Leyes adicionales sobre las ofrendas
1El Señor ordenó a Moisés 2que dijera a los israelitas: «Después de que hayan entrado en la tierra que les doy para que la habiten, 3si alguno ofrece al Señor una vaca o una oveja, ya sea como ofrenda puesta al fuego, o como holocausto, o como sacrificio para cumplir una promesa especial, o como ofrenda voluntaria, o para celebrar una fiesta sagrada, para que esa ofrenda sea un aroma grato al Señor, 4el que presente su ofrenda deberá añadirle, como ofrenda de cereal al Señor, la décima parte de un efa15:4 Es decir, aprox. 1.6 kg. de harina refinada mezclada con un cuarto de hin15:4 Es decir, aprox. 1 l. de aceite. 5A cada cordero que se ofrezca como holocausto o sacrificio se añadirá, como ofrenda líquida, un cuarto de hin de vino.
6»Si se trata de un carnero, se preparará una ofrenda de cereal de dos décimas partes de un efa15:6 Es decir, aprox. 3.2 kg. de harina refinada, mezclada con un tercio de hin15:6 Es decir, aprox. 1.3 l; también en v. 7. de aceite. 7Como ofrenda líquida ofrecerás también un tercio de hin de vino. Así será una ofrenda de aroma grato al Señor.
8»Si ofreces un ternero como holocausto o sacrificio, a fin de cumplir una promesa especial o hacer un sacrificio de comunión para el Señor, 9junto con el ternero presentarás, como ofrenda de cereal, tres décimas partes de un efa15:9 Es decir, aprox. 5 kg. de harina refinada mezclada con medio hin15:9 Es decir, aprox. 1.9 l; también en v. 10. de aceite. 10Presentarás también, como ofrenda líquida, medio hin vino. Será una ofrenda puesta al fuego, cuyo aroma es grato al Señor. 11Cada novillo, carnero, cordero o cabrito deberá prepararse de la manera indicada. 12Procederás así con cada uno de ellos, sin que importe el número de animales que ofrezcas.
13»Cada vez que un israelita presente una ofrenda puesta al fuego y de aroma grato al Señor, se ceñirá a estas instrucciones. 14Si un extranjero que viva entre ustedes o entre sus descendientes desea presentar una ofrenda puesta al fuego, cuyo aroma sea grato al Señor, seguirá estas mismas instrucciones. 15Porque en la comunidad regirá un solo estatuto para ustedes y para el extranjero que viva entre ustedes. Será un estatuto perpetuo para todos tus descendientes. Ustedes y el extranjero son iguales ante el Señor, 16así que la misma ley y la misma ordenanza regirán, tanto para ustedes como para el extranjero que viva entre ustedes».
Ofrenda de los primeros frutos
17El Señor ordenó a Moisés 18que dijera a los israelitas: «Cuando entren en la tierra adonde los llevo 19y coman de lo que ella produce, ofrecerán una contribución al Señor. 20De la primera horneada, presentarán una torta de harina; la ofrecerán como una contribución de su cosecha. 21Todos sus descendientes ofrecerán perpetuamente al Señor una contribución de la primera horneada.
Ofrendas por pecados inadvertidos
22»Podría ocurrir que ustedes pecaran involuntariamente, y que no cumplieran con todos los mandamientos que el Señor entregó a Moisés; 23es decir, con todos los mandamientos que el Señor dio a ustedes por medio de Moisés, desde el día en que los promulgó para todos sus descendientes. 24Si el pecado de la comunidad pasa inadvertido, esta ofrecerá un ternero como holocausto de aroma grato al Señor, junto con la ofrenda líquida, la ofrenda de cereal y un macho cabrío como sacrificio por el perdón de pecados, tal como está ordenado. 25El sacerdote pedirá el perdón en favor de toda la comunidad israelita, y serán perdonados porque fue un pecado inadvertido y porque presentaron al Señor una ofrenda puesta al fuego y un sacrificio por el perdón del pecado inadvertido que cometieron. 26Toda la comunidad israelita será perdonada, junto con los extranjeros, porque todo el pueblo pecó involuntariamente.
27»Si es una persona la que peca involuntariamente, deberá presentar, como sacrificio por el perdón, una cabra de un año. 28El sacerdote pedirá el perdón ante el Señor en favor de la persona que haya pecado involuntariamente. El sacerdote pedirá el perdón y la persona que pecó será perdonada. 29Una sola ley se aplicará para todo el que peque involuntariamente, tanto para el israelita como para el extranjero residente.
30»Pero el que peque deliberadamente, sea nativo o extranjero, ofende al Señor. Tal persona será eliminada de la comunidad 31y cargará con su culpa por haber despreciado la palabra del Señor y quebrantado su mandamiento».
Quebrantamiento del día de reposo
32Un sábado, durante la estadía de los israelitas en el desierto, un hombre fue sorprendido recogiendo leña. 33Quienes lo sorprendieron lo llevaron ante Moisés, Aarón y ante toda la comunidad. 34Al principio solo quedó detenido, porque no estaba claro qué se debía hacer con él. 35Entonces el Señor dijo a Moisés: «Ese hombre debe morir. Que toda la comunidad lo apedree fuera del campamento». 36Así que la comunidad lo llevó fuera del campamento y lo apedreó hasta matarlo, tal como el Señor se lo ordenó a Moisés.
Flecos recordatorios
37El Señor ordenó a Moisés 38que dijera a los israelitas: «Ustedes y todos sus descendientes deberán confeccionarse flecos y coserlos en los bordes de sus vestidos con hilo de color azul. 39Estos flecos les ayudarán a recordar que deben cumplir con todos los mandamientos del Señor, y que no deben prostituirse ni dejarse llevar por los impulsos de su corazón ni por los deseos de sus ojos. 40Tendrán presentes todos mis mandamientos y los pondrán por obra. Así serán para su Dios un pueblo consagrado. 41Yo soy el Señor su Dios, que los sacó de Egipto para ser su Dios. ¡Yo soy el Señor su Dios!».
Жртве за разне прилике
1Господ рече Мојсију: 2„Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем да се у њој населите, 3па будете хтели да принесете паљену жртву Господу од крупне или ситне стоке на угодан мирис Господу, било жртву свеспалницу или жртву ради испуњења завета, или добровољну жртву, или у време празника, 4онај ко приноси принос Господу, нека принесе и житну жртву, једну десетину ефе15,4 Око 1,5 l. брашна умешеног са четвртином хина15,4 Око 1 l. уља. 5За свако јагње које се приноси на жртву свеспалницу или неку другу жртву, принеси и четвртину хина вина за жртву изливницу.
6За овна, принеси житну жртву од две десетине ефе15,6 Нешто више од 3 kg. брашна умешеног с једном трећином хина уља, 7а за жртву изливницу принеси једну трећину хина15,7 Око 1,5 l. вина на угодан мирис Господу.
8Кад приносиш Господу јунца на жртву свеспалницу, било као жртву за испуњење завета, или као жртву мира, 9уз јунца принеси и житну жртву од три десетине ефе15,9 Око 5 kg. брашна замешеног с пола хина15,9 Око 1,5 l. уља. 10За жртву изливницу принеси пола хина вина на угодан мирис Господу. 11Тако треба учинити са сваким волом и овном, и са сваким живинчетом, јагњетом или јаретом. 12Колико год да их принесете, тако учините са сваким, колико год да их има.
13Нека свако ко је рођен у земљи поступи овако кад приноси паљену жртву на угодан мирис Господу. 14Ако се странац досели к вама, или се трајно настани међу вама, и хоће да принесе паљену жртву на угодни мирис Господу, нека је принесе онако како је ви приносите. Иста је уредба и за вас и за странца. 15То је трајна уредба за ваше нараштаје. И ви и странци бићете једнаки пред Господом. 16Исти закон и исти пропис важиће и за вас и за странца који борави међу вама.’“
17Господ рече Мојсију: 18„Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад будете ушли у земљу у коју вас водим, 19и будете јели хлеб те земље, принесите принос Господу. 20Од првине теста принесите принос у виду колача; принесите га као што се приноси принос с гумна. 21Приносите Господу принос од првине теста од нараштаја до нараштаја.
Жртве за нехотичне грехе
22Али ако нехотице згрешите, па не извршите све ове заповести које је Господ дао Мојсију; 23све што вам је Господ заповедио преко Мојсија, од дана када вам је Господ дао заповест за све ваше нараштаје, до сад, 24уколико је учињено нехотице, без знања заједнице, нека сва заједница принесе од крупне стоке једног јунца као жртву свеспалницу на угодан мирис Господу, заједно са житном жртвом и жртвом изливницом, по пропису, и једног јарца за жртву за грех. 25Свештеник нека изврши обред откупљења за сву израиљску заједницу и биће им опроштено; грех, наиме, није био учињен намерно, а они су принели своју жртву – паљену жртву Господу – и жртву за грех ради своје грешке. 26Тако ће бити опроштено свој израиљској заједници и сваком странцу који је међу њима, јер је сав народ нехотице згрешио.
27Ако неко нехотице згреши, нека принесе једно женско јаре од годину дана као жртву за грех. 28Затим нека свештеник изврши обред откупљења пред Господом за онога ко је нехотице згрешио, јер је ненамерно згрешио; кад изврши обред откупљења за њега, биће му опроштено. 29Било да се ради о Израиљцу рођеном у земљи или о странцу међу њима, исти закон важи за сваког ко нехотице згреши.
30Ако неко из пркоса увреди Господа, било да је рођен у земљи или је странац, нека се такав истреби из свога народа. 31Пошто је презрео Господњу реч и прекршио његову заповест, нека се такав човек истреби; његова кривица остаће на њему.’“
Казна за кршење суботе
32Док су Израиљци били у пустињи, нашли су човека који је скупљао грање на суботњи дан. 33Они који су га нашли да скупља грање одвели су га пред Мојсија, Арона и сву заједницу. 34Ставили су га под стражу, јер још није било јасно како треба поступити с њим. 35Господ рече Мојсију: „Нека се човек свакако погуби. Нека га сва заједница заспе камењем изван табора.“ 36Тада га је сва заједница извела изван табора и засула га камењем, те је умро, као што је Господ рекао Мојсију.
Ресе на одећи
37Господ рече Мојсију: 38„Говори Израиљцима. Реци им нека праве ресе на скутима своје одеће, од нараштаја до нараштаја, а на ресу сваког скута нека привезују љубичасту врпцу. 39Имаћете ресу да се, кад је видите, сетите свих Господњих заповести и вршите их, како не бисте следили своје срце и своје очи, које вас наводе на неверство. 40Тада ћете се сећати свих мојих заповести и вршити их, па ћете бити свети свом Богу. 41Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из Египта, да вам будем Бог. Ја сам Господ, Бог ваш!“
