1Puseram pois a arca de Deus numa tenda que David tinha preparado. Depois ofereceram holocaustos e ofertas de paz perante Deus. 2No final destas ofertas, David abençoou o povo em nome do Senhor. 3Seguidamente, ofereceu a cada israelita, tanto homens como mulheres, um pão, algum vinho e um bolo de tâmaras.
4Designou certos levitas para estarem de serviço perante a arca, dando constantes louvores e graças ao Senhor, o Deus de Israel. São estes os nomes dos que foram nomeados: 5Asafe, o chefe do grupo, que tocava os címbalos. Os seus companheiros de equipa eram Zacarias, Jeiel, Semiramote, Jeiel, Matitias, Eliabe, Benaia, Obede-Edom e Jeiel, que tocavam alaúde e harpa. 6Os sacerdotes Benaia e Jaaziel eram responsáveis por tocar regularmente as cornetas junto da arca da aliança de Deus.
7Foi nesse tempo que David introduziu o hábito de empregarem coros para cantarem louvores de gratidão ao Senhor. Asafe foi o diretor deste grupo coral de sacerdotes.
Salmo de David
(Sl 105.1-15; 96.1-13; 106.1, 47-48)
8Deem graças ao Senhor e invoquem o seu nome.
Contem aos povos os seus feitos.
9Cantem-lhe, cantem-lhe louvores
e contem todas as suas maravilhas.
10Deem glória ao seu santo nome.
Que todos rejubilem, aqueles que buscam o Senhor.
11Procurem o Senhor! Procurem a sua força
e a sua face continuamente!
12Lembrem-se dos seus poderosos milagres,
dos seus maravilhosos feitos, dos juízos da sua palavra,
13vocês os seus servos, descendentes de Israel,
os descendentes de Jacob, seus eleitos.
14Ele é o Senhor, nosso Deus.
A sua autoridade é reconhecida em toda a Terra.
15Lembrem-se para sempre da sua aliança,
das palavras dos seus mandamentos,
dirigidos a milhares de gerações,
16do seu acordo feito com Abraão,
do seu juramento feito a Isaque.
17Foi confirmado a Jacob
e prometido a Israel, como aliança eterna:
18“Dar-te-ei a terra de Canaã por posse.”
19Ainda eram muito poucos
e simples estrangeiros na terra prometida.
20Andavam de nação em nação,
de um reino para outro.
21Deus nem por isso permitiu que alguém lhes fizesse mal;
os reis eram repreendidos por amor deles.
22“Não façam mal algum ao meu povo escolhido”,
ordenou-lhes Deus.
“Estes são meus profetas, não lhes toquem!”
23Cantem ao Senhor em toda a Terra!
Declarem em cada dia que é ele quem salva!
24Anunciem a sua salvação dia após dia!
Deem a conhecer, publicamente,
entre todos os povos da Terra,
como é excelsa a sua glória!
Contem a todas as gentes as suas maravilhas!
25Porque o Senhor é grande e digno de todo o louvor;
é muitíssimo superior a todos os chamados deuses.
26Esses pretensos deuses são apenas ídolos,
mas o Senhor, esse é o Criador dos céus.
27À sua volta só há glória e majestade;
força e alegria no seu santuário.
28Ó povos de todas a nações, louvem o Senhor;
reconheçam a sua grande força e glória!
29Sim, deem ao Senhor a glória que é devida ao seu nome!
Tragam ofertas e venham à sua presença;
adorem o Senhor, revestido de santidade!
30Que a Terra inteira trema na sua presença!
O mundo permanece inabalável.
31Alegrem-se os céus, regozije-se a Terra;
que todas as nações digam: “O Senhor reina.”
32Que os vastos mares exultem,
que o campo e tudo o que ele contém se alegre!
33Que as árvores dos bosques cantem de alegria perante o Senhor,
porque ele virá para julgar a Terra.
34Deem graças ao Senhor, porque ele é bom,
porque o seu amor é eterno!
35Clamem a ele: “Salva-nos, Deus da nossa salvação;
torna a trazer-nos do meio das nações,
para que possamos louvar em liberdade a força do teu nome,
e alegrarmo-nos com esse mesmo louvor!”
36Que o Senhor, o Deus de Israel,
seja louvado por toda a eternidade!
E todo o povo gritou “Amém!”, louvando o Senhor.
37David tomou as providências necessárias para que Asafe e os levitas seus companheiros servissem regularmente perante a arca da aliança do Senhor, executando diariamente as suas funções. 38Esse grupo incluía Obede-Edom, filho de Jedutun, Hosa e 68 dos seus colegas como guardas.
39Entretanto, o velho tabernáculo do Senhor, na colina de Gibeão, continuou em atividade. David deixou que Zadoque, o sacerdote, e os seus colegas administrassem ali o culto ao Senhor. 40Sacrificavam holocaustos ao Senhor todas as manhãs e todas as tardes, no altar dos holocaustos, de acordo com o mandamento do Senhor a Israel. 41David também designou, pelos seus próprios nomes, Hemã, Jedutun e vários outros para darem louvores ao Senhor, porque o seu amor é eterno. 42Tocavam cornetas e címbalos para acompanhar os cantores nos seus louvores a Deus. Os filhos de Jedutun foram nomeados como guardas.
43Por fim, aquela celebração terminou e o povo regressou às suas casas. David regressou também para abençoar a sua própria casa e família.
Ковчег савеза у шатору
1Ковчег Господњи су донели и поставили га усред шатора који је Давид разапео за њега. Онда су принели жртве свеспалнице и жртве мира. 2Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господње. 3Затим је разделио свим Израиљцима, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
4Потом је поставио неке од Левита да служе испред Ковчега Господњег, да зазивају, хвале и славе Господа, Бога Израиљевог: 5Асафа главара, а другог за њим Захарију, па Јеиела, Семирамота, Јехила, Мататију, Елијава, Венају и Овид-Едома. Јеиел је свирао лиру и харфу а Асаф цимбале. 6Свештеници Венаја и Јазило су редовно трубили у трубу пред Ковчегом савеза Господњег.
7Тог дана је Давид први пут наредио да Асаф и његова браћа приносе хвале Господу:
8Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
9Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
10Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
11Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
12Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
13О, семе Израиљево, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
14Он је Господ, Бог наш, судови су његови
по свој земљи.
15Сећајте се увек његовог савеза,
речи што је заповедио за хиљаду нараштаја,
16који је склопио са Аврахамом,
и којим се заклео Исаку,
17за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
18говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
19Док вас је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
20лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
21није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве.
22„Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
23Певај Господу, сва земљо,
дан за даном навешћујте његово спасење.
24Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
25Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
26Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
27Пред њим су слава и величанство,
на његовом су месту сила и радост.
28Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
29дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите пред њега,
клањајте се Господу сјајном у светости,
30дрхти пред њим, сва земљо!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
31Нека се радују небеса,
нека се весели земља,
нека се говори међу народима: „Господ влада!“
32Нека хучи море и све што је у њему,
нек се радује поље и све што је на њему.
33Тада ће певати шумско дрвеће пред Господом,
јер он долази да суди земљи.
34Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
35Реците: „Спаси нас, Боже нашега спасења,
скупи нас, избави нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.“
36Благословен да је Господ,
Бог Израиљев, од века до века.
И сав народ нека каже: „Амин“ и „Нек је слава Господу!“
37Асафа и његову браћу је оставио тамо пред Ковчегом савеза Господњег да редовно служе пред Ковчегом, како је прописано за сваки дан, 38а тако и Овид-Едома и његову браћу, њих шездесет осам; Овид-Едома, сина Једутуновог и Осу као вратаре.
39Свештеника Садока и његову браћу свештенике је оставио пред Пребивалиштем Господњим, на узвишици код Гаваона, 40да стално приносе жртве свеспалнице Господу на жртвенику за жртве свеспалнице, ујутро и увече, у складу са свим што је написано у Закону Господњем, који је он дао Израиљу. 41С њима су били Еман, Једутун и остали изабрани, који су били одређени поименце да приносе хвалу Господу: „Јер је милост његова довека.“ 42Еман и Једутун су имали да трубе у трубе, и да свирају цимбале и друге музичке справе на славу Богу.
43Затим се народ вратио својим кућама, а Давид се вратио да благослови свој дом.
