1 Crónicas 11 – OL & NSP

O Livro

1 Crónicas 11:1-47

David feito rei sobre Israel

(2 Sm 5.1-5)

1Representantes de todas as tribos de Israel foram ter com David a Hebrom, oferecer-lhe a garantia da sua lealdade: “Somos do mesmo sangue que tu”, disseram. 2“Mesmo quando Saul era o rei, tu eras o nosso verdadeiro chefe. Foi a ti que o Senhor teu Deus disse: ‘Serás o pastor do meu povo de Israel. Serás o seu rei.’ ”

David conquista Jerusalém

(2 Sm 5.6-10)

3Então David fez uma aliança diante do Senhor com os líderes de Israel ali em Hebrom e eles consagraram-no rei de Israel, tal como o Senhor dissera a Samuel. 4Depois David e os líderes foram a Jerusalém ou Jebus, como era habitualmente chamada, onde os jebuseus, os que tinham habitado originalmente na terra, viviam. 5Contudo, o povo de Jebus recusou deixá-los entrar. Por isso, David capturou a fortaleza de Sião, chamada mais tarde Cidade de David. 6Ele disse para os seus homens: “O primeiro que matar um jebuseu será comandante-chefe!” Joabe, o filho de Zeruía, foi o primeiro. Por isso, tornou-se general do exército de David. 7David ficou a viver nessa fortaleza e essa é a razão por que essa área de Jerusalém é chamada Cidade de David. 8Estendeu a área de urbanização em redor da fortaleza, enquanto Joabe reconstruiu o resto de Jerusalém.

9David tornou-se cada vez mais famoso e poderoso, porque o Senhor dos exércitos estava com ele.

Os homens poderosos de David

(2 Sm 23.8-39)

10São os seguintes os nomes de alguns dos mais valentes guerreiros de David, os quais também encorajaram os líderes de Israel a fazer de David rei, tal como o Senhor dissera que haveria de acontecer:

11Jasobeão, filho de Hacmoni, era o líder dos três maiores heróis entre os homens de David. Uma vez matou 300 homens com a sua lança.

12O segundo desses três foi Eleazar, filho de Dodo, membro do subclã de Aoí. 13Estava com David na batalha contra os filisteus em Pas-Damim. O exército israelita encontrava-se num campo de cevada e começava já a fugir dos filisteus. 14Contudo, ele pôs-se no meio do campo, defendendo-o tenazmente e ferindo os filisteus. Em consequência, o Senhor deu-lhes uma grande vitória.

15Numa outra vez, três homens pertencentes ao grupo dos trinta, foi ter com David, quando este vivia escondido na gruta de Adulão. Os filisteus estavam acampados no vale de Refaim. 16No momento do acontecimento David encontrava-se numa fortaleza. Uns guerreiros filisteus tinham ocupado Belém. 17A certa altura, David expressou o seguinte desejo: “Quem me dera poder beber da água daquele poço de Belém que está junto à porta!” 18Então esses três homens romperam através desse posto avançado dos filisteus, tiraram água do poço e trouxeram-na a David. Contudo, David recusou; em vez de a beber, derramou-a como oferta perante o Senhor. 19E disse: “Nunca faria tal coisa, Deus! Nunca beberia uma água que afinal representa o sangue destes homens que arriscaram as suas vidas para a ir buscar!”

20Abisai, irmão de Joabe, foi comandante dos trinta. Certa vez, só com a sua lança, matou 300 soldados inimigos. 21Era não só o chefe deles como o mais famoso dos trinta. Contudo, não atingiu o prestígio dos três, já referidos.

22Havia também Benaia, filho de Jeoiada, um valente soldado de Cabzeel. Benaia matou os dois filhos de Ariel de Moabe. Noutra altura, entrou numa gruta e, a despeito do chão estar muito escorregadio, por causa da neve gelada, pegou num leão que ali se tinha abrigado e matou-o. 23Noutra ocasião matou um egípcio que media 2,5 metros de altura, e cuja lança era tão grossa como uma barra dum tecelão. Benaia dirigiu-se contra ele, tendo apenas na mão uma vara, e conseguiu arrancar ao outro a lança, com a qual acabou por matá-lo. 24Estes foram alguns dos feitos que deram a Benaia, filho de Jeoiada, quase tanta fama como a dos três primeiros. 25Era muito famoso entre os trinta, mas não pode rivalizar com o grupo dos três. David fê-lo capitão da sua guarda pessoal.

26Outros valentes guerreiros entre os homens de David foram:

Asael, irmão de Joabe;

El-Hanã, filho de Dodo, de Belém;

27Samote de Harode;

Helez de Pelom;

28Ira, filho de Iques, de Tecoa;

Abiezer de Anatote;

29Sibecai de Husate;

Ilai de Aoí;

30Maarai de Netofá;

Helede, filho de Baaná, de Netofá;

31Itai, filho de Ribai, um benjamita de Gibeá;

Benaia de Piraton;

32Hurai das proximidades do ribeiro de Gaás;

Abiel de Arbate;

33Azmavete de Baarum;

Eliaba de Saalbom;

34os filhos de Hasem de Gizom;

Jónatas, filho de Sage, de Harar;

35Aião, filho de Sacar, de Harar;

Elifal, filho de Ur;

36Hefer de Mequerate;

Aías de Pelom;

37Hezro de Carmelo;

Naarai, filho de Ezbai;

38Joel, irmão de Natã;

Mibar, filho de Hagri;

39Zeleque de Amon;

Naarai de Beerote, o que levava as armas de Joabe, o filho de Zeruía;

40Ira de Itra;

Garebe de Itra;

41Urias, o hitita;

Zabade, filho de Alai;

42Adina, filho de Siza, da tribo de Rúben, que estava entre os trinta e era um chefe da sua tribo;

43Hanã, filho de Maacá;

Josafate de Mitna;

44Uzias de Asterate;

Sama e Jeiel, filhos de Hotão, de Aroer;

45Jediael, filho de Simri;

Joá, irmão do anterior, de Tiza;

46Eliel de Maavi;

Jeribai e Josavias, filhos de Elnaão;

Itma de Moabe;

47Eliel, Obede e Jaasiel de Mezoba.

New Serbian Translation

1. Књига дневника 11:1-47

Давида помазују за цара целог Израиља

1Тада се сав Израиљ окупио код Давида у Хеврон, па су му рекли: „Ево, ти си наше тело и крв. 2Па и раније, кад је Саул био цар, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ, Бог твој, рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“

3Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон, па су склопили савез са Давидом у Хеврону пред Господом и помазали Давида за цара над Израиљем, по речи коју је Господ рекао преко Самуила.

Јерусалим постаје престоница Израиља

4Давид је са свим Израиљцима кренуо на Јерусалим, то јест, Јевус. Тамо су Јевусејци били становници земље. 5А становници Јевуса су рекли Давиду: „Нећеш ући овамо!“ Но, Давид је, ипак, освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.

6Тада је Давид рекао: „Ко први потуче Јевусејце, постаће врховни главар и кнез.“ Јоав, син Серујин, се први успео, те је постао врховни војвода.

7Пошто се Давид настанио у тврђави, прозвали су је Давидовим градом. 8Он је саградио град унаоколо, од Милона унаоколо, а Јоав је обновио остали део града. 9Давид је постајао све моћнији, јер је Господ над војскама био с њим.

Давидови јунаци

10А ово су главари Давидових јунака, који су му са свим Израиљем свесрдно помагали да ојача његова владавина и да постане цар над Израиљем, по речи Господњој. 11Ово је списак Давидових јунака:

Јасовеам, син Ахмонијев, главар тридесеторице; он је замахнуо својим копљем на три стотине, и побио их одједном.

12За њим, Додов син Елеазар Ахошанин, један од три јунака. 13Он је био с Давидом у Фас-Дамиму, кад су се Филистејци окупили за битку. На месту где је била њива пуна јечма, народ је побегао од Филистејаца. 14Тада су они стали насред поља, одбранили га и потукли Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.

15У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у Одоламску пећину, док је филистејска војска била утаборена у рефаимској долини. 16Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. 17Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ 18Тада се она тројица пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом 19и рекао: „Не дај, Боже, да то учиним! Зар да пијем крв ових људи? Они су, наиме, донели воду не марећи за свој живот!“ Зато није хтео да пије.

То су учинила та тројица јунака.

20Ависај, Јоавов брат, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. 21Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.

22Венаја, син Јодајев. Он је био храбар ратник из Кавзеела, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. 23А убио је и неког Египћанина, горостаса, пет лаката11,23 Око 2,5 m. високог, који је имао копље као ткалачко вратило. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. 24Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. 25Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

26А ово су били храбри ратници:

Јоавов брат Асаило,

Додов син Елханан из Витлејема,

27Шамот Ароранин,

Хелис Фелоњанин,

28Икисов син Ира из Текује,

Авиезер из Анатота,

29Сивехај из Хусата,

Илај из Ахоша,

30Марај из Нетофата,

Ванин син Хелед из Нетофата,

31Ривајев син Итај из Гаваје Венијаминове,

Венаја Пиратоњанин,

32Урај из долине Гаса,

Авило из Арвата,

33Азмавет из Ваурима,

Елијава из Салвона,

34Синови Асима Гизоњанина,

Сагијин син Јонатан Араранин,

35Сакаров син Ахијам Араранин,

Уров син Елифал,

36Ефер из Мехирата,

Ахија из Фелона,

37Есро Кармилац,

Есвајев син Нарав,

38Натанов брат Јоило,

Агаринов син Мивар,

39Селек Амонац,

Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,

40Ира Јетранин,

Гарив Јетранин,

41Урија Хетит,

Алајев син Завад,

42Сизин син Адина Рувимовац, главар Рувимоваца, и тридесет с њим,

43Махин син Анан,

Јосафат из Митне,

44Озија из Астарота, синови Хотама Ароиранина, Сама и Јеиел,

45Симријев син Једиаило

и његов брат Јоха из Тисе,

46Елило Мављанин,

Елнамови синови Јеривај и Јосавија,

Јетема Моавац,

47Елило, Овид и Јасило из Месоваје.