2 Reis 14 – OL & NSP

O Livro

2 Reis 14:1-29

Amazias, rei de Judá

(2 Cr 25.1-4, 11-24)

1Durante o segundo ano do reinado de Jeoás, filho de Jeoacaz, rei de Israel, o rei Amazias começou a reinar sobre Judá. 2Tinha 25 anos quando se tornou rei. Reinou durante 29 anos em Jerusalém. O nome da sua mãe era Jeoadã, natural de Jerusalém. 3Fez o que era reto aos olhos do Senhor, não como o seu antepassado David, mas foi tão bom rei como o seu pai, Joás. 4Contudo, não destruiu os santuários pagãos sobre as colinas e o povo continuou a sacrificar e a oferecer ali incenso.

5Logo que alcançou estabilidade como rei, mandou matar os homens que tinham assassinado o seu pai. 6No entanto, poupou os seus filhos, porque quis respeitar a ordem que o Senhor tinha dado, na Lei de Moisés, que os pais não poderão ser mortos por causa dos pecados dos filhos, nem os filhos pelos dos pais. Cada pessoa morrerá pelos seus próprios crimes.

7Certa ocasião, Amazias matou 10 000 edomitas no vale do Sal. Também conquistou Sela e mudou-lhe o nome para Jocteel, assim sendo conhecida até ao dia de hoje.

8Um dia, Amazias enviou uma mensagem ao rei Jeoás de Israel, filho de Jeoacaz e neto de Jeú, desafiando-o a mobilizar o exército e a vir combater contra ele.

9O rei Jeoás enviou, no entanto, a Amazias a seguinte mensagem: “No Líbano um cardo mandou dizer a um cedro: ‘Dá a tua filha em casamento ao meu filho.’ Nessa altura, passou um animal selvagem que pisou o cardo e o esmagou! 10Tu destruíste Edom e estás muito orgulhoso disso; contudo, dou-te um conselho: fica contente com a vitória que obtiveste e deixa-te ficar onde estás. Porque haverias de provocar um desastre não só para ti como para Judá?”

11Amazias não lhe deu ouvidos. Por isso, Jeoás, rei de Israel, mandou preparar o seu exército. A batalha começou em Bete-Semes, uma das povoações de Judá. 12Judá foi derrotado e o seu exército teve de fugir, cada um para sua casa. 13O rei Jeoás de Israel capturou o rei Amazias em Bete-Semes, e avançou sobre Jerusalém. Ordenou que fossem derrubados 200 metros da muralha da cidade, desde a porta de Efraim até à porta do Canto. 14Depois tomou consigo todo o ouro, a prata e todos os objetos de valor que havia na casa do Senhor, assim como os tesouros do palácio; levou também reféns e regressou a Samaria.

15O resto dos acontecimentos referentes ao reinado de Jeoás e à sua guerra contra o rei Amazias está relatado no Livro das Crónicas dos Reis de Israel. 16Quando Jeoás morreu, foi sepultado em Samaria, junto dos outros reis de Israel. O seu filho Jeroboão reinou em seu lugar.

O fim do reinado de Amazias

(2 Cr 25.25–26.2)

17O rei Amazias viveu ainda mais 15 anos depois de Jeoás, o rei de Israel, ter morrido. 18O resto dos acontecimentos da vida de Amazias está escrito no Livro das Crónicas dos Reis de Judá.

19Conspiraram contra ele em Jerusalém e fugiu para Laquis; perseguiram-no até Laquis e ali o mataram. 20Levaram o seu corpo para Jerusalém, escoltado por um pelotão de cavalaria. Foi enterrado no cemitério real, junto dos seus antepassados, na Cidade de David.

21O seu filho Azarias14.21 Azarias é chamado Uzias em 15.13, 30, 32, 34, em 2 Crónicas, nos livros dos profetas e em Mateus. ascendeu ao trono; tinha 16 anos de idade. 22Depois da morte de seu pai, edificou a povoação de Elate e entregou-a a Judá.

Jeroboão II, rei de Israel

23Entretanto, Jeroboão II tornara-se rei de Israel, durante o décimo quinto ano do reinado de Amazias, rei de Judá. O reinado de Jeroboão durou 41 anos. 24Fez o que era mau aos olhos do Senhor, e não se afastou dos erros e pecados que Jeroboão, filho de Nebate, tinha levado Israel a cometer. 25Jeroboão II recuperou os territórios que Israel perdera entre Hamate e o mar Morto, tal como o Senhor, o Deus de Israel, tinha predito através do profeta Jonas, filho de Amitai, de Gate-Hefer. 26Porque o Senhor viu a grande miséria em que Israel se encontrava, sem ninguém que viesse em seu auxílio. 27O Senhor não dissera que apagaria o nome de Israel de sobre a terra; por isso, serviu-se do rei Jeroboão II para o salvar.

28O resto da biografia de Jeroboão II, tudo o que fez, o seu grande poder, as suas batalhas e como recuperou para Israel Damasco e Hamate, tomadas por Judá, está narrado no Livro das Crónicas dos Reis de Israel. 29Quando faleceu, Jeroboão II foi sepultado com os outros reis de Israel, e o seu filho Zacarias reinou em seu lugar.

New Serbian Translation

2. Књига о царевима 14:1-29

Амасијина владавина над Јудом

1У другој години цара Јоаса, сина Јоахазовог, цара израиљског, зацарио се Амасија, син Јоасов, над Јудом. 2Било му је двадесет пет година кад је постао цар, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јоадана из Јерусалима. 3Чинио је што је право у Господњим очима, али не као његов праотац Давид. У свему је следио свог оца Јоаса. 4Међутим, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама.

5Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. 6Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова и нека се синови не погубљују због својих очева; него сваки човек треба да буде погубљен за свој грех.“

7Он је потукао десет хиљада Едомаца у Сланој долини, и освојио Селу у бици. Онда ју је прозвао Јоктеил, како се и данас зове.

8Затим је Амасија послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“

9Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. 10Потукао си Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“

11Али Амасија није слушао. Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. 12Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. 13Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Охозија, код Вет-Семеса. Затим је дошао у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката14,13 Око 200 m.. 14Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Господњем и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију.

15Остала Јоасова дела, оно што је постигао, и његови војни походи, како је ратовао са Амасијом, царем Јудиним, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 16Јоас се упокојио са својим прецима, па су га сахранили с царевима израиљским у Самарији. На његово се место зацарио његов син Јеровоам.

17А Амасија, син Јоасов, цар Јудин, је живео петнаест година након смрти Јоаса, цара израиљског, сина Јоахазовог. 18Остала Амасијина дела, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних?

19Против њега су сковали заверу у Јерусалиму, те је побегао у Лахис. Но, послали су људе за њим и убили га тамо. 20Донели су га на коњима и сахранили га са његовим прецима у Јерусалиму, у Давидовом граду.

21Тада је сав Јудин народ узео Азарију14,21 Узија., који је имао шеснаест година, и зацарио га уместо његовог оца Амасије. 22Он је обновио Елат и вратио га Јуди, након што се његов отац упокојио са својим прецима.

Јеровоам II влада над Израиљем

23Петнаесте године Јудиног цара Амасије, сина Јоасовог, цар Јеровоам, син Јоаса, цара израиљског, је почео да влада у Самарији. Владао је четрдесет једну годину. 24Чинио је што је зло у очима Господњим; није се одвратио ни од једног од греха Јеровоама, сина Наватовог, којима је навео Израиљ на грех. 25Он је повратио област Израиља од Лево-Амата до мора Араве, по речи Господа, Бога Израиљевог, која је била речена преко његовог слуге пророка Јоне, сина Амитајевог, из Гат-Ефера.

26Јер Господ је видео веома горку муку Израиљеву, да није остало никог, ни роба ни слободнога, ко би помогао Израиљу. 27И пошто Господ није рекао да ће истребити Израиљево име под небом, избавио их је преко Јеровоама, сина Јоасовог.

28Остала Јеровоамова дела, и све што је учинио, његови војни походи, како је ратовао, и како је повратио Израиљу Дамаск и Амат, који је припадао Јуди, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 29Јеровоам се упокојио са својим прецима, са царевима Израиља, а на његово место се зацарио његов син Захарија.