Lo limpio y lo impuro
15:1-20 – Mr 7:1-23
1Se acercaron a Jesús algunos fariseos y maestros de la Ley que habían llegado de Jerusalén y preguntaron:
2—¿Por qué quebrantan tus discípulos la tradición de los líderes religiosos? ¡Comen sin cumplir primero el rito de lavarse las manos!
3Jesús contestó:
—¿Y por qué ustedes quebrantan el mandamiento de Dios a causa de la tradición? 4Dios dijo: “Honra a tu padre y a tu madre”15:4 Éx 20:12; Dt 5:16. y también: “El que maldiga a su padre o a su madre será condenado a muerte”.15:4 Éx 21:17; Lv 20:9. 5Ustedes, en cambio, enseñan que un hijo puede decir a su padre o a su madre: “Cualquier ayuda que pudiera darte ya la he dedicado como ofrenda a Dios”. 6En ese caso, el tal hijo no tiene que honrar a su padre.15:6 padre. Var. padre ni a su madre. Así por causa de la tradición anulan ustedes la palabra de Dios. 7¡Hipócritas! Tenía razón Isaías cuando profetizó de ustedes:
8»“Este pueblo me honra con los labios,
pero su corazón está lejos de mí.
9En vano me adoran;
sus enseñanzas no son más que reglas humanas”».15:9 Is 29:13.
10Jesús llamó a la multitud y dijo:
—Escuchen y entiendan. 11Lo que contamina a una persona no es lo que entra en la boca, sino lo que sale de ella.
12Entonces se le acercaron los discípulos y dijeron:
—¿Sabes que los fariseos se escandalizaron al oír eso?
13—Toda planta que mi Padre celestial no haya plantado será arrancada de raíz —respondió—. 14Déjenlos; son guías ciegos.15:14 guías ciegos. Var. ciegos guías de ciegos. Y si un ciego guía a otro ciego, ambos caerán en un hoyo.
15—Explícanos la comparación —pidió Pedro.
16—¿Tampoco ustedes pueden todavía entenderlo? —dijo Jesús—. 17¿No se dan cuenta de que todo lo que entra en la boca va al estómago y después se echa en la letrina? 18Pero lo que sale de la boca viene del corazón y contamina a la persona. 19Porque del corazón salen los malos pensamientos, los homicidios, los adulterios, la inmoralidad sexual, los robos, los falsos testimonios y las calumnias. 20Estas son las cosas que contaminan a la persona y no el comer sin lavarse las manos.
La fe de la mujer cananea
15:21-28 – Mr 7:24-30
21Partiendo de allí, Jesús se retiró a la región de Tiro y Sidón. 22De esa región salió a su encuentro una mujer cananea gritando:
—¡Señor, Hijo de David, ten compasión de mí! Mi hija sufre terriblemente por estar endemoniada.
23Jesús no respondió ni una palabra. Así que sus discípulos se acercaron a él y le rogaron:
—Despídela, porque viene detrás de nosotros gritando.
24—No fui enviado sino a las ovejas perdidas del pueblo de Israel —contestó Jesús.
25La mujer se acercó y arrodillándose delante de él, suplicó:
—¡Señor, ayúdame!
26Él respondió:
—No está bien quitarles el pan a los hijos y echárselo a los perros.
27—Sí, Señor —respondió la mujer—, pero hasta los perros comen las migajas que caen de la mesa de sus amos.
28—¡Mujer, qué grande es tu fe! —contestó Jesús—. Que se cumpla lo que quieres.
Y desde ese mismo momento quedó sana su hija.
Jesús alimenta a cuatro mil
15:29-31 – Mr 7:31-37
15:32-39 – Mr 8:1-10
29Salió Jesús de allí y llegó a orillas del lago de Galilea. Luego subió a la montaña y se sentó. 30Se acercaron grandes multitudes que llevaban cojos, ciegos, lisiados, mudos y muchos enfermos más; los pusieron a sus pies y él los sanó. 31La gente se asombraba al ver a los mudos hablar, a los lisiados recobrar la salud, a los cojos andar y a los ciegos ver. Y alababan al Dios de Israel.
32Jesús llamó a sus discípulos y les dijo:
—Siento compasión de esta gente porque ya llevan tres días conmigo y no tienen nada que comer. No quiero despedirlos sin comer, no sea que se desmayen por el camino.
33Los discípulos objetaron:
—¿Dónde podríamos conseguir en este lugar despoblado suficiente pan para dar de comer a toda esta multitud?
34—¿Cuántos panes tienen? —preguntó Jesús.
—Siete y unos pocos pescaditos —respondieron ellos.
35Luego Jesús mandó que la gente se sentara en el suelo. 36Tomando los siete panes y los pescados, dio gracias, los partió y se los fue dando a los discípulos. Estos, a su vez, los distribuyeron a la gente. 37Todos comieron hasta quedar satisfechos. Después los discípulos recogieron siete cestas llenas de pedazos que sobraron. 38Los que comieron eran cuatro mil hombres, sin contar a las mujeres y a los niños. 39Después de despedir a la gente, Jesús subió a la barca y se fue a la región de Magadán.15:39 Magadán. Var. Magdala.
Исус поучава о унутрашњој чистоћи
1Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: 2„Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ 3Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? 4Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ 5А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – 6тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. 7Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:
8’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
9Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’“
10Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! 11Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ 12Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ 13А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. 14Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ 15Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ 16А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? 17Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? 18А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. 19Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. 20То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“
Вера једне Хананејке
21Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. 22Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“
23Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“
24Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“
25Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“
26Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
27А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“
28Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.
Исус исцељује многе
29Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. 30Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. 31Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.
Исус храни четири хиљаде људи
32Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 33А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 34Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 35Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.
