Nueva Versión Internacional

Salmos 18

Al director musical. De David, siervo del Señor. David dedicó al Señor la letra de esta canción cuando el Señor lo libró de Saúl y de todos sus enemigos. Dijo así:

1¡Cuánto te amo, Señor, fuerza mía!

El Señor es mi roca, mi amparo, mi libertador;
    es mi Dios, el peñasco en que me refugio.
Es mi escudo, el poder que me salva,[a]
    ¡mi más alto escondite!
Invoco al Señor, que es digno de alabanza,
    y quedo a salvo de mis enemigos.

Los lazos de la muerte me envolvieron;
    los torrentes destructores me abrumaron.
Me enredaron los lazos del sepulcro,
    y me encontré ante las trampas de la muerte.
En mi angustia invoqué al Señor;
    clamé a mi Dios,
y él me escuchó desde su templo;
    ¡mi clamor llegó a sus oídos!

La tierra tembló, se estremeció;
    se sacudieron los cimientos de los montes;
    ¡retemblaron a causa de su enojo!
Por la nariz echaba humo,
    por la boca, fuego consumidor;
    ¡lanzaba carbones encendidos!

Rasgando el cielo, descendió,
    pisando sobre oscuros nubarrones.
10 Montando sobre un querubín, surcó los cielos
    y se remontó sobre las alas del viento.
11 Hizo de las tinieblas su escondite,
    de los oscuros y cargados nubarrones
    un pabellón que lo rodeaba.
12 De su radiante presencia brotaron nubes,
    granizos y carbones encendidos.

13 En el cielo, entre granizos y carbones encendidos,
    se oyó el trueno del Señor,
    resonó la voz del Altísimo.
14 Lanzó sus flechas, sus grandes centellas;
    dispersó a mis enemigos y los puso en fuga.
15 A causa de tu reprensión, oh Señor,
    y por el resoplido de tu enojo,[b]
las cuencas del mar quedaron a la vista;
    ¡al descubierto quedaron los cimientos de la tierra!

16 Extendiendo su mano desde lo alto,
    tomó la mía y me sacó del mar profundo.
17 Me libró de mi enemigo poderoso,
    y de aquellos que me odiaban
    y eran más fuertes que yo.
18 En el día de mi desgracia me salieron al encuentro,
    pero mi apoyo fue el Señor.
19 Me sacó a un amplio espacio;
    me libró porque se agradó de mí.

20 El Señor me ha pagado conforme a mi justicia;
    me ha premiado conforme a la limpieza de mis manos,
21 pues he andado en los caminos del Señor;
    no he cometido mal alguno
    ni me he apartado de mi Dios.
22 Presentes tengo todas sus sentencias;
    no me he alejado de sus decretos.
23 He sido íntegro con él
    y me he abstenido de pecar.
24 El Señor me ha recompensado conforme a mi justicia,
    conforme a la limpieza de mis manos.

25 Tú eres fiel con quien es fiel,
    e irreprochable con quien es irreprochable;
26 sincero eres con quien es sincero,
    pero sagaz con el que es tramposo.
27 Tú das la victoria a los humildes,
    pero humillas a los altaneros.
28 Tú, Señor, mantienes mi lámpara encendida;
    tú, Dios mío, iluminas mis tinieblas.
29 Con tu apoyo me lanzaré contra un ejército;
    contigo, Dios mío, podré asaltar murallas.

30 El camino de Dios es perfecto;
    la palabra del Señor es intachable.
    Escudo es Dios a los que en él se refugian.
31 ¿Quién es Dios, si no el Señor?
    ¿Quién es la roca, si no nuestro Dios?
32 Es él quien me arma de valor
    y endereza mi camino;
33 da a mis pies la ligereza del venado,
    y me mantiene firme en las alturas;
34 adiestra mis manos para la batalla,
    y mis brazos para tensar arcos de bronce.
35 Tú me cubres con el escudo de tu salvación,
    y con tu diestra me sostienes;
    tu bondad me ha hecho prosperar.
36 Me has despejado el camino,
    así que mis tobillos no flaquean.

37 Perseguí a mis enemigos, les di alcance,
    y no retrocedí hasta verlos aniquilados.
38 Los aplasté. Ya no pudieron levantarse.
    ¡Cayeron debajo de mis pies!
39 Tú me armaste de valor para el combate;
    bajo mi planta sometiste a los rebeldes.
40 Hiciste retroceder a mis enemigos,
    y así exterminé a los que me odiaban.
41 Pedían ayuda; no hubo quien los salvara.
    Al Señor clamaron,[c] pero no les respondió.
42 Los desmenucé. Parecían polvo disperso por el viento.
    ¡Los pisoteé[d] como al lodo de las calles!

43 Me has librado de una turba amotinada;
    me has puesto por encima de los paganos;
    me sirve gente que yo no conocía.
44 Apenas me oyen, me obedecen;
    son extranjeros, y me rinden homenaje.
45 ¡Esos extraños se descorazonan,
    y temblando salen de sus refugios!
46 ¡El Señor vive! ¡Alabada sea mi roca!
    ¡Exaltado sea Dios mi Salvador!
47 Él es el Dios que me vindica,
    el que pone los pueblos a mis pies.

48 Tú me libras del furor de mis enemigos,
    me exaltas por encima de mis adversarios,
    me salvas de los hombres violentos.
49 Por eso, Señor, te alabo entre las naciones
    y canto salmos a tu nombre.

50 El Señor da grandes victorias a su rey;
    a su ungido David y a sus descendientes
    les muestra por siempre su gran amor.

Notas al pie

  1. 18:2 el poder que me salva. Lit. el cuerno de mi salvación.
  2. 18:15 por … tu enojo. Lit. por el soplo del aliento de tu nariz.
  3. 18:41 Al Señor clamaron (versiones antiguas); TM no incluye clamaron.
  4. 18:42 Los pisoteé (LXX, Siríaca, Targum, mss. y 2S 22:43); Los vacié (TM).

New Serbian Translation

Псалми 18

Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:

1Волим те, Господе, моја снаго.

Господе, стено моја,
    тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
    где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
    заклоне мој, уточиште моје!

Призваћу Господа славе предостојног,
    и он ће ме спасти од мојих душмана.
Смртна су се ужад сплела око мене,
    ужаснут сам разорним рекама.
Ужад су ме Света мртвих опколила,
    смрт ме вреба са својим замкама.

У невољи завапих Господу,
    и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
    мој вапај стиже до њега,
    до његових ушију.
Тад се земља уздрма, затресе,
    задрхташе темељи планина,
    стресоше се због његовог гнева.
Дим се диже њему из ноздрва,
    огањ пламти из његових уста,
    жар угљени из њега избија.
Он небеса пресави и сиђе,
    под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
    и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
    сеницу за себе од тамних вода
    и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
    пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
    разлеже се глас Свевишњега,
    град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
    бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
    кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
    открише се темељи света.

16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
    из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
    и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
    али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
    избави ме јер сам му по вољи.

20 Господ ми по правди мојој плати,
    награди ми чистоћу руку мојих,
21 јер путеве Господње сачувах;
    Богу своме ја нисам скривио.
22 Судови његови сви су ми пред очима,
    од одредби његових одвратио се нисам.
23 Пред њим сам ја био беспрекоран,
    сачувао сам себе од кривице,
24 по правди ме је мојој Господ наградио,
    руке су ми недужне пред његовим очима.

25 Ти вернима исказујеш верност,
    беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26 С чистима ти поступаш чисто,
    а с опакима поступаш лукаво.
27 Ти избављаш кротак народ,
    а обараш поглед узносити.
28 Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
    мој Бог моју таму расветљује.
29 Јер са тобом ја разбијам чету,
    с Богом мојим прескачем зидине.

30 Пут је Божији беспрекоран,
    реч је Господња у ватри прекаљена;
    штит је свима што у њему уточиште траже.
31 Јер ко је Бог осим Господа?
    Ко је стена осим нашег Бога?
32 Он је Бог који ме снагом опрема,
    он пут мој чини беспрекорним.
33 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
    постави ме чврсто на висине.
34 Руке моје учи војевању,
    да лук бронзани натежем мишицама.
35 Ти ми дајеш штит спасења свога,
    десница ме твоја подупире,
    твој одазив чини ме великим.
36 Шириш тло под кораком мојим,
    да ми ноге не би посрнуле.

37 Душмане своје гоним и сустижем,
    не враћам се док их не докрајчим.
38 Разбијам их и не могу устати,
    и падају под моје ноге.
39 Ти ме опремаш снагом за битку,
    и обараш пода мном моје противнике.
40 Ти учини да душмани моји
    реп свој подвију преда мном,
    да мрзитеље своје искореним.
41 Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
    Господу завапише, али он им не одговара.
42 Измрвих их као прах пред ветар,
    избацих их као блато са улица.
43 Ти си ме избавио од сукоба с народом,
    и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
    тај ми народ служи.
44 Туђинци ми ласкају,
    чим ме чују, они ме слушају.
45 Туђинци губе срчаност,
    из својих тврђава излазе дрхћући.

46 Живео Господ! Благословена била стена моја!
    Узвишен био Бог мога спасења!
47 То је Бог што ме освећује,
    он мени покорава народе;
48 избавља ме од мојих душмана.
    Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
    избавио ме од човека насилног.
49 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
    твоје ћу име песмом прослављати.

50 Велико спасење даје своме цару;
    исказује милост помазанику своме, Давиду,
    и његовом потомству довека.