1«Yo estoy por enviar a mi mensajero para que prepare el camino delante de mí. De pronto vendrá a su Templo el Señor a quien ustedes buscan; vendrá el mensajero del pacto, a quien ustedes desean» —dice el Señor de los Ejércitos.
2Pero ¿quién podrá soportar el día de su venida? ¿Quién podrá mantenerse en pie cuando él aparezca? Porque será como fuego de fundidor o jabón de lavandero. 3Se sentará como fundidor y purificador de plata; purificará a los levitas y los refinará como se refinan el oro y la plata. Entonces traerán al Señor ofrendas conforme a la justicia, 4y las ofrendas de Judá y Jerusalén serán aceptables al Señor, como en tiempos antiguos, como en años pasados.
5«De modo que me acercaré a ustedes para juicio. Estaré presto a testificar contra los hechiceros, los adúlteros y los perjuros, contra los que explotan a sus jornaleros; contra los que oprimen a las viudas, a los huérfanos y niegan el derecho del extranjero, sin mostrarme ningún temor —dice el Señor de los Ejércitos—.
Fidelidad en las ofrendas
6»Yo, el Señor, no cambio. Por eso ustedes, descendientes de Jacob, no han sido exterminados. 7Desde la época de sus antepasados se han apartado de mis estatutos y no los han guardado. Vuélvanse a mí y yo me volveré a ustedes —dice el Señor de los Ejércitos—.
»Pero ustedes preguntan: “¿En qué sentido tenemos que volvernos?”.
8»¿Acaso roba el ser humano a Dios? ¡Ustedes me están robando!
»Y todavía preguntan: “¿En qué te robamos?”.
»En los diezmos y en las ofrendas. 9Ustedes —la nación entera—, están bajo gran maldición, pues es a mí a quien están robando.
10»Traigan íntegro el diezmo a la tesorería del Templo; así habrá alimento en mi casa. Pruébenme en esto —dice el Señor de los Ejércitos—, y vean si no abro las compuertas del cielo y derramo sobre ustedes bendición hasta que sobreabunde. 11Reprenderé al devorador para que no arruine sus cultivos y las vides en los campos no pierdan su fruto —dice el Señor de los Ejércitos—. 12Entonces todas las naciones los llamarán dichosos, porque ustedes tendrán una tierra maravillosa —dice el Señor de los Ejércitos—.
Insolencia de Judá
13»Ustedes profieren insolencias contra mí —dice el Señor—.
»Y encima preguntan: “¿Qué hemos dicho contra ti?”.
14»Ustedes han dicho: “Servir a Dios no vale la pena. ¿Qué ganamos con cumplir sus órdenes y vestirnos de luto delante del Señor de los Ejércitos? 15Por eso llamamos dichosos a los soberbios, pues prosperan los que hacen lo malo e incluso cuando desafían a Dios escapan ilesos”».
16Los que temían al Señor hablaron entre sí, entonces él los escuchó y les prestó atención. Entonces se escribió en su presencia un libro de memorias de aquellos que temen al Señor y honran su nombre. 17«El día que yo actúe ellos serán mi propiedad exclusiva —dice el Señor de los Ejércitos—. Tendré compasión de ellos, como se compadece un hombre del hijo que le sirve. 18Y ustedes volverán a distinguir entre el justo y el malvado, entre el que sirve a Dios y el que no le sirve.
1„Ево, шаљем посланика свога који ће ми пут приправити. Господ, онај кога тражите, ће изненада доћи у свој храм, и посланик савеза коме се радујете. Ево, он долази“ – каже Господ над војскама.
2Али ко ће да издржи дан у који долази? Ко ће да опстане када се појави? Јер он је као ковачев пламен и као сукнарева цеђ. 3И он ће сести да претопи, да прочисти сребро и претопи Левијеве синове. Прочистиће их као злато и као сребро да би у праведности Господу донели принос. 4Тако ће Господу бити мио принос Јуде и Јерусалима, као у давна времена и пређашњим годинама.
5„Долазим да вам судим, да будем хитар сведок против врачара, против прељубника, против кривоклетника, против оних што закидају надничара, тлаче удовицу и сироче, против оних који обесправљују придошлицу, а мене се не боје“ – каже Господ над војскама.
Ускраћивање десетка крши савез
6„Јер ја, Господ, се не мењам и зато ви, синови Јаковљеви, нисте скончали! 7Још од времена својих предака сте се окренули од мојих уредби и нисте их држали. Вратите се мени да се и ја вама вратим – каже Господ над војскама.
А ви узвраћате: ’Како да се вратимо?’
8Поткрада ли човек Бога? А ви мене поткрадате.
И још питате: ’А како те поткрадамо?’
Кроз десетке и приносе! 9Проклетством сте везани! Поткрали сте ме, ви, сав народ. 10Донесите све десетке у ризницу Дома. Нека у мом Дому буде хране па ме у томе опробајте – каже Господ над војскама. Нећу ли вам отворити окна на небесима и излити на вас обиље благослова? 11Због вас ћу да одстраним штеточине, па вам неће уништавати род на њиви, неће вам се изјаловити лоза у пољу – каже Господ над војскама. 12Сви ће вас народи звати блаженима јер ћете живети у предивној земљи – каже Господ над војскама.
Израиљ охоло говори против Бога
13Против мене сте рекли тешке речи – каже Господ.
Али ви узвраћате: ’А шта смо то рекли против тебе?’
14Рекли сте: ’Улудо је да се Богу служи! Какве је корист од тога што држимо његове заповести и ходамо снуждени због Господа над војскама? 15Сада блаженима зовемо горде, а зликовци су се осилили. Још су и поштеђени, а Бога су искушавали!’“
Верни остатак
16Тада су међусобно разговарали богобојазни, свако са ближњим својим. Господ је то погледао и саслушао. Онда је пред њим записана књига за спомен за богобојазне и за оне који цене његово име.
17„Они ће мени припасти – каже Господ над војскама – у дану кад начиним драгоцену својину. Смиловаћу им се као што се човек смилује свом сину који му служи. 18Тада ћете се вратити и разликоваћете праведника од зликовца, онога који служи Богу од онога који му не служи.
