As vitórias de David
(1 Cr 18.1-14)
1Depois disto, David venceu e submeteu os filisteus, tirando das mãos deles Metegue-Amá, a sua maior cidade.
2Também conquistou Moabe. Dividiu as suas vítimas, fazendo-as deitarem-se lado a lado, em fileiras. Depois de medir com uma fita, dois terços de cada fila eram condenados a morrer; o terço restante era poupado, para serem servos de David; pagaram-lhe um tributo anualmente, daí em diante.
3Conquistou o domínio do rei Hadadezer, filho de Reobe, rei de Zobá, numa batalha junto ao rio Eufrates, porque Hadadezer tinha tentado retomar o poder. 4David capturou 1700 cavaleiros e 20 000 soldados. Inutilizou os cavalos dos seus carros de combate, à exceção de uma centena que guardou para seu próprio uso.
5Quando os arameus vieram de Damasco para socorrer Hadadezer, David matou 22 000 deles. 6David pôs várias guarnições militares em Damasco, e os arameus tornaram-se seus súbditos, pagando-lhe um tributo anual. O Senhor concedia-lhe sempre vitórias, para onde quer que se virasse. 7Trouxe também para Jerusalém os escudos de ouro que os oficiais do rei Hadadezer usavam, 8assim como uma grande quantidade de bronze de Beta e de Berotai, cidades do rei Hadadezer.
9Quando o rei Toú de Hamate ouviu narrar todas as vitórias de David sobre o exército de Hadadezer, 10enviou o seu filho Jorão para felicitá-lo, visto que Hadadezer e Toú eram inimigos. Jorão trouxe-lhe presentes de prata, ouro e bronze. 11-12David consagrou tudo isso ao Senhor, assim como os despojos de prata e ouro que trouxera dos combates contra Aram, Moabe, Amon, os filisteus, Amaleque e o rei Hadadezer, filho de Reobe, rei de Zobá.
13David tornou-se muito famoso. Depois disso, ainda destruiu 18 000 edomitas8.13 Alguns manuscritos, além da Septuaginta, têm edomitas (cf 1 Cr 18.12); mas a maior parte dos manuscritos hebreus têm arameus. no vale do Sal. 14Colocou também guarnições militares através da terra de Edom, de forma que toda essa nação foi obrigada a pagar tributo a Israel. O Senhor tornou-o vitorioso para onde quer que se dirigisse.
Os oficiais de David
(2 Sm 20.23-26; 1 Cr 18.14-17)
15David reinou com justiça sobre Israel, dirigindo as causas do seu povo com toda a equidade. 16Joabe, filho de Zeruía, era o general do seu exército. O seu secretário para os assuntos da governação era Jeosafá, filho de Ailude. 17Zadoque, filho de Aitube, e Aimeleque, filho de Abiatar, eram os sacerdotes; Seraías era o secretário particular do rei. 18Benaia, filho de Jeoiada, era o chefe da guarda pessoal do rei, formada por cretenses e peleteus. Os filhos do rei eram seus assistentes.
Давидови ратови
1После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их. Давид је узео Метег-Аму из руку Филистејаца.
2Давид је такође поразио и Моавце. Он их је полегао по земљи, а онда их је измерио конопцем: две дужине конопца оних које треба усмртити, и једна дужина конопца оних које треба оставити у животу. Моавци су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.
3Давид је потукао и Адад-Езера, сина Реовова, совског цара, док је овај ишао да поврати своју власт уз реку Еуфрат. 4Давид је заробио од њега хиљаду седам стотина коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине коју је задржао.
5Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. 6Давид је поставио војне таборе у Араму дамаштанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.
7Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. 8А из Адад-Езерових градова, Ветаха и Виротаја, цар Давид је однео огромну количину бронзе.
9Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву Адад-Езерову војску, 10послао је свога сина Јорама цару Давиду, да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Јорам је са собом донео предмете од сребра, злата и бронзе.
11Цар Давид је и њих посветио Господу, као што је посветио сребро и злато свих народа које је покорио: 12Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца, Амаличана и плен од Адад-Езера, сина Реововог, совскога цара.
13Давидово име је постало славно кад се вратио након што је поразио Едомце у Сланој долини, њих осамнаест хиљада.
14У Идумеји је свуда поставио војне таборе. Тако су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.
Давидови званичници
15Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу.
16Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник8,16 Дословно: онај који се сећа, или подсећа. Могуће је да израз мазкир у јеврејском означава дворског записничара.. 17Садок, син Ахитувов и Ахимелек, син Авијатаров, били су свештеници. Сораја је био писар8,17 Особа која је водила царску преписку.. 18Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били кнезови8,18 Дословно: свештеници. Проблем је што Давид није био из Левијевог племена, и према томе његови синови нису могли да буду свештеници. Зато неки преводи и Септуагинта преводе са царски саветници, или кнезови (Даничић), односно први до цара, како каже упоредни текст у 1. Днв 18,17..
