Respuesta de Dios
1El Señor respondió a Job desde la tempestad. Le dijo:
2«¿Quién es este, que oscurece mi consejo
con palabras carentes de sentido?
3Prepárate a hacerme frente;38:3 Prepárate a hacerme frente. Lit. Ciñe ahora, como hombre, tus lomos.
yo voy a interrogarte
y tú me responderás.
4»¿Dónde estabas cuando puse las bases de la tierra?
¡Dímelo, si de veras sabes tanto!
5¡Seguramente sabes quién estableció sus dimensiones
y quién tendió sobre ella la cinta de medir!
6¿Sobre qué están puestos sus cimientos,
o quién puso su piedra angular
7mientras cantaban a coro las estrellas matutinas
y todos los ángeles38:7 ángeles. Lit. hijos de Dios. gritaban de alegría?
8»¿Quién encerró el mar tras sus compuertas
cuando este brotó del vientre de la tierra?
9¿O cuando lo arropé con las nubes
y lo envolví en densas tinieblas?
10¿O cuando establecí sus límites
y en sus compuertas coloqué cerrojos?
11¿O cuando le dije: “Solo hasta aquí puedes llegar;
de aquí no pasarán tus orgullosas olas”?
12»¿Alguna vez en tu vida has dado órdenes a la mañana
o has hecho saber a la aurora su lugar,
13para que tomen la tierra por sus extremos
y sacudan de ella a los malvados?
14La tierra adquiere forma, como arcilla bajo un sello;
sus rasgos resaltan como los de un vestido.
15Los malvados son privados de su luz
y es quebrantado su altanero brazo.
16»¿Has viajado hasta las fuentes del océano
o recorrido los rincones del abismo?
17¿Te han mostrado las puertas de la muerte?
¿Has visto las puertas de la densa oscuridad?38:17 la densa oscuridad. Lit. la sombra de muerte.
18¿Tienes idea de cuán ancha es la tierra?
Si de veras sabes todo esto, ¡dalo a conocer!
19»¿Qué camino lleva a la morada de la luz?
¿En qué lugar se encuentran las tinieblas?
20¿Puedes acaso llevarlas a sus linderos?
¿Conoces el camino a sus moradas?
21¡Con toda seguridad lo sabes,
pues para entonces ya habrías nacido!
¡Son tantos los años que has vivido!
22»¿Has llegado a visitar
los depósitos de nieve y de granizo,
23que guardo para tiempos de angustia,
cuando se libran guerras y batallas?
24¿Qué camino lleva adonde la luz se dispersa
o adonde los vientos del este
se desatan sobre la tierra?
25¿Quién abre el canal para las lluvias torrenciales
y da paso a la tormenta,
26para regar regiones despobladas,
desiertos donde nadie vive,
27para saciar la sed del yermo desolado
y hacer que en él brote la hierba?
28¿Acaso la lluvia tiene padre?
¿Ha engendrado alguien las gotas de rocío?
29¿De qué vientre nace el hielo?
¿Quién da a luz la escarcha de los cielos?
30¡Las aguas se endurecen como rocas
y la faz del mar profundo se congela!
31»¿Acaso puedes atar los lazos de las Pléyades
o desatar las cuerdas que sujetan al Orión?
32¿Puedes hacer que las constelaciones salgan38:32 las constelaciones salgan. Alt. la estrella de la mañana salga. a tiempo?
¿Puedes guiar a la Osa Mayor y a la Menor?38:32 a la Osa Mayor y a la Menor. Alt. a Leo y a sus cachorros.
33¿Conoces las leyes que rigen los cielos?
¿Puedes establecer mi38:33 mi. Lit. su. dominio sobre la tierra?
34»¿Puedes elevar tu voz hasta las nubes
para que te cubran aguas torrenciales?
35¿Eres tú quien señala el curso de los rayos?
¿Acaso te responden: “Estamos a tus órdenes”?
36¿Quién infundió sabiduría al corazón
o dio inteligencia a la mente?38:36 corazón … mente. Palabras de difícil traducción.
37¿Quién tiene sabiduría para contar las nubes?
¿Quién puede vaciar los cántaros del cielo
38cuando el polvo se endurece
y los terrones se pegan entre sí?
39»¿Cazas tú la presa para las leonas
y sacias el hambre de sus cachorros
40cuando yacen escondidas en sus cuevas
o se tienden al acecho en sus guaridas?
41¿Eres tú quien alimenta a los cuervos
cuando sus crías claman a mí38:41 a mí. Lit. a Dios.
y andan sin rumbo y sin comida?
Господње беседе
1Тада је Господ узвратио Јову из вихора овим речима:
2„Ко је тај што мој савет
помрачује речима незнања?
3Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
4Где си ти био када сам полагао темеље земљи?
Кажи ако си паметан!
5Ко јој је одредио мере – ако то знаш –
ко је мерно уже над њом развукао?
6На чему су њене основе углављене?
Ко ли јој је поставио угаони камен
7када су јутарње звезде певале сложно
и кад су клицали сви Божији синови38,7 Анђели.?
8Ко је море затворио вратима
када је прокуљало и из утробе изашло;
9када сам му од облака хаљину скројио
и повоје од густога мрака;
10и побо му граничнике своје,
углавио решетку и врата;
11када сам му рекао:
’Долазићеш довде али не и даље,
овде је међа обести таласа твојих!’?
12Јеси ли за живота свога заповедао јутру
и казао зори где јој је место,
13да прихвати земљу за углове,
да с ње буду отресени злобни људи?
14А земља се обликује као глина под печатом,
па све на њој ко хаљина стоји.
15Тада се од злобника узима светло њихово,
ломи им се рука уздигнута.
16Да ли си ишао до извора мора?
Јеси ли ходао дубином бездана?
17Да ли су ти показана врата смрти?
Јеси ли видео врата од најцрње таме?
18Јеси ли сагледао земљина пространства?
Реци, ако знаш све то!
19Који је пут до куће светла?
На ком се месту налази тама?
20Зар можеш да их понесеш до њиховог места?
Знаш ли за стазе до њиховог стана?
21Ма, ти то знаш, ти си се тада родио
и голем је број твојих дана!
22Јеси ли био у ризницама снега?
Јеси ли видео оружарницу града
23коју сам сачувао за време невоље,
за дан боја и војевања?
24У којем се смеру рачва муња
и где се источни ветар по земљи разноси?
25Ко поплаву рачва на канале
и пут тутњави грома,
26да донесе кишу земљи без икога
и пустари без живе душе;
27да напоји пустош и пустињу
и учини да изникне трава?
28Да ли киша оца има?
Капи росе ко је изродио?
29Из чије се утробе лед родио
и иње с небеса ко је породио,
30кад ко камен воде се скамене,
површином следи се дубина?
31Јеси ли ти свезао Влашиће ланцима?
Хоћеш ли да одрешиш Орион?
32Можеш ли да на време изведеш сазвежђа
и поведеш Медведа са његовим медведићима?
33Познајеш ли законе небеса
и постављаш ли њихова правила на земљи?
34Зар ти можеш облацима да довикнеш,
па да те силним водама облију?
35Можеш ли да пошаљеш муње,
да оне крену и кажу ти: ’Ту смо!’?
36Ко је петлу дао мудрост
и ко је разуму знање дао?
37Ко мудрошћу облаке броји
и ко их излива ко небеске мешине,
38да стврдне грумење земље
и згрудва бусење?
