Salmo 35
Salmo de David.
1Ataca, Señor, a los que me atacan;
combate a los que me combaten.
2Toma tu adarga, tu escudo,
y acude en mi ayuda.
3Empuña la lanza y el hacha,
y haz frente a35:3 el hacha, y haz frente a (lectura probable); cierra contra (TM). los que me persiguen.
Quiero oírte decir:
«Yo soy tu salvación».
4Queden confundidos y avergonzados
los que procuran matarme;
retrocedan humillados
los que traman mi ruina.
5Sean como la paja que se lleva el viento,
acosados por el ángel del Señor;
6sea su senda oscura y resbalosa,
perseguidos por el ángel del Señor.
7Ya que sin motivo me tendieron una trampa
y sin motivo cavaron una fosa para mí,
8que la ruina los tome por sorpresa;
que caigan en su propia trampa,
en la fosa que ellos mismos cavaron.
9Así mi alma se alegrará en el Señor
y se deleitará en su salvación.
10Así todo mi ser exclamará:
«¿Quién como tú, Señor?
Tú libras de los poderosos a los pobres;
a los pobres y necesitados libras
de aquellos que los explotan».
11Se presentan testigos despiadados
y me preguntan cosas que yo ignoro.
12Me devuelven mal por bien
y eso me duele en el alma;
13pues cuando ellos enfermaban
yo me vestía de luto,
me afligía y ayunaba.
¡Ay, si pudiera retractarme de mis oraciones!
14Me vestía yo de luto,
como por un amigo o un hermano.
Afligido, inclinaba la cabeza,
como si llorara por mi madre.
15Pero yo tropecé y ellos se alegraron
y a una se juntaron contra mí.
Asaltantes35:15 Asaltantes (lectura probable); Gente golpeada o extraña (TM). que yo no conocía;
me calumniaban sin cesar.
16Me atormentaban, se burlaban de mí35:16 Me … mí (LXX); Como un grupo impío de burlones (TM).
y contra mí rechinaban los dientes.
17¿Hasta cuándo, Señor, vas a tolerar esto?
Libra mi vida, mi única vida,
de los ataques de esos leones.
18Yo te daré gracias en la gran asamblea;
ante una multitud te alabaré.
19No dejes que de mí se burlen
mis enemigos traicioneros;
no dejes que guiñen el ojo
los que me odian sin motivo.
20Porque no vienen en son de paz,
sino que urden mentiras
contra la gente apacible del país.
21De mí se ríen a carcajadas y exclaman:
«¡Miren en lo que vino a parar!».
22Señor, tú has visto todo esto;
no te quedes callado.
¡Señor, no te alejes de mí!
23¡Despierta! ¡Levántate en mi defensa!
¡Defiéndeme, mi Dios y Señor!
24Júzgame según tu justicia, Señor mi Dios;
no dejes que se burlen de mí.
25No permitas que piensen:
«¡Así queríamos verlo!».
No permitas que digan:
«Nos lo hemos tragado vivo».
26Queden avergonzados y confundidos
todos los que se alegran de mi desgracia;
sean cubiertos de deshonra y vergüenza
todos los que se creen más que yo.
27Pero lancen voces de alegría y regocijo
los que quieren mi vindicación
y digan siempre: «Exaltado sea el Señor,
quien se deleita en el bienestar de su siervo».
28Con mi lengua proclamaré tu justicia
y todo el día te alabaré.
Псалам 35
Давидов.
1Осуди, Господе, моје тужиоце,
и војуј против мојих нападача.
2Узми оружје и штит,
устани, помози ми!
3Потегни копље дуго и кратко,
против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
„Ја сам ти спасење!“
4Нек се постиде и осрамоте
они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
они што ми зло смишљају.
5Нек буду као плева на ветру,
тако нек их Анђео Господњи гони,
6нек је таман и клизав пут њихов,
кад их гони Анђео Господњи.
7Без повода ми разапеше мрежу,
без разлога ми ископаше јаму.
8Нек их снађе пропаст изненада,
нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
нек у њу падну на своју пропаст.
9А моја ће се душа радовати у Господу,
веселиће се у његовом спасењу.
10Све ће моје кости говорити:
„Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“
11Иступају окрутни сведоци,
питају ме за оно што не знам.
12За добро ми злом плаћају,
душу моју у беду гурају.
13А кад су они били у болести,
у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
а молитва ми се у крило враћала.
14Као за другом или братом,
шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
тако сам се у жалости свио.
15А кад ја посрнем, они се радују,
скупљају се против мене бедници,
они које не знам раздиру ме непрестано.
16Као безбожни злобно се ругају,
и зубима својим шкргућу на мене.
17Докле ћеш то гледати, Господе?
Спаси ме од њихових напада,
и мој живот од младих лавова.
18Хвалићу те у великом збору,
славићу те међу многим народом.
19Не дај да се веселе нада мном
подмукли моји душмани,
да не намигују очима
они што ме без разлога мрзе.
20Они не говоре о миру,
већ смишљају преваре
против мирних у земљи.
21Уста своја разјапљују на мене,
и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“
22Ти видиш то, Господе, не ћути!
Не удаљуј се, Господе, од мене.
23Пробуди се, устани, ради мога права,
мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
не дај да се они радују нада мном.
25Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
Да не кажу: „Прогутали смо га!“
26Нек се постиде и осрамоте
они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
који себе уздижу нада мном.
27Нека кличу и радују се они,
којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
„Велик је Господ!
Мио му је напредак слуге његовог.“
28Језик ће ми причати о праведности твојој,
поваздан ћу прослављати тебе.
