Job 32 – NVI & NSP

Nueva Versión Internacional

Job 32:1-22

Intervención de Eliú

1Al ver los tres amigos de Job que este se consideraba un hombre justo, dejaron de responderle. 2Pero Eliú, hijo de Baraquel de Buz, de la familia de Ram, se enojó mucho con Job, porque se justificaba más a sí mismo que a Dios. 3También se enojó con los tres amigos porque no habían logrado refutar a Job y sin embargo lo habían condenado. 4Ahora bien, Eliú había estado esperando antes de dirigirse a Job, porque ellos eran mayores de edad; 5pero, al ver que los tres amigos no tenían ya nada que decir, se encendió su enojo.

6Y habló Eliú, hijo de Baraquel de Buz:

Primer discurso de Eliú

«Yo soy muy joven

y ustedes ancianos,

por eso me sentía muy temeroso

de expresarles mi opinión.

7Y me dije: “Que hable la voz de la experiencia;

que demuestren los ancianos su sabiduría”.

8Pero lo que da entendimiento al hombre es el espíritu32:8 espíritu. Alt. Espíritu; también en v. 18. que en él habita;

¡es el aliento del Todopoderoso!

9No son los ancianos32:9 ancianos. Alt. muchos, o grandes. los únicos sabios

ni es la edad la que hace entender lo que es justo.

10»Les ruego, por tanto, que me escuchen,

pues yo también tengo que expresarles mi opinión.

11Mientras hablaban, me propuse esperar

y escuchar sus razonamientos;

mientras buscaban las palabras,

12les presté toda mi atención.

Pero no han podido probar que Job esté equivocado;

ninguno ha respondido a sus argumentos.

13No vayan a decirme: “Hemos hallado la sabiduría;

que lo refute Dios y no los hombres”.

14Ni Job se ha dirigido a mí

ni yo he de responderle como ustedes.

15»Job, tus amigos están desconcertados;

no pueden responder, les faltan las palabras.

16¿Y voy a seguir esperando ante su silencio,

ante su falta de respuesta?

17Yo también tengo algo que decir

y voy a exponer mi saber.

18Palabras no me faltan;

el espíritu que hay en mí me obliga a hablar.

19Estoy como vino embotellado

en odre nuevo a punto de estallar.

20Tengo que hablar y desahogarme;

tengo que abrir la boca y dar respuesta.

21No favoreceré a nadie

ni halagaré a ninguno;

22Yo no sé adular a nadie;

si lo hiciera, mi Creador muy pronto me castigaría.

New Serbian Translation

Књига о Јову 32:1-22

Елијуј

1И тако су тројица људи престали да узвраћају Јову који је у својим очима био праведан. 2На то је на Јова у љутњи плануо Елијуј из Вуза, син Варахилов из Рамовог рода. Разљутио се, јер се овај чинио праведнијим од Бога. 3Разљутио се и на три пријатеља што нису имали одговор, а опет су осудили Јова. 4Наиме, Елијуј је чекао да узврати Јову, јер су остали били старији по годинама од њега. 5Разљутио се Елијуј када је видео да ова тројица људи немају шта да кажу и одговоре.

6Тада је овако одговорио Елијуј из Вуза, син Варахилов:

„Млађи сам од вас по годинама.

Ви сте старији,

па сам се зато склањао у страху

да вам кажем своје мишљење.

7Наиме, рекао сам себи:

’Старост нека говори

и године многе нек разгласе мудрост!’

8Јер је дух у људима

и дах Свемоћнога им даје разум.

9Године многе мудрост не дају

и стари праведност не схватају.

10Зато кажем: ’Послушајте ме,

па да вам и ја изнесем своје мишљење.’

11Ето, чекао сам беседе ваше,

саслушао мишљења ваша

док сте бирали речи.

12Да, пажљиво сам вас пратио.

Али – гле – нико није оповргнуо Јова

и ниједан од вас није узвратио на речи његове!

13И не говорите: ’Мудрост смо пронашли!

А њега нека Бог оповргне, а не човек.’

14Али, није он против мене говорио

па ни ја нећу да узвратим њему вашим доказима.

15А они су се смели и више не узвраћају,

сасвим су остали без речи.

16Зашто да чекам када не говоре,

само стоје и више не узвраћају?!

17А сада ћу ја своје да кажем,

мишљење ћу своје да изнесем.

18Јер препун сам речи,

из утробе моје дух ме на то тера.

19Ево, попут вина без одушка утроба је моја,

распукла би се ко мешина нова.

20Морам да говорим, да себи одушка дам;

отворићу усне своје да бих узвратио.

21Нећу да гледам ко је ко,

никоме да ласкам нећу.

22Па ја и не умем да ласкам,

јер би ме одмах узео Саздатељ мој!