Leyes sobre enfermedades cutáneas
1El Señor dijo a Moisés y a Aarón: 2«Cuando a una persona le salga en la piel alguna inflamación, erupción o mancha blancuzca que pueda convertirse en infección,13:2 La palabra hebrea acá aludida tradicionalmente se ha traducido como lepra; también esa expresión se usa en la Biblia para designar varias enfermedades que atacan la piel, acá y en vv. 3-46. se la llevará al sacerdote Aarón o a alguno de sus descendientes los sacerdotes. 3El sacerdote examinará la llaga. Si el vello en la parte afectada se ha puesto blanco y la llaga se ve más hundida que la piel, entonces se trata de una enfermedad contagiosa. Después de examinar a la persona, el sacerdote la declarará impura. 4Si la mancha blancuzca no se ve más hundida que la piel ni el vello se le ha puesto blanco, el sacerdote aislará a la persona enferma durante siete días, 5y al séptimo día la examinará de nuevo. Si juzga que la infección no ha seguido extendiéndose sobre la piel, aislará a esa persona otros siete días. 6Cumplidos los siete días, el sacerdote la examinará otra vez y, si el mal no se ha extendido sobre la piel, sino que ha disminuido, la declarará pura. No era más que una erupción, así que la persona enferma se lavará la ropa y quedará pura. 7Si la erupción se le sigue extendiendo sobre la piel luego de haberse presentado ante el sacerdote para su purificación, la persona enferma tendrá que volver a presentarse ante él. 8El sacerdote la examinará y, si la erupción se ha extendido sobre la piel, declarará impura a esa persona, pues se trata de una enfermedad contagiosa.
Leyes sobre enfermedades infecciosas
9»Cuando una persona tenga una infección en la piel, deberá ser llevada ante el sacerdote, 10quien la examinará. Si ocurre que la inflamación y el vello se han puesto blancos, y se ve la carne viva, 11se trata de una infección crónica. El sacerdote declarará impura a tal persona. Pero no hará falta aislarla otra vez, porque ya se sabe que es impura.
12»Si la infección se ha extendido sobre la piel de tal manera que, hasta donde el sacerdote pueda ver, cubre toda la piel de la persona enferma, 13entonces el sacerdote la examinará. Si ve que la infección le cubre todo el cuerpo, la declarará pura. Esa persona es pura porque todo el cuerpo se le ha puesto blanco. 14Pero será impura en el momento en que le aparezca la carne viva. 15Cuando el sacerdote examine la carne viva, declarará impura a esa persona. La carne viva es impura, pues se trata de una enfermedad contagiosa. 16Pero si la llaga ulcerosa se pone blanca, la persona enferma deberá ir al sacerdote 17para que la examine. Si la llaga se ha puesto blanca, el sacerdote declarará pura a esa persona y en efecto lo será.
Leyes sobre los abscesos
18»Si alguien ha tenido úlceras en la piel y luego sana, 19pero en el sitio de las úlceras aparece una inflamación blancuzca o una mancha rojiza, deberá presentarse ante el sacerdote 20para que lo examine. Si la inflamación se ve más hundida que la piel y el vello se ha puesto blanco, el sacerdote lo declarará impuro. Se trata de una enfermedad contagiosa que ha brotado en el sitio donde estaban las úlceras. 21Pero si al examinar al enfermo, encuentra el sacerdote que en el sitio afectado el vello no se ha puesto blanco y que no se ve más hundido que la piel, sino que ha disminuido, entonces aislará al enfermo durante siete días. 22Si las úlceras se extienden sobre la piel, declarará impuro al enfermo, pues se trata de una enfermedad. 23Si las úlceras no se desarrollan ni la mancha blanca se extiende, sino que ha cicatrizado, declarará puro al enfermo.
Leyes sobre las quemaduras
24»Si alguien se quema y sobre la quemadura le aparece una mancha blancuzca o rojiza, 25el sacerdote deberá examinarla. Si el vello de la mancha se ha puesto blanco y la mancha misma se ve más hundida que la piel, se trata de una enfermedad contagiosa que brotó en el sitio de la quemadura. El sacerdote declarará impuro al enfermo, pues se trata de una enfermedad contagiosa. 26Si al examinar la quemadura encuentra el sacerdote que el vello no se ha puesto blanco ni la mancha se ve más hundida que la piel, sino que ha disminuido, entonces aislará al enfermo durante siete días. 27Al séptimo día el sacerdote volverá a examinarlo y, si observa que la mancha se ha extendido sobre la piel, lo declarará impuro, pues se trata de una infección. 28En cambio, si la mancha blancuzca no ha seguido extendiéndose sobre la piel, se trata solo de la inflamación de la quemadura. Entonces el sacerdote lo declarará puro, ya que se trata solo de una quemadura cicatrizada.
Leyes sobre enfermedades del cuero cabelludo y de la barba
29»Si a un hombre o a una mujer les sale una llaga en la cabeza o en el mentón, 30el sacerdote deberá examinar la llaga. Si esta se ve más hundida que la piel y el cabello se ve amarillento y delgado, declarará impuro al enfermo. Se trata de tiña, que es una infección en la cabeza o en el mentón. 31Pero si al examinar la llaga tiñosa el sacerdote ve que no está más hundida que la piel ni tiene el cabello negro, aislará al enfermo de tiña durante siete días. 32Al séptimo día el sacerdote deberá examinar otra vez al enfermo. Si la tiña no se ha extendido, ni tiene el cabello amarillento, ni se ve más hundida que la piel, 33entonces el enfermo se afeitará el pelo, pero no la parte afectada, y el sacerdote lo aislará otros siete días. 34Al séptimo día el sacerdote volverá a examinar al enfermo. Si la tiña no se ha extendido por la piel ni se ve más hundida que esta, lo declarará puro. Entonces el enfermo se lavará la ropa y quedará puro. 35Si después de su purificación la tiña se extiende por toda la piel, 36el sacerdote deberá examinarlo. Si la tiña se ha extendido por toda la piel, ya no hará falta que el sacerdote busque cabello amarillento, porque el enfermo es impuro. 37En cambio, si considera que la tiña no se ha desarrollado y nota que ha crecido cabello negro, entonces el enfermo ha sanado. Es puro y así deberá declararlo el sacerdote.
Afecciones cutáneas benignas
38»Si a un hombre o a una mujer le salen manchas blancuzcas en la piel, 39el sacerdote deberá examinarlas. Si las manchas resultan ser blancuzcas y opacas, se trata solo de una erupción cutánea, de modo que la persona es pura.
Leyes sobre la calvicie
40»Si a alguien se le cae el cabello de la nuca y se queda calvo, es puro. 41Si se le cae el cabello de las sienes y se queda calvo, también es puro. 42Pero si en su calvicie de la nuca o de las sienes aparece una llaga blanca rojiza, se trata de una infección que ha brotado en la parte calva. 43El sacerdote deberá examinarlo. Si la inflamación es blanca rojiza, en su calvicie o frente, parecida a las infecciones de la piel, 44se trata entonces de una persona infectada e impura. El sacerdote la declarará impura por esa llaga en la cabeza.
Ley sobre las infecciones
45»La persona que contraiga una infección usará ropas rasgadas y no se peinará; con el rostro semicubierto irá gritando: “¡Impuro! ¡Impuro!”, 46y será impuro todo el tiempo que le dure la enfermedad. Es impuro, así que deberá vivir aislado y fuera del campamento.
Leyes sobre el moho
47»Cuando la ropa de lana o de lino se llene de moho 48—ya sea que este aparezca en la urdimbre o trama del lino o de la lana, o en algún cuero o artículo de piel— 49y el área afectada tenga un color verdusco o rojizo, se trata de una infección de moho, y deberá mostrársele al sacerdote. 50Él examinará la mancha y aislará durante siete días el objeto infectado. 51Al séptimo día el sacerdote examinará la mancha. Si esta se ha extendido en la ropa, o en la urdimbre, o en la trama, o en el cuero o en cualquier artículo de piel, se trata de un moho corrosivo. Tal objeto es impuro. 52Se prenderá fuego a la ropa o a la urdimbre, trama, lana, lino o cualquier artículo de piel que haya sido infectado, porque se trata de un moho corrosivo. El objeto deberá ser quemado.
53»Si al examinar el objeto, el sacerdote observa que la mancha no se ha extendido sobre el vestido ni sobre la urdimbre, trama, lana, lino o cualquier artículo de cuero, 54entonces mandará lavar el objeto infectado y lo aislará otros siete días. 55Una vez lavado el objeto, el sacerdote procederá a examinarlo. Si observa que la mancha no ha cambiado de aspecto, dicho objeto será considerado impuro aun cuando la mancha no se haya extendido. El objeto será quemado por estar corroído, sea por dentro o por fuera. 56Si después de lavado el objeto, el sacerdote lo examina y observa que la mancha ha disminuido, deberá arrancar la parte manchada del vestido, del cuero, de la urdimbre o de la trama. 57Si la mancha reaparece en la ropa, en la urdimbre, en la trama o en cualquier artículo de piel, significa que ha vuelto a brotar. La parte infectada será quemada, 58pero toda ropa, urdimbre, trama o artículo de piel que al lavarse pierda la mancha, se volverá a lavar, y el objeto quedará puro».
59Esta es la ley respecto a la mancha de moho que infecta la ropa, la lana, el lino, la urdimbre, la trama o cualquier artículo de piel, para poder declararlos puros o impuros.
Губа
1Господ рече Мојсију и Арону: 2„Човек на чијој се кожи појави оток, свраб или светла пега, и то се развије у обољење на његовој кожи које изгледа као губа,13,2 Ова реч у јеврејском се традиционално преводи као губа, иако може да означава било које заразно обољење коже. нека се доведе свештенику, Арону или једном од његових синова, свештеника. 3Нека свештеник прегледа обољење на његовој кожи. Ако је длака на оболелом месту побелела, а оболело место ниже од коже на његовом телу, то је губа. Када га свештеник прегледа, нека га прогласи нечистим. 4Али ако је пега на његовој кожи бела, и не изгледа да је нижа од коже, а длака на њој није побелела, нека свештеник затвори оболелог на седам дана. 5Седмога дана нека га свештеник прегледа. Ако види да је обољење остало исто и да се није проширило по кожи, нека га свештеник затвори на још седам дана. 6Седмога дана нека га свештеник поново прегледа. Ако примети да се обољење повлачи и да се није проширило по кожи, нека га прогласи чистим: то је свраб. Нека опере своју одећу и биће чист. 7Али ако се свраб прошири по кожи након што га свештеник прегледа и прогласи чистим, нека се поново појави пред свештеником. 8Ако свештеник види да се свраб проширио по кожи, нека га прогласи нечистим; то је губа.
9Онај ко оболи од губе мора да се доведе пред свештеника. 10Ако свештеник примети да је оток на кожи бео, и да је од њега побелела длака, и да је живо месо у отоку, 11то се губа притајила на његовој кожи. Свештеник ће га прогласити нечистим. Неће га затворити, јер је већ нечист.
12Али ако губа избије по кожи тако да прекрије целу кожу од главе до пете, где год да свештеник погледа, 13нека га свештеник прегледа. Ако је губа прекрила цело његово тело, нека прогласи оболелог чистим. Пошто је све побелело, чист је. 14Али чим се на њему појави живо месо, биће нечист. 15Када свештеник примети живо месо, нека га прогласи нечистим. Живо месо је нечисто; то је губа. 16Ако живо месо поново побели, нека дође свештенику. 17Ако, дакле, свештеник види да је обољење побелело, нека свештеник прогласи оболелог чистим: чист је.
18Када неко добије чир на кожи који зацели, 19а на том месту се појави бели оток, или црвенкастобела мрља, нека се покаже свештенику. 20Ако свештеник примети да оток изгледа нижи од остале коже, и да је длака побелела, нека га свештеник прогласи нечистим. То је обољење, губа која је избила на чиру. 21Ако свештеник примети да на отоку нема беле длаке, и да није нижи од остале коже, него да се повлачи, нека га свештеник затвори на седам дана. 22Ако се прошири по кожи, нека га свештеник прогласи нечистим: то је кожно обољење. 23Но, ако светла мрља стоји где јесте и не шири се, то је ожиљак од чира. Нека га свештеник прогласи чистим.
24Ако неко има опекотину на кожи, па се на живом месу на опекотини појави пега, било црвенкастобела или бела, 25нека је свештеник прегледа. Ако је длака на светлој мрљи побелела и изгледа ниже од остале коже, то је губа избила на опекотини. Нека га свештеник прогласи нечистим. То је обољење губе. 26Али, ако свештеник примети да длака на светлој мрљи није побелела и да мрља није нижа од остале коже, него да се повлачи, нека га свештеник затвори на седам дана. 27Седмога дана, нека га свештеник прегледа. Ако се прошири по кожи, нека га свештеник прогласи нечистим. То је обољење губе. 28Но, ако светла мрља стоји где јесте и не шири се по кожи, него се повлачи, нека га свештеник прогласи чистим. То је ожиљак од опекотине.
29Ако мушкарац или жена има обољење на глави, или на бради, 30нека свештеник прегледа обољење. Ако изгледа да је ниже од остале коже, и да је на њему длака жућкаста и танка, нека га свештеник прогласи нечистим. То је шуга, обољење губе13,30 Овде се не ради о губи, већ о шуги, иако реч која је употребљена у јеврејском може да означава и губу, то јест, било које заразно обољење коже. на глави или на бради. 31Али ако свештеник након прегледа установи да обољење, шуга, не изгледа ниже од остале коже, и да нема црне длаке на њему, нека свештеник затвори оболелог од шуге на седам дана. 32Седмог дана нека свештеник прегледа оболелог. Ако се шуга није проширила, и нема жућкасте длаке на њој, а шуга не изгледа нижа од остале коже, 33нека се ошугављени обрије, али нека не обрије шугу. Свештеник нека га затвори на још седам дана. 34Седмог дана нека свештеник прегледа оболелог од шуге. Ако примети да се шуга није проширила по кожи, и да није нижа од остале коже, нека га свештеник прогласи чистим. Нека опере своју одећу и биће чист. 35Међутим, ако се шуга прошири по кожи након што је био проглашен чистим, 36нека га свештеник прегледа. Ако примети да се шуга проширила по кожи, нека свештеник не гледа има ли жуте длаке; нечист је. 37Ако он оцени да се шуга није променила, и да црна длака није израсла на њој, шуга се излечила: чист је. Свештеник нека га прогласи чистим.
38Ако се на кожи неког човека или жене појаве беле пеге, 39нека свештеник изврши преглед. Ако су пеге на кожи загасито беле, то је осип избио на кожи: чист је.
40Ако неком човеку опадне коса с главе, те оћелави, чист је. 41Ако му коса опадне спреда, те му оћелави чело, чист је. 42Али ако му се на ћелавом челу или ћелавом затиљку појави бело обољење са црвенилом, то је губа избила по ћелавом челу или ћелавом затиљку. 43Нека га свештеник прегледа. Ако примети обољење с белим отоком и црвенилом на његовом ћелавом челу или ћелавом затиљку, налик губи на кожи, 44човек је губав, нечист је. Нека га свештеник прогласи нечистим; обољење му је на глави.
45Онај ко оболи од обољења губе, нека носи раздрту одећу; коса нека му буде распуштена; а горњу усну нека покрије и нека виче: ’Нечист! Нечист!’ 46Он ће бити нечист докле год је обољење на њему. Пошто је нечист нека живи одвојено: боравиште ће му бити изван табора.
Прописи за одећу губавих
47Ако се обољење губе13,47 Ова реч вероватно означава плесан, буђ. појави на вуненој или ланеној одећи, 48било на основи било на потки, или на кожи, или на било чему израђеном од вуне; 49те ако је обољење на одећи, или на кожи, на основи или на потки, или било каквом предмету од коже, зеленкасте или црвенкасте боје, то је обољење губе. Нека се покаже свештенику. 50Када свештеник прегледа обољење, нека затвори заражени предмет на седам дана. 51Седмог дана нека прегледа заражени предмет. Ако се обољење проширило по одећи, било на основи било на потки, или на кожи, или на било чему израђеном од коже, чему год да кожа служи, то је злоћудно обољење губе; предмет је нечист. 52Нека спали одећу, основу или потку, било да је од вуне или од лана, или какав предмет од коже на коме се нађе обољење, јер је то злоћудна губа. То нека се спали!
53Свештеник нека изврши преглед. Ако се обољење није проширило по одећи, основи или потки, или по било каквом предмету од коже, 54нека свештеник нареди да се опере предмет на коме је обољење. Затим нека га затвори на још седам дана. 55Свештеник нека прегледа заражени предмет након што је био опран. Ако процени да обољење није променило изглед, иако се није проширило, нечист је. Спали га било да се обољење налази на спољашњој или унутрашњој страни предмета. 56Ако свештеник види да се обољење повукло након прања, нека откине то место с одеће, или с коже, с основе или потке. 57Али ако се обољење опет појави на одећи, на основи или потки, или на било каквом предмету од коже, што год је захваћено обољењем, нека се то спали. 58А одећу, основу или потку, или било какву ствар од коже, с које оде обољење након што је опереш, треба поново опрати и биће чиста.“
59То су прописи о обољењу губе на одећи од вуне или лана, на основи или на потки, или на било каквом предмету од коже, да прогласе шта је чисто или нечисто.
