Salmo 50
Salmo de Asaf.
1Habla el Señor, el Dios poderoso:
convoca a la tierra de oriente a occidente.
2Dios resplandece desde Sión,
la ciudad bella y perfecta.
3Nuestro Dios viene,
pero no en silencio;
lo precede un fuego que todo lo destruye
y a su alrededor ruge la tormenta.
4Dios convoca a los altos cielos y a la tierra,
para que presencien el juicio de su pueblo:
5«Reúnanme a los que me son fieles,
a los que pactaron conmigo mediante un sacrificio».
6El cielo proclama la justicia divina:
¡Dios mismo es el juez! Selah
7«Escucha, pueblo mío, que voy a hablar;
Israel, voy a testificar contra ti:
¡Yo soy tu Dios, el único Dios!
8No te reprendo por tus sacrificios
ni por tus holocaustos, que siempre me ofreces.
9No necesito novillos de tu establo
ni machos cabríos de tus rediles,
10pues míos son todos los animales del bosque,
y mío también el ganado de miles de colinas.
11Conozco a todas las aves de las alturas;
también son míos los animales del campo.
12Si yo tuviera hambre, no te lo diría,
pues mío es el mundo y todo lo que en él hay.
13¿Acaso me alimento con carne de toros
o bebo la sangre de machos cabríos?
14»¡Ofrece a Dios tu gratitud,
cumple tus promesas al Altísimo!
15Invócame en el día de la angustia;
yo te libraré y tú me honrarás».
16Pero Dios dice al malvado:
«¿Qué derecho tienes tú de recitar mis estatutos
o de mencionar mi pacto con tus labios?
17Mi instrucción, la aborreces;
mis palabras, las desechas.
18Ves a un ladrón y lo acompañas;
con los adúlteros te identificas.
19Para lo malo, das rienda suelta a tu boca;
tu lengua está siempre dispuesta al engaño.
20Tienes por costumbre hablar contra tu prójimo,
y aun calumnias a tu propio hermano.
21Has hecho todo esto y he guardado silencio;
¿acaso piensas que soy como tú?
Pero ahora voy a reprenderte;
cara a cara voy a denunciarte.
22»Ustedes que se olvidan de Dios,
consideren lo que he dicho;
de lo contrario, los haré pedazos,
y no habrá nadie que los salve.
23El que me ofrece su gratitud, me honra;
al que enmiende su conducta le mostraré mi salvación».
Псалам 50
Псалам Асафов.
1Господ, Бог Свевишњи, говори,
дозива земљу од изласка сунца
па до његовог заласка.
2Од Сиона, савршено лепог,
Бог је заблистао.
3Долази наш Бог и ћутати неће;
пред њим пламен гута,
око њега бучи непогода.
4Он с висина позива небеса,
а и земљу, да суди свом народу:
5„Окупите ми мој верни народ
што уз жртву савез са мном склопи.“
6Небеса јављају његову праведност;
јер је сам Бог судија. Села
7„Чуј, мој народе, говорићу,
о, Израиљу, против тебе сведочићу;
ја сам Бог, твој Бог јесам.
8Не корим те због твојих жртава
и твојих свеспалница што су стално преда мном.
9Не примам бика из твоје штале
и јарце из твојих стада.
10Јер моја је свака шумска животиња,
стока са хиљаду гора.
11Свака горска птица мени је позната,
припада ми што по пољу миче.
12Да огладним, не бих теби казао;
јер су моји и свет и шта га испуњава.
13Једем ли ја месо бикова
и пијем ли крв јараца?
14Жртвуј Богу захвалницу,
испуни Свевишњем завете своје;
15позови ме у дану невоље;
избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“
16А зликовцу говори Бог:
„Зашто прописе моје рецитујеш
и мој савез узимаш у уста?
17Ти, који мрзиш укор,
и моје си речи одбацио од себе.
18Кад видиш лопова, с њим под руку идеш,
ортачиш с прељубницима.
19Злу препушташ уста своја,
језик ти се с клеветом уплео.
20Седиш и оцрњујеш брата свога,
сина мајке своје оговараш.
21Такве ствари си чинио,
а ја сам ћутао;
замишљао си ме себи равним;
а ја ћу те укорити,
случај свој ти редом предочити.
22Размислите о овоме,
ви што Бога заборављате;
или ћу вас растргнути,
и неће бити избавитеља.
23Мене слави ко жртвује захвалницу;
ко се пута држи
показаћу му Божије спасење.“
