Deuteronómio 22 – OL & NSP

O Livro

Deuteronómio 22:1-30

1Se alguém vir que o boi ou o cordeiro de outra pessoa se extraviou pelos campos, não deverá fazer como se o não tivesse visto, mas deverá levá-lo ao seu proprietário. 2E se não souber de quem é, que o recolha e trate dele até que apareça o proprietário para vir buscá-lo; então o restituirá. 3Farão o mesmo tratando-se de um jumento, ou de vestuário, ou seja o que for que tiverem encontrado; guardem-no para o restituirem ao seu dono.

4Se virem alguém tentando levantar um boi ou um jumento que tenha caído sob o peso da carga, não desviem os olhos para outro lado. Vão e deem a vossa ajuda!

5Uma mulher não deve trazer roupa de homem, nem um homem roupa de mulher; é coisa que o Senhor, vosso Deus, aborrece.

6Se encontrarem um ninho de aves numa árvore ou no chão, e se houver nele crias ou se a mãe estiver a chocar os ovos, não levem a mãe com os filhos. 7Deixem a mãe voar em liberdade e podem ficar com as crias para que tudo vos vá bem e tenham longa vida.

8Quando edificarem uma casa nova deverão construir um parapeito na beira do telhado para evitar que alguém caia dali abaixo, tornando-vos assim responsáveis pelo acidente como o seu proprietário.

9Não semeiem outras sementes por entre as vossas vinhas. Se o fizerem, tanto as plantas que semearem como as uvas que obtiverem serão confiscadas pelos sacerdotes.

10Não ponham juntos a lavrar um boi e um jumento.

11Não tragam roupa de tecidos diversos, por exemplo, de lã e de linho.

12Cosam franjas nos quatro lados das mantas com que se cobrem.

Violação e adultério

13Quando um homem casar com uma rapariga, se depois de ter dormido com ela, deixar de gostar dela, 14ou vier a acusá-la de já ter tido relações com outro homem, afirmando: “Ela não era virgem quando casei com ela”, 15o pai e a mãe da rapariga trarão as provas da sua virgindade perante os anciãos da cidade. 16E o pai dirá aos anciãos: “Dei a minha filha a este homem por mulher e agora ele despreza-a, 17acusando-a de coisas vergonhosas, afirmando que já não era virgem quando casou com ele. No entanto, estão aqui os sinais em contrário.” E estenderá a peça de roupa perante os juízes. 18Estes deverão mandar prendê-lo e castigá-lo. 19E deverá pagar uma multa de um quilo de prata ao pai da rapariga, pois acusou falsamente uma virgem em Israel. Ela continuará a ser sua mulher e nunca poderá divorciar-se dela.

20No entanto, se se provar que a acusação é verdadeira, que a rapariga na verdade já não era virgem, 21os juízes trarão a rapariga até à porta da casa do seu pai, onde os homens da cidade a apedrejarão até morrer. Ela manchou Israel com um crime flagrante, prostituindo-se enquanto vivia no lar de seus pais; um tamanho mal deverá ser varrido do vosso meio.

22Se um homem for encontrado cometendo adultério, tanto ele como a mulher do outro homem deverão morrer, expurgando o mal do meio de Israel.

23Se um homem encontrar numa povoação uma rapariga virgem, que está noiva de outro, e tiver relações com ela, 24tanto ela como o homem que a seduziu serão levados para fora das muralhas e apedrejados até morrerem; a rapariga, porque não quis gritar por socorro, quando foi seduzida, e o homem porque violou a virgindade da noiva de outro homem. Desta maneira, reduzirão o crime entre vocês.

25Mas se é fora da povoação que esse homem encontra a dita rapariga, e então a forçar a ter relações, violentando-a, só ele é que morrerá. 26A rapariga ficará inocente, pois está na mesma situação da vítima de um assassínio; 27pode partir-se do princípio que terá gritado e que não havia ninguém para intervir em favor dela, ali no descampado.

28Se um homem violar uma rapariga que ainda não esteja comprometida, e se for apanhado no próprio ato, 29terá de pagar uma multa de 575 gramas de prata ao pai da moça e casará com ela; e nunca poderá divorciar-se dela.

30Um homem nunca dormirá com a viúva do pai, visto que seria uma desonra à memória do próprio pai.

New Serbian Translation

5. Мојсијева 22:1-30

1Ако видиш вола или овцу свога брата како лутају, немој да прођеш мимо њих, него их врати своме брату. 2Ако твој брат не живи близу тебе, или га не познајеш, доведи их својој кући, па нека буду код тебе док твој брат не дође да их тражи. Тада му их врати. 3Тако чини са његовим магарцем, с његовим огртачем, и са свиме што твој брат изгуби, а ти нађеш. Не смеш скретати поглед од онога што је његово.

4Ако видиш да је магарац или во твога брата пао на путу, не скрећи поглед на другу страну, него му помози да их подигне.

5Жена не сме да се облачи у мушку одећу, нити мушкарац сме да се облачи у женску одећу, јер је Господу, Богу твоме, одвратан свако ко то чини.

6Ако путем наиђеш на птичје гнездо, са птићима, или с јајима, на дрвету или на земљи, а мајка седи на птићима или на јајима, не узимај мајку са птићима. 7Мајку пусти на слободу, а птиће узми, да би ти ишло добро и да би имао дуг живот.

8Кад саградиш нову кућу, направи ограду око свог крова, да не би свалио кривицу за проливену крв на свој дом, ако неко падне с њега.

9У свом винограду немој да сејеш други усев, јер ће и урод од усева које си засејао, и урод од винограда бити одвојен22,9 У изворном тексту бити посвећен. за Господа.

10Немој да ореш са волом и магарцем упрегнутим заједно.

11Не облачи се у одећу начињену од вуне и лана заједно.

12Направи ресе на четири угла огртача којим се заогрћеш.

Прељуба и блуд

13Ако човек ожени жену и легне с њом, али је онда замрзи, 14те изнесе оптужбе против ње и оцрни је, говорећи: ’Оженио сам се овом женом, али кад сам легао с њом, нисам нашао на њој доказ девичанства’, 15тада нека девојчини мајка и отац донесу доказ њеног девичанства пред градске старешине, на врата. 16Затим нека девојчин отац каже: ’Дао сам своју ћерку овом човеку за жену, али ју је он замрзео. 17Ево, он је изнео неосноване оптужбе, говорећи: „Нисам нашао доказ девичанства на твојој ћерки.“ Ово је доказ о девичанству моје ћерке!’ Онда нека распростру постељину испред градских старешина. 18Затим нека старешине тог града узму тог човека и нека га казне; 19нека га ударе глобом од стотину сребрњака, па нека их дају девојчином оцу, јер је оцрнио израиљску девицу. Нека му зато остане жена; не сме се развести од ње док је жив.

20Али, ако се оптужба покаже истинитом, да се није нашао доказ девојчиног девичанства, 21нека изведу девојку на кућна врата њеног оца, па нека је људи оног града заспу камењем док не умре, јер је учинила срамоту у Израиљу, одајући се блуду у дому свога оца. Тако ћеш искоренити ово зло из своје средине.

22Ако се неки човек затекне да спава са женом која је удата за другога, нека се обоје погубе: човек који је спавао са том женом и сама жена. Тако ћеш искоренити ово зло из Израиља.

23Ако се неки човек задеси у граду, па сретне младу девицу заручену за другога и легне с њом, 24доведите их обоје на врата тога града, па их заспите камењем док не умру: жену зато што није звала у помоћ у граду, а човека зато што је обешчастио жену свога ближњега. Тако ћеш искоренити ово зло из своје средине.

25Ако човек наиђе у пољу на заручену девојку, па на силу легне с њом, нека умре само човек који је легао с њом. 26Девојци немој ништа да учиниш, јер није заслужила смртну казну. Наиме, то је исто као кад неко нападне свога ближњега и убије га. 27Он је наишао на њу у пољу, али иако је заручена девојка запомагала, није било никога да је избави.

28Ако неки човек наиђе на младу девицу која није заручена, па је зграби и легне с њом – али их разоткрију – 29нека тај човек да њеном оцу педесет сребрњака. А пошто ју је обешчастио, нека му буде жена. Од ње се не сме развести док је жив.

30Нека се нико не жени очевом женом; нико да не открива голотињу свога оца.