A sarça ardente
1Um dia em que Moisés levou a pastar os rebanhos de Jetro seu sogro, sacerdote de Midiã, no deserto perto de Horebe, o monte de Deus, 2apareceu-lhe o anjo do Senhor numa chama de fogo dentro de uma sarça, e a sarça não se consumia. 3Moisés disse para si mesmo: “Isto é extraordinário! Porque é que a sarça não se consome? Tenho de ir ver isto.” 4E quando o Senhor viu que Moisés se aproximara para ver melhor, Deus chamou-o do meio da sarça: “Moisés! Moisés!” Ao que ele respondeu: “Pronto! Aqui estou!”
5“Não te aproximes. Descalça-te, porque estás em terreno sagrado. 6Eu sou o Deus do teu pai, o Deus de Abraão, de Isaque e de Jacob.”
Moisés desviou o olhar, porque teve receio de olhar para Deus. 7O Senhor continuou: “Tenho visto a aflição do meu povo no Egito, e tenho ouvido os seus clamores sob a opressão daqueles que os tiranizam. 8Por isso, desci a livrá-los dos egípcios e a tirá-los dali para uma belíssima e vasta terra, uma terra onde jorra leite e mel, onde habitam os cananeus, os hititas, os amorreus, os perizeus, os heveus e os jebuseus.
9Sim, o choro do povo de Israel tem subido até mim, e tenho visto as duras condições de vida com que os egípcios os oprimem. 10Por isso, vou enviar-te ao Faraó para que lhe peças que te deixe levar o meu povo para fora do Egito.”
11“Mas eu não sou a pessoa indicada para tal!”, exclamou Moisés.
12Deus insistiu: “Eu estarei seguramente contigo. E a prova de que sou eu próprio que te envia será a seguinte: Quando tiveres levado o meu povo para fora do Egito havereis de adorar Deus aqui mesmo, nesta montanha.”
13Moisés replicou ainda: “Se eu for ter com o povo de Israel e lhe disser que foi o Deus dos nossos pais quem me enviou, eles vão perguntar-me de que Deus é que eu estou a falar. E o que é que eu lhes digo?”
14“Que foi o Deus Que é”, foi a resposta. “Diz assim: o eu sou foi quem me mandou. 15Sim, diz-lhes: O Senhor3.15 A palavra hebraica que traduzimos por Senhor é Jahwe, que etimologicamente se assemelha à expressão aquele que é., o Deus dos nossos antepassados Abraão, Isaque e Jacob mandou-me vir ter convosco. Porque este é o meu nome eterno, através de todas as gerações.
16Reúne então todos os anciãos e conta-lhes como o Senhor, o Deus dos seus antepassados, te apareceu aqui nesta sarça a arder e aquilo que eu te disse: Vim ter com o meu povo e vi o que lhe está a acontecer no Egito. 17Prometo que hei de salvá-los das cargas e da humilhação que estão a sofrer, e que hei de levá-los para a terra que está agora ocupada pelos cananeus, hititas, amorreus, perizeus, heveus e pelos jebuseus, uma terra onde jorra leite e mel.
18Os anciãos do povo de Israel hão de aceitar a tua mensagem e irão contigo falar com o rei do Egito. E dir-lhe-ão: O Senhor, o Deus dos hebreus, apresentou-se a nós e mandou-nos que fôssemos a três dias de caminho no deserto oferecer-lhe sacrifícios de adoração. Deixa-nos pois ir.
19Eu sei que o rei do Egito não vos deixará ir a não ser sob uma pressão muito forte. 20Por isso, hei de estender a mão para castigar o Egito com maravilhas que se realizarão ali até que, por fim, vos deixe ir.
21E farei com que os egípcios vos encham de presentes, quando se forem embora. Não hão de deixar o Egito de mãos vazias. 22Cada mulher irá pedir à vizinha e à mulher do seu patrão toda a espécie de coisas de prata e ouro e dos tecidos mais finos com que vestirão os vossos filhos; e assim despojarão o Egito do que tem de melhor!”
Бог се открива Мојсију у горућем грму
1Једном је Мојсије чувао овце Јотора, свога таста, мадијанског свештеника. Гонећи стадо по пустари, дође до Божије горе, до Хорива. 2Ту му се укаже Анђео Господњи у пламтећем огњу из једног грма. Погледа он, кад оно, грм гори, али не сагорева. 3Мојсије рече у себи: „Хајде да приђем и осмотрим ову чудну појаву, зашто грм не сагорева.“
4Кад је Господ видео да прилази да осмотри, Бог га зовне из грма: „Мојсије, Мојсије!“
„Ево ме“ – одазва се Мојсије.
5Бог му рече: „Не прилази овамо! Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло.“ 6Он настави: „Ја сам Бог твога оца; Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“ Мојсије на то заклони своје лице, јер се бојао да гледа у Бога.
7Господ му опет рече: „Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његов вапај због његових тлачитеља. Познате су ми његове муке. 8Зато сам сишао да га избавим из руку египатских, те да их одведем из египатске земље у добру и пространу земљу, у земљу којом теку мед и млеко, у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. 9И ево, сад је вапај Израиљаца дошао к мени, а и лично сам видео како их Египћани тлаче. 10А сад хајде да те пошаљем к фараону да изведеш мој народ, Израиљце, из Египта.“
11Мојсије рече Богу: „Ко сам ја да идем пред фараона и да изведем Израиљце из Египта?“
12Бог му рече: „Ја ћу бити с тобом, а ово ће бити знак да те ја шаљем: кад изведеш народ из Египта, служићете Богу на овој гори.“
13Мојсије упита Бога: „Ако одем к Израиљцима и кажем им: ’Бог ваших отаца ме је послао к вама’, шта да им кажем ако ме упитају: ’Како му је име?’“
14„Ја сам онај који јесам“ – одговори Бог Мојсију и настави: „Овако кажи Израиљцима: ’Ја Јесам’ ме је послао к вама.“
15Бог још рече Мојсију: „Овако реци Израиљцима: ’Господ3,15 У изворном тексту Јахве. Међутим, након рушења јерусалимског храма у 587. пре Христа, Јевреји су све мање користили ово Божије име, да би заштитили његову светост, то јест, да би спречили лакомислено и неодговорно изговарање Божијег имена. Уместо тог имена користили су реч Адонај (Господ). Пошто многи преводи користе име Господ, и ми ћемо се држати овог правила., Бог ваших отаца, Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, ме је послао к вама.
То је моје име довека;
по њему нека ме памте
од колена до колена.’
16Иди и окупи израиљске старешине, па им реци: ’Господ, Бог ваших отаца, Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев ми се указао и рекао ми: „Посетио сам вас и видео шта вам се чини у Египту. 17Зато изјављујем: ја ћу вас извести из египатске беде у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца, у земљу којом теку мед и млеко.“’
18Они ће те послушати, а ти ћеш отићи са израиљским старешинама к египатском цару, па ћете му рећи: ’Господ, Бог Јевреја, нас је срео. Дозволи нам сад да одемо три дана хода у пустињу, да принесемо жртву Господу, Богу својему.’ 19Ипак, ја знам да вам египатски цар неће дати да одете ако га не натера моћна рука. 20Зато ћу испружити своју руку и ударити Египат свакојаким чудесима која ћу учинити у њему. После тога ће вас пустити.
21Још ћу учинити да се Египћани одобровоље према овом народу, па кад пођете, нећете отићи празних руку. 22Свака жена ће затражити од своје сусетке или од станарке у својој кући предмете од сребра и злата, и одећу. Све то ставите на своје синове и ћерке. Тако ћете опленити Египат.“
