Salmo 49Sal 49 En el texto hebreo 49:1-20 se numera 49:2-21.
Al director musical. Salmo de los hijos de Coré.
1Oigan esto, pueblos todos;
escuchen, habitantes todos del mundo,
2tanto débiles como poderosos,
lo mismo los ricos que los pobres.
3Mi boca hablará con sabiduría;
la reflexión de mi corazón será muy inteligente.
4Inclinaré mi oído al proverbio;
propondré mi enigma al son del arpa:
5¿Por qué he de temer en tiempos de desgracia
cuando me rodee la maldad de mis opresores?
6¿Temeré a los que confían en sus riquezas
y se jactan de sus muchas posesiones?
7Nadie puede salvar a nadie
ni pagarle a Dios rescate por la vida.
8Tal rescate es muy costoso;
ningún pago es suficiente
9para vivir por siempre
sin ver la fosa.
10Nadie puede negar que todos mueren,
que sabios e insensatos perecen por igual
y que sus riquezas se dejan a otros.
11Aunque tuvieron tierras a su nombre,
sus tumbas serán49:11 sus tumbas serán (LXX y Siríaca); su interior será (TM). su hogar eterno,
su morada por todas las generaciones.
12La gente rica no perdura;
al igual que las bestias, perece.
13Tal es el destino de los que confían en sí mismos;
y el de sus seguidores que aprueban lo que ellos dicen. Selah
14Como ovejas guiadas por la muerte,
están destinados al sepulcro.49:14 al sepulcro. Lit. al Seol.
Sus cuerpos se consumirán allí,
lejos de sus mansiones suntuosas.
Por la mañana los justos prevalecerán sobre ellos.
15Pero Dios me rescatará de las garras de la muerte49:15 de la muerte. Lit. del Seol.
y con él me llevará. Selah
16No te asombre ver que alguien se enriquezca
y aumente el esplendor de su casa,
17porque al morir no se llevará nada
ni con él descenderá su esplendor.
18Aunque en vida se considere dichoso,
y la gente lo elogie por sus logros,
19irá a reunirse con sus ancestros,
sin que vuelva jamás a ver la luz.
20La gente rica carece de entendimiento;
al igual que las bestias, perece.
Псалам 49
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1Чујте ово, о, сви народи;
послушајте, сви житељи света;
2потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.
3Моја ће уста објавити мудрост
и размишљање срца мога биће разборито.
4Ухо своје приклонићу пословици,
загонетку своју изложићу уз харфу.
5Од злих дана зашто да страхујем,
кад кривица зликовачка опколи ме;
6баш оних што се у имање своје уздају,
и обиљем се свог богатства хвале?
7Не може човек брата свог да откупи,
не може за њега Богу накнаду да плати.
8Елем, висок је откуп за његов живот;
довека је неизмирив
9да би довека живео
и гроба не би видео.
10Јер човек види да мудар умире;
да и безумник и онај без памети пропадају,
да другима имања своја остављају.
11У себи мисле да им домови довека остају,
и њихова места од поколења до поколења;
именом својим земље називају.
12Тек, човек ни у раскоши не истрајава,
већ је попут стоке што угине.
13То је пут њихов – лудило –
али и оних што након њих
уживају у њиховим говорима. Села
14Попут оваца одређени су за Свет мртвих,
смрт ће их напасати.
Праведни ће јутром владати над њима.
Лик ће им прогутати Свет мртвих,
далеко од њиховог дома.
15Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,
јер он ће ме прихватити. Села
16Не плаши се кад се било ко богати,
када расте слава дома његовога.
17Јер кад умре, понети ништа неће;
слава његова за њим неће сићи.
18А он себе у животу благосиља –
и људи те хвале кад си себи добро учинио –
19али ће поћи поколењу својих предака,
где довека светло видети неће.
20Човек у раскоши, а без разума
је попут стоке што угине.
