Cântico de Salomão 8 – OL & NSP

O Livro

Cântico de Salomão 8:1-14

1Oh! Se ao menos fosses meu irmão!

Poder-te-ia beijar à vontade!

Fosse quem fosse que estivesse a olhar,

não haveria de rir-se de mim.

2Trazer-te-ia para a casa da minha mãe,

aquela que me ensinou.

Dar-te-ia a beber vinho aromático

e mosto das minhas romãs.

3Pôr-me-ias a mão esquerda debaixo da cabeça

e com a direita me abraçarias.

4Conjuro-vos, filhas de Jerusalém,

não acordem o meu amor, até que ele queira!

As filhas de Jerusalém:

5Quem é esta que sobe do deserto,

encostada tão aprazivelmente ao seu amado?

Ela

Debaixo da macieira,

onde a tua mãe te deu à luz,

aí eu te acordei.

6Põe-me como um selo sobre o teu coração,

grava-me como marca forte no teu braço.

Porque o amor é forte como a morte

e o ciúme cruel como o mundo dos mortos8.6 Sheol. Segundo o pensamento hebraico do Antigo Testamento, é o lugar dos mortos, mas não necessariamente como um sepulcro ou sepultura, que é um lugar de morte e definhamento, mas sim um lugar de existência consciente, embora sombria e infeliz..

Flameja como labaredas de fogo,

são labaredas da chama divina.

7Nem a água toda poderia apagar este amor;

tão-pouco enchentes de rios o poderiam fazer.

Alguém que quisesse comprar este amor,

com a riqueza toda que possuísse, não conseguiria.

Irmãos

8Temos uma irmã, pequenina,

que ainda não tem seios.

Que faremos à nossa irmã,

se alguém pretender pedi-la em casamento?

9Se ela for uma muralha,

construiremos sobre ela um palácio de prata;

se ela for uma porta,

cercá-la-emos com placas de cedro.

Ela

10Eu sou uma muralha.

Os meus seios são como torres.

Por isso, eu sou, aos seus olhos,

como aquela que lhe traz contentamento.

11Salomão teve uma vinha em Baal-Hamom

que entregou a uns rendeiros dali;

cada um dava-lhe mil peças de prata.

12Quanto à minha vinha, ó Salomão, trato eu dela!

Leva as tuas mil peças de prata

e eu darei duzentas aos guardas que se ocupam dela.

Ele

13Ó meu amor, que habitas em jardins,

os teus companheiros atentam para a tua voz!

Deixa-me ouvi-la também!

Ela

14Vem depressa, meu querido!

Faz-te semelhante à gazela, ao veado novo,

correndo sobre montes perfumados!

New Serbian Translation

Песма над песмама 8:1-14

1О, да си ми као брат био

што је груди мајке моје сисао!

Нашла бих те на пољу

и пољубила те

и нико ме презирао не би.

2Водила бих те

и довела у дом мајке своје,

која ме је подигла.

Дала бих ти да попијеш вино зачињено

и сок од мога нара.

3Левица му је под главом мојом,

а десницом ме грли.

4Ћерке јерусалимске, заклињем вас,

не будите и не дижите моју љубав

док јој се не прохте.

Пријатељице

5Ко је она што долази из пустиње,

наслоњена на вољеног свога?

Она

Под јабуком сам те пробудила,

тамо где те је мајка твоја родила,

тамо где те родила у мукама.

6Стави ме као жиг на срце своје,

као прстен на руку своју.

Јер љубав је ко смрт јака,

а љубомора страшна попут Света мртвих8,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..

Њен горући пламен

је моћна ватра.

7Силне воде нису кадре да угасе љубав

и реке је згаснути не могу.

Ако неко за љубав даје

све богатство своје куће,

људи би то презрели.

Пријатељи

8Наша је сестра мала

и још нема груди.

Шта за њу да урадимо

на дан када о њој буде речи?

9Ако као зид буде,

на њој ћемо дићи грудобран од сребра;

ако буде као врата,

заградићемо их кедровим даскама.

Она

10Ја сам зид!

Моје су груди као куле.

Тако сам постала она

што је нашла наклоност у његовим очима.

11У Вал-Амону Соломон је виноград имао.

Виноград је дао чуварима,

да му сваки од тог плода

доноси по хиљаду сребрника.

12Преда мном је мој виноград,

моје је власништво.

Хиљаду сребрника припада теби, о, Соломоне,

а две стотине онима који му плод чувају.

Он

13О, ти која пребиваш у виноградима!

Глас твој ти другови помно ослушкују,

па дај да га и ја чујем.

Она

14Пожури, о, вољени мој!

Буди као јелен

или ко јеленче

на брдима што миришу.