бели од млека.

13Завулон ће живети на обали мора,

уточиште биће бродовима,

до Сидона биће му граница.

14Исахар је магарац кошчати

што под својим самаром49,14 Или: у тору. лежи.

15Видеће он да је одмориште згодно

а земља прелепа,

па ће своја леђа под терет ставити,

и на службу ропску ће пристати.

16Дан ће своме народу судити;

он је као свако племе Израиљево.

17Нек Дан буде змија на путу,

љута гуја покрај стазе

што ће коња за пету ујести,

а коњаник његов наузнак ће пасти.

18Твоме се спасењу надам, Господе!

19Гада ће нападати пљачкаши,

но он ће им за петама бити.

20У Асира обиље је хране,

за цареве даваће посластице.

21Нефталим је кошута слободна,

која дивну ланад млади.49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.

22Јосиф је лоза родна,

лоза родна крај извора,

која гране преко зида пружа.49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.

23Љуто су га стрелци напали,

стрелама се на њега окомили,

24али лук он чврсто запет држи,

мишице му крепке, ојачале,

руком Бога, Јаког Јаковљевог,

заслугом Пастира, Стене Израиља,

25Богом твога оца, који ти помаже,

Свемоћним који те благосиља

благословима одозго с небеса,

благословима одоздо из бездана,

благословима дојења и рађања.

26Благослови твога оца

од благослова древних планина су обилнији49,26 Или: од благослова мојих предака.,

од обиља вечних брда издашнији.

Нек се они спусте на главу Јосифову,

на теме посвећеног међу браћом.

27Венијамин је вук грабљиви,

јутром једе ловину,

а навече дели плен.“

28То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.

Јаковљева смрт

29Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Авра̂м, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31Тамо су сахрањени Авра̂м и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“

33Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.