O bezerro de ouro
(Dt 9.7-21, 25-29)
1Vendo o povo que Moisés não desceu logo da montanha, foi ter com Aarão e disse-lhe: “Olha, faz-nos ídolos, para que tenhamos deuses que nos guiem, pois não sabemos o que foi feito desse Moisés que nos tirou do Egito.”
2“Deem-me os vossos brincos de ouro”, respondeu-lhes Aarão. 3Assim fizeram todos; as mulheres e os seus filhos e filhas. 4Aarão fundiu o ouro e moldou-o, dando-lhe a forma de um bezerro. E o povo exclamou: “Ó Israel, aqui tens os teus deuses que te fizeram sair do Egito!”
5Quando Aarão constatou o quanto o povo tinha ficado feliz com aquilo, construiu um altar defronte do bezerro e proclamou: “Amanhã haverá uma celebração dedicada ao Senhor!”
6Assim, logo de manhã cedo, levantaram-se e começaram a oferecer holocaustos e ofertas de paz, ao bezerro, o ídolo. Por fim, o povo descansou a comer e a beber, e levantou-se para se divertir.
7Então o Senhor disse a Moisés: “Depressa! Desce imediatamente, porque o teu povo que trouxeste do Egito está a corromper-se; 8desviou-se e rapidamente abandonou as minhas leis. Fizeram para si um bezerro. Estão a prestar-lhe culto e a sacrificar-lhe dizendo: ‘Aqui tens os teus deuses, ó Israel, que te fizeram sair do Egito!’ ”
9E o Senhor acrescentou: “Tenho visto como este povo é rebelde e obstinado. 10Portanto, agora vai-te, porque a minha ira se acenderá contra eles e destruí-los-ei. E de ti, Moisés, farei uma grande nação.”
11Contudo, Moisés implorou ao Senhor, seu Deus, que não fizesse isso. “Senhor”, rogou ele, “porque está a tua cólera tão ateada contra o teu próprio povo que tiraste da terra do Egito, com um poder tão grande e com tão formidáveis milagres? 12Os egípcios acabarão por dizer: ‘Deus levou-os até às montanhas para os assassinar, destruindo-os da face da Terra.’ Desiste da tua ira, desse tremendo mal que estás a planear contra o teu povo. 13Lembra-te do que prometeste aos teus servos Abraão, Isaque e Israel. Pois que juraste sobre ti mesmo: ‘Multiplicarei a vossa posteridade como as estrelas dos céus e dar-vos-ei toda esta terra que prometi aos vossos descendentes, e possuí-la-ão para sempre.’ ”
14Então o Senhor desistiu do seu intento e poupou-os.
15Assim, Moisés desceu da montanha, levando nas suas mãos os dez mandamentos escritos em ambas as faces das duas placas de pedra. 16Porque Deus mesmo escrevera os mandamentos nas pedras.
17Quando Josué ouviu o barulho lá em baixo, do povo que gritava, exclamou para Moisés: “Parece que se estão a preparar para a guerra!” 18Mas Moisés replicou-lhe: “Não, não são nem gritos de vitória nem de derrota; estão só a cantar.”
19Quando chegaram perto do campo, Moisés viu o bezerro e toda aquela gente a dançar e, encolerizado, lançou ao chão as placas de pedra, que se quebraram ali, no sopé da montanha. 20Pegou depois no bezerro e lançou-o no fogo. Quando o metal se fundiu, moeu-o em pó e espalhou-o na água, fazendo o povo bebê-la.
21Depois disse a Aarão: “Que foi que te fez este povo que trouxeste um tão grande pecado sobre ele?”
22“Não fiques assim tão indignado!”, respondeu-lhe Aarão. “Sabes bem como este povo é inclinado para o mal. 23Eles disseram-me: ‘Faz-nos ídolos, para que tenhamos deuses que nos guiem, pois não sabemos o que foi feito desse Moisés que nos tirou do Egito.’ 24E eu disse-lhes: Tragam-me o que tiverem em ouro. Eles assim fizeram e lancei tudo no fogo e saiu este bezerro!”
25Então Moisés, vendo que o povo estava desenfreado, servindo de escárnio aos seus inimigos, porque Aarão os tinha deixado chegar àquele estado, 26pôs-se à entrada do campo e exclamou: “Quem é do Senhor venha a mim!” Todos os filhos de Levi se juntaram a ele.
27E disse-lhes: “Assim diz o Senhor, o Deus de Israel: ‘Ponham as vossas espadas, percorram o campo duma ponta à outra e matem, mesmo que seja o vosso irmão, o vosso amigo, o vosso vizinho.’ ”
28Eles assim fizeram e morreram naquele dia cerca de 3000 homens. 29Moisés disse-lhes: “Hoje vocês consagraram-se para o serviço ao Senhor, porque souberam obedecer-lhe, mesmo quando isso significou matar os vossos filhos e irmãos. Por isso, ele vos abençoará grandemente.”
30No dia seguinte Moisés disse ao povo: “Vocês cometeram um grande pecado. Mas eu vou voltar à montanha, ao encontro do Senhor; talvez consiga obter-vos o seu perdão.”
31Assim, Moisés voltou ao encontro do Senhor e disse-lhe: “Este povo cometeu um grande pecado, chegando a fazer para si um deus de ouro. 32Mas agora peço-te que lhes perdoes; se não, risca-me do teu livro!”
33O Senhor replicou a Moisés: “Aquele que pecar contra mim é que será riscado do meu livro. 34Agora vai, leva o povo para o lugar que te disse e garanto-te que o meu anjo irá à vossa frente. Quando vier visitá-los, castigarei o povo pelo seu pecado.”
35E o Senhor enviou uma grande praga sobre o povo por causa de terem adorado o bezerro de Aarão.
Невера Израиљаца – златно теле
1Кад је народ видео да Мојсије дуго не силази с горе, сабрао се око Арона и рекао му: „На ноге! Направи нам бога32,1 Или: Ово су твоји богови. Исто је и у ст. 4 и 23. који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.“
2Арон им одговори: „Поскидајте златне наушнице са ушију својих жена, синова и ћерки, па их донесите к мени.“ 3Сав народ је поскидао златне наушнице са својих ушију и донео их Арону. 4Овај је то затим узео од њих, растопио злато у калупу и од тога направио кип телета. Народ рече: „Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“
5Кад је Арон то видео, саградио је пред њим жртвеник и објавио: „Сутра је празник Господу!“ 6Следећег јутра су устали, принели жртву свеспалницу и приступили са жртвама мира. Онда је народ поседао да једе и пије, и устао да се забавља.
7Тада Господ рече Мојсију: „Иди и сиђи, јер се искварио твој народ, који си извео из земље египатске! 8Брзо су скренули с пута који сам им заповедио. Излили су себи кип телета, клањали му се и принели му жртве. И још су говорили: ’Ово је бог твој, Израиљу, који те је извео из Египта!’“
9Господ настави: „Видим да је овај народ тврда врата. 10Зато ме пусти сада да искалим свој гнев на њима и да их побијем. Онда ћу од тебе учинити велики народ.“
11Тада Мојсије стаде да преклиње Господа, свога Бога: „Зашто, Господе, да искаљујеш свој гнев на твој народ који си извео из Египта великом силом и моћном руком? 12Зашто да Египћани кажу: ’Са злом их је намером извео, да их побије у горама, и истреби их с лица земље’? Одврати свој пламтећи гнев и одустани од невоље којом хоћеш да удариш свој народ! 13Сети се својих слугу Аврахама, Исака и Израиља, којима си се заклео самим собом, рекавши им: ’Умножићу ваше потомство као звезде на небу, и сву ову земљу коју сам вам обећао даћу вашем потомству, да заувек постане њихово наследство.’“ 14И Господ је одустао од несреће, коју је намеравао да свали на свој народ.
15Мојсије се окрене и сиђе с горе. У рукама је носио две плоче Сведочанства. Плоче су биле исписане на обе стране; исписане и с једне и с друге стране. 16Плоче су биле Божије дело; речи на плочама је урезао сам Бог.
17Исус Навин је чуо буку народа који је галамио, па је рекао Мојсију: „Ратна бука у табору!“
18Мојсије му на то рече:
„Не кличу то победници,
нити жале побеђени,
певање је све што чујем.“
19Кад се приближио табору и видео теле и играње, Мојсије плану гневом. Баци он плоче из руку и разбије их на подножју горе. 20Онда узме теле, спали га и измрви у прах, па га проспе у воду и натера Израиљце да је пију.
21Мојсије, потом, упита Арона: „Шта ти је скривио овај народ, да си га увалио у тако велики грех?“
22„Нека се мој господар не гневи – одговори му Арон. И сам знаш да је овај народ склон злу. 23Они су ми рекли: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило с оним човеком Мојсијем, који нас је извео из Египта.’ 24Ја сам им онда рекао: ’Ко има злата, нека га скине са себе.’ Они су ми дали злато, а ја сам га бацио у ватру, и изашло је ово теле.“
25Мојсије је видео да се народ разуздао, јер га је Арон препустио разузданости, на злурадост његових непријатеља. 26Тада Мојсије стаде на улаз у табор и рече: „Ко је за Господа, нека стане уз мене.“ Сви Левити се окупише око њега.
27Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Нека свако од вас припаше мач о бедро! Вратите се и прођите кроз табор, од улаза до улаза, па нека свако убије ко брата, ко пријатеља, ко суседа.’“ 28Левити су учинили како им је Мојсије наредио. Тог дана је пало око три хиљаде људи. 29Тада Мојсије рече: „Данас сте ступили у службу Господњу, сваки уз цену сина или брата, те вас је он благословио данас.“
30Ујутро је Мојсије рекао народу: „Велики сте грех починили. Ипак, ја ћу се успети Господу, не бих ли га, како, умолио за откупљење вашег греха.“ 31Мојсије се врати Господу и рече: „О, како је велик грех починио овај народ направивши себи бога од злата! 32Али сада им опрости грех, а ако нећеш, избриши и мене из своје књиге коју си написао.“
33Господ рече Мојсију: „Избрисаћу из своје књиге само оног који је згрешио против мене. 34А ти сад поведи овај народ тамо где сам ти рекао. Ево, мој Анђео ће ићи пред тобом. А кад дође време да их казним, казнићу их за њихов грех.“
35Господ је ударио народ помором због телета, које је Арон направио.
