La elección soberana de Dios
1Digo la verdad en Cristo; no miento. Mi conciencia me lo confirma en el Espíritu Santo. 2Me invade una gran tristeza y me embarga un continuo dolor. 3Desearía yo mismo ser maldecido y separado de Cristo por el bien de mis hermanos, los de mi propio pueblo, 4el pueblo de Israel. De ellos son la adopción como hijos, la gloria divina, los pactos, la Ley, el privilegio de adorar a Dios y el de contar con sus promesas. 5De ellos son los patriarcas y de ellos, según la naturaleza humana, nació Cristo, quien es Dios sobre todas las cosas. ¡Alabado sea por siempre!9:5 Cristo … siempre! Alt. Cristo. ¡Dios, que está sobre todas las cosas, sea alabado por siempre! Amén.
6Ahora bien, no digamos que la palabra de Dios ha fracasado. Lo que sucede es que no todos los que descienden de Israel son Israel. 7Tampoco por ser descendientes de Abraham son todos hijos suyos. Al contrario: «Tu descendencia se establecerá por medio de Isaac».9:7 Gn 21:12. 8En otras palabras, los hijos de Dios no son los descendientes naturales; más bien, se considera descendencia de Abraham a los hijos de la promesa. 9Y la promesa es esta: «Dentro de un año volveré y para entonces Sara tendrá un hijo».9:9 Gn 18:10,14.
10No solo eso. También sucedió que los hijos de Rebeca tuvieron un mismo padre, que fue nuestro antepasado Isaac. 11Sin embargo, antes de que los mellizos nacieran o hicieran algo bueno o malo, y para confirmar el propósito de la elección divina, 12no con base en las obras, sino al llamado de Dios, se le dijo a ella: «El mayor servirá al menor».9:12 Gn 25:23. 13Y así está escrito: «Amé a Jacob, pero aborrecí a Esaú».9:13 Mal 1:2,3.
14¿Qué concluiremos? ¿Acaso es Dios injusto? ¡De ninguna manera! 15Es un hecho que a Moisés le dice:
«Tendré misericordia de quien quiera tenerla
y seré compasivo con quien quiera serlo».9:15 Éx 33:19.
16Por lo tanto, la elección no depende del deseo ni del esfuerzo humano, sino de la misericordia de Dios. 17Porque la Escritura le dice al faraón: «Te he levantado precisamente para mostrar en ti mi poder y para que mi nombre sea proclamado por toda la tierra».9:17 Éx 9:16. 18Así que Dios tiene misericordia de quien él quiere tenerla y endurece a quien él quiere endurecer.
19Pero tú me dirás: «Entonces, ¿por qué todavía nos echa la culpa Dios? ¿Quién puede oponerse a su voluntad?». 20Respondo: ¿Quién eres tú para pedirle cuentas a Dios? «Acaso le dirá la olla de barro al que la modeló: “¿Por qué me hiciste así?”».9:20 Is 29:16; 45:9. 21¿No tiene derecho el alfarero de hacer del mismo barro unas vasijas para usos especiales y otras para fines ordinarios?
22¿Y qué si Dios, queriendo mostrar su ira y dar a conocer su poder, soportó con mucha paciencia a los que eran objeto de su castigo9:22 objeto de su castigo. Lit. vasijas de ira. y estaban destinados a la destrucción? 23¿Qué si lo hizo para dar a conocer sus gloriosas riquezas a los que eran objeto de su misericordia, y a quienes de antemano preparó para esa gloria? 24Esos somos nosotros, a quienes Dios llamó no solo de entre los judíos, sino también de entre los no judíos. 25Así lo dice Dios en el libro de Oseas:
«Llamaré “mi pueblo” a los que no son mi pueblo;
y llamaré “mi amada” a la que no es mi amada».9:25 Os 2:23.
26«Y sucederá que en el mismo lugar donde se les dijo:
“Ustedes no son mi pueblo”,
serán llamados “hijos del Dios viviente”».9:26 Os 1:10.
27Isaías, por su parte, proclama respecto a Israel:
«Aunque los israelitas sean tan numerosos
como la arena del mar,
solo el remanente será salvo;
28porque plenamente y sin demora
el Señor cumplirá su sentencia en la tierra».9:28 Is 10:22,23.
29Así había dicho Isaías:
«Si el Señor de los Ejércitos
no nos hubiera dejado descendientes,
seríamos ya como Sodoma,
nos pareceríamos a Gomorra».9:29 Is 1:9.
Incredulidad de Israel
30¿Qué concluiremos? Pues que los no judíos, que no buscaban la justicia, la han alcanzado. Me refiero a la justicia que es por la fe. 31En cambio Israel, que iba en busca de justicia a través de la Ley, no ha alcanzado esa justicia. 32¿Por qué no? Porque no la buscaron mediante la fe, sino mediante las obras, como si fuera posible alcanzarla así. Por eso tropezaron con la «piedra de tropiezo», 33como está escrito:
«Miren, yo pongo en Sión una piedra de tropiezo
y una roca que hace caer;
pero el que confíe en él no será defraudado».9:33 Is 8:14; 28:16.
Бог и јудејски народ
1Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, 2кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли 3за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да сам будем проклет и одвојен од Христа. 4Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. 5Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.
6Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, 7нити су Аврахамова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ 8То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Аврахамово потомство. 9Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ 10И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. 11Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, 12које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ 13Баш као што је написано:
„Јакова сам заволео,
а Исава замрзео.“
14Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! 15Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ 16Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. 17Писмо, наиме, каже фараону:
„Подигао сам те да на теби покажем своју силу,
и да се моје име разгласи по целом свету.“
18Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће.
19Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ 20Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ 21Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? 22А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? 23Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. 24То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. 25Као што каже пророк Осија:
„Народ који није мој народ
назваћу својим народом,
и ону која није вољена, вољеном.“
26„А на месту где им се рекло:
’Ви нисте народ мој’,
назваће се ’синовима живога Бога.’“
27А Исаија кличе о Израиљу:
„Ако буде број синова Израиљевих као песак на морској обали,
само ће се остатак спасти,
28јер Господ ће испунити своју реч,
остварити је на земљи.“
29Као што је пророк Исаија прорекао:
„Да нам Господ над војскама
није оставио потомство,
били бисмо као Содома
и налик на Гомору.“
30Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. 31Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. 32Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. 33Као што је у Писму написано:
„Ево, постављам на Сиону камен за спотицање
и стену за посртање.
Али, ко у њега поверује,
неће се постидети.“
