A arca é trazida para Jerusalém
(1 Cr 15.1-29)
1David mobilizou 30 000 dos melhores soldados de Israel. 2E foram juntos até Baalá de Judá, a fim de trazer de volta a arca de Deus que está consagrada ao Senhor dos exércitos, cujo trono está acima dos querubins. 3-4A arca foi colocada sobre um carro novo e levada da casa de Abinadabe, que ficava numa colina. Era conduzida pelos filhos deste último, Uzá e Aiô. Aiô ia à frente. 5Era seguido por David e pelos outros líderes de Israel que agitavam alegremente ramos de faia, na presença do Senhor, e tocavam liras, harpas, tamborins, pandeiretas e címbalos.
6No entanto, quando chegaram à eira de Nacom, os bois tropeçaram e Uzá estendeu o braço para segurar a arca. 7A ira do Senhor acendeu-se contra ele e Deus matou-o por causa do seu gesto. E ficou ali estendido ao lado da arca de Deus. 8David ficou muito contristado por causa do que o Senhor fizera e deu àquele lugar o nome Perez-Uzá (brecha de Uzá). Ainda hoje é assim chamado.
9O rei ficou com medo do Senhor e interrogava-se: “Como poderei trazer a arca do Senhor até mim?” 10Por isso, resolveu não transportá-la para a Cidade de David, mas levá-la antes para a casa de Obede-Edom, originário de Gate. 11Esta ficou ali por três meses e o Senhor abençoou a Obede-Edom e a toda a sua casa e família.
12Quando o rei soube que o Senhor tinha abençoado Obede-Edom, toda a sua família e bens, por causa da arca de Deus, decidiu ir à casa de Obede-Edom e ordenou que transportassem a arca de Deus com grande alegria para a Cidade de David. 13A cada seis passos que os transportadores da arca davam, paravam e esperavam que se oferecesse o sacrifício de um boi e de um bezerro cevado. 14David dançava perante o Senhor com toda a exuberância, vestido com a veste sacerdotal6.14 No hebraico, éfode de linho. Peça de vestuário habitualmente usada pelos sacerdotes, aqui provavelmente usada por devoção.. 15Foi dessa maneira que Israel trouxe para o seu local próprio a arca do Senhor. Tudo isto acompanhado de brados de júbilo e toques de trombetas.
16Quando a arca do Senhor se aproximou da Cidade de David, Mical, a filha de Saul, que estava observando da janela, viu David a saltar e a dançar na presença do Senhor e desprezou-o no seu íntimo.
17Puseram pois a arca do Senhor numa tenda, no lugar que David tinha preparado. Depois David ofereceu holocaustos e ofertas de paz ao Senhor. 18No final destas ofertas David abençoou o povo em nome do Senhor dos exércitos. 19Distribuiu por cada um, homens e mulheres, um pão, um bolo de tâmaras e um bolo de uvas. Quando tudo terminou todos se retiraram.
20David regressou a casa para abençoar a sua família. No entanto, Mical veio ao seu encontro e exclamou com um tom irónico: “Que ar glorioso tinha hoje o rei de Israel, expondo-se aos olhos das raparigas, ao longo das ruas, como um vadio qualquer!”
21David respondeu-lhe: “Estive a dançar diante do Senhor, que me escolheu em lugar do teu pai e da tua família, e me nomeou chefe de Israel, o povo do Senhor! 22Não me importo de me humilhar mais e rebaixar, como tu dizes, pois sei que mesmo assim serei respeitado pelas raparigas a quem te referias!”
23E Mical não teve filhos durante toda a sua vida.
Давид преноси Ковчег савеза у Јерусалим
1Давид је поново сабрао биране људе из Израиља, њих тридесет хиљада. 2Спремио се, па је са свим народом који је био с њим отишао да из Вале Јудине донесе Ковчег Божији, који носи име по Господу над војскама који седи над херувимима. 3Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, који је био на брду. Уза и Ахијо, Авинадавови синови, су возили нове запреге. 4Када су их извезли из Авинадавове куће на брду, са Ковчегом Божијим, Ахијо је ишао испред њега. 5Давид и сав дом Израиљев се веселио пред Господом уз сваковрсне свирале од чемпресовог дрвета, уз лире, бубњеве, даире, звецкалице и цимбале.
6Кад су дошли до Нахоновог гумна, Уза пружи руку и прихвати Ковчег Божији, јер су волови нагнули у страну. 7Али Господ плану гневом на Узу; Бог га удари на том месту ради његовог преступа, и он паде мртав тамо код Ковчега Божијег.
8Давид је био љут због тога што је Господ усмртио Узу, па је прозвао то место Фарес-Уза, и тако се зове до данас.
9Тог дана се Давид уплашио од Господа, па је рекао: „Како Ковчег Господњи да дође к мени?“ 10Давид није хтео да донесе Ковчег Господњи к себи у Давидов град, него га је однео у кућу Гаћанина Овид-Едома. 11Ковчег Господњи је остао три месеца у кући Овид-Едома, Гаћанина, и Господ је благословио Овид-Едома и сав његов дом.
12Цару Давиду су јавили: „Господ је благословио дом Овид-Едома и све што има због Ковчега Божијег.“ Тада је Давид отишао и донео Ковчег Божији из куће Овид-Едома у Давидов град с весељем. 13Кад су они што су носили Ковчег Господњи направили шест корака, жртвовали су вола и угојеног овна. 14Давид је, опасан ланеним ефодом, играо из све снаге пред Господом. 15Тада су он и сав дом Израиљев преносили Ковчег Господњи уз клицање и уз звуке рогова.
16Кад је Ковчег Господњи дошао у Давидов град, Саулова ћерка Михала је погледала доле с прозора. Видевши цара Давида како скаче и игра пред Господом, презрела га је у срцу.
17Ковчег Господњи су донели и поставили га на своје место у шатору који је Давид разапео за њега. Тада је Давид принео пред Господом жртве свеспалнице и жртве мира. 18Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господа над војскама. 19Затим је разделио народу, свем мноштву Израиљеву, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа. Потом се сав народ вратио својим кућама.
20Кад се Давид вратио да благослови свој дом, у сусрет му је изашла Михала, ћерка Саулова. Рекла је: „Лепо се прославио данас цар Израиљев кад се распојасао пред слушкињама својих слугу као неки простак!“
21А Давид рече Михали: „Ја сам пред Господом играо, пред њим, који ме је изабрао уместо твога оца и свег његовог дома, да ме постави за владара над Господњим народом Израиљем. 22А ја ћу се понизити и више од овога, и постаћу још мањи у сопственим очима, али ћу у очима слушкиња о којима си говорила бити држан у части.“
23Михала, ћерка Саулова, није имала деце до дана своје смрти.
