7
1Cuando te sientes a comer con un gobernante,
fíjate bien en lo que23:1 en lo que. Alt. en quién. tienes ante ti.
2Si eres dado a la glotonería,
domina tu apetito.23:2 domina tu apetito. Lit. ponle un cuchillo a tu garganta.
3No codicies sus manjares,
pues tal comida no es más que un engaño.
8
4No te afanes acumulando riquezas;
no te obsesiones con ellas.
5¿Acaso has podido verlas? ¡No existen!
Es como si les salieran alas,
pues se van volando como las águilas.
9
6No te sientes a la mesa de un tacaño23:6 un tacaño. Alt. un hombre mal intencionado.
ni codicies sus manjares,
7pues él solo piensa en los gastos.
«Come y bebe», te dirá,
pero no te lo dirá de corazón.
8Acabarás vomitando lo que hayas comido
y tus cumplidos no habrán servido de nada.
10
9A oídos del necio jamás dirijas palabra,
pues se burlará de tus sabios consejos.
11
10No cambies de lugar los linderos antiguos
ni invadas la propiedad de los huérfanos,
11porque su Redentor es muy poderoso
y contra ti defenderá su causa.
12
12Trae disciplina a tu corazón
y conocimiento a tus oídos.
13
13No dejes de disciplinar al joven;
si lo castigas con vara, no se morirá.
14Castígalo con vara
y así lo librarás de la muerte.23:14 de la muerte. Lit. del Seol.
14
15Hijo mío, si tu corazón es sabio,
también mi corazón se regocijará;
16en lo íntimo de mi ser me alegraré
cuando tus labios hablen con rectitud.
15
17No envidies en tu corazón a los pecadores;
más bien, muéstrate siempre celoso en el temor del Señor.
18Cuentas con una esperanza futura,
la cual no será destruida.
16
19Hijo mío, presta atención y sé sabio;
mantén tu corazón en lo que es correcto.
20No te juntes con los que beben mucho vino
ni con los que se hartan de carne,
21pues borrachos y glotones, por su indolencia,
acaban harapientos y en la pobreza.
17
22Escucha a tu padre, que te engendró,
y no desprecies a tu madre cuando sea anciana.
23Adquiere la verdad y la sabiduría,
la disciplina y el discernimiento,
¡y no los vendas!
24El padre del justo experimenta gran regocijo;
quien tiene un hijo sabio se deleita en él.
25¡Que se alegren tu padre y tu madre!
¡Que se regocije la que te dio la vida!
18
26Dame, hijo mío, tu atención23:26 atención. Lit. corazón. En la Biblia, corazón se usa para designar el asiento de las emociones, pensamientos y voluntad, es decir, el proceso de toma de decisiones del ser humano.
y no pierdas de vista mi ejemplo.23:26 ejemplo. Lit. camino; camino es una imagen del estilo de vida.
27Porque fosa profunda es la prostituta,
y estrecho pozo, la mujer ajena.
28Se pone al acecho, como un bandido,
y multiplica la infidelidad de los hombres.
19
29¿De quién son los lamentos? ¿De quién los pesares?
¿De quién son los pleitos? ¿De quién las quejas?
¿De quién son las heridas gratuitas?
¿De quién los ojos morados?
30¡Del que no suelta la botella de vino
ni deja de probar licores!
31No te fijes en lo rojo que es el vino,
ni en cómo brilla en la copa,
ni en la suavidad con que se desliza;
32porque acaba mordiendo como serpiente
y envenenando como víbora.
33Tus ojos verán alucinaciones
y tu mente imaginará perversidades.
34Te parecerá estar durmiendo en alta mar,
acostado sobre el mástil mayor.
35Y dirás: «Me han herido, pero no me duele.
Me han golpeado, pero no lo siento.
¿Cuándo despertaré de este sueño
para ir a buscar otro trago?».
Седма прича
1Кад са владаром седаш да једеш
пажљиво размотри шта је пред тобом;
2нож ћеш ставити под грло своје
ако си алав.
3Не жуди за његовим ђаконијама,
јер је то варљива храна.
Осма прича
4Не напињи се да стекнеш богатство
и своје се памети прођи.
5Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема,
јер је себи начинило крила попут орла,
што се вине у небеса.
Девета прича
6Не једи храну саможивца,
не пожели ђаконије његове.
7Јер како се он у себи прерачунава,
баш је такав када ти каже –
„Једи и пиј!“ –
а срце му није с тобом.
8Избљуваћеш залогај који си појео,
проћердаћеш све љубазне речи своје.
Десета прича
9Не говори ушима безумног,
јер ће презрети поруку твојих речи.
Једанаеста прича
10Не помичи древни међаш,
не залази у њиве сирочади.
11Јер је јак њихов Откупитељ,
одбраниће њихов случај од тебе.
Дванаеста прича
12Срце своје предај опомени,
своје уши поучним речима.
Тринаеста прича
13Не ускраћуј казну детету,
јер неће да умре ако га и удариш шибом.
14Туци га шибом
и душу му од Света мртвих спаси.
Четрнаеста прича
15О, мој сине, ако ти је срце мудро
и моје се срце радује;
16радује се нутрина моја,
кад ти усне честито говоре.
Петнаеста прича
17Нек ти срце грешницима не завиди,
у богобојазности ти поваздан буди.
18Нема сумње, будућност постоји,
твоја нада неће пропасти.
Шеснаеста прича
19Сине мој, послушај и мудар буди,
своје срце ти на пут усмери.
20Не дружи се са онима што се вином опијају,
са онима који ждеру месо.
21Јер, осиромашиће и пијаница и изелица,
мамурлук ће их обући у дроњке.
Седамнаеста прича
22Слушај оца свога што те је родио,
мајку своју не презири ни када остари.
23Истину купуј и не продаји
мудрост, прекор и поуку.
24Јако се радује отац праведног сина,
ко је родио мудрог сина ужива у њему.
25Нека се радују и отац твој и мајка твоја,
нека се весели она која те је родила.
Осамнаеста прича
26Срце ми своје дај, сине мој,
и нека ти очи почивају на путевима мојим.
27Јер блудница је дубока јама,
туђинка је узано ждрело.
28Она је ко лопов што вреба из потаје
и међу мушкарцима умножава неверне.
Деветнаеста прича
29Ко то кука? Ко то јечи?
Ко се свађа? Ко то приговара?
Ко има ране безразложне
и коме су закрвављене очи?
30Онима што се излежавају крај вина,
онима што иду да пробају вино измешано.
31Не гледај вино док се румени,
док се светлуца у чаши,
док лагано клизи.
32Као змија на крају уједа,
као отровница убада.
33Чудне ће призоре да виде очи твоје
и срце говориће лудорије.
34Бићеш као онај што лежи усред мора,
као онај што лежи наврх јарбола.
35И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам,
тукли су ме, осетио нисам.
Када ћу се пробудити
да поново потражим пиће?“
