Segundo discurso de Bildad
1Respondió entonces Bildad de Súah:
2«¿Cuándo pondrás fin a tanta palabrería?
Entra en razón y entonces hablaremos.
3¿Por qué nos tratas como si fuéramos bestias?
¿Por qué nos consideras unos tontos?
4Tú, que tu enojo te desgarra,
¿crees que por ti quedará desierta la tierra
y que las piedras se moverán de su lugar?
5»La lámpara del malvado se apagará;
la llama de su fuego dejará de arder.
6Languidece la luz de su morada;
la lámpara que lo alumbra se apagará.
7El vigor de sus pasos se irá debilitando;
sus propios planes lo derribarán.
8Sus pies lo harán caer en una trampa
y entre sus redes quedará atrapado.
9Quedará sujeto por los tobillos;
quedará atrapado por completo.
10Un lazo le espera escondido en el suelo;
una trampa está tendida a su paso.
11El terror lo asalta por doquier
y anda tras sus pasos.
12La calamidad lo acosa sin descanso;
el desastre no lo deja un solo instante.
13Carcome el cuerpo;
la muerte devora sus miembros.18:13 la muerte … sus miembros. Lit. devora sus miembros el primogénito de la muerte.
14Lejos de la seguridad de su morada,
marcha ahora hacia el rey de los terrores.
15El fuego se ha apoderado de su vivienda;18:15 El fuego … vivienda. Alt. En su vivienda, de lo suyo nada queda.
hay azufre ardiente esparcido en su morada.
16En el tronco, sus raíces se han secado;
en la copa, sus ramas se marchitan.
17Borrada de la tierra ha sido su memoria;
de su fama nada queda en el país.
18De la luz es lanzado a las tinieblas;
ha sido expulsado de este mundo.
19No tiene entre su pueblo hijos ni descendientes;
nadie le sobrevive donde él habitó.
20Del oriente al occidente
los pueblos se asombran de su ruina
y se estremecen de terror.
21Así es la morada del malvado,
el lugar del que no conoce a Dios».
Вилдад
1А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2„Када ћете да станете са причом?
Уразумите се, па да разговарамо.
3Зашто би нас за стоку сматрали?
Зар смо глупи у вашим очима?
4Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!
Хоће ли због тебе земља да опусти,
хоће ли се са свог места померити стена?
5Баш се гаси светло зликовца,
неће сијати жар његовог плама.
6Згаснуће светло у његовом шатору,
а над њим ће догорети светиљка.
7Јењава жилавост његових корака
и руше га намере његове.
8Јер су му ноге упале у мрежу,
у њене се петље запетљао.
9Замка га је за пету зграбила,
заплела га омча.
10За њега је клопка на тлу сакривена,
на путу је замка за њега.
11Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,
сатиру га на кораку сваком.
12Гладна га је невоља његова,
пропаст је спремљена да га саплете.
13Она му растаче делове коже,
најцрња смрт му једе удове.
14Одвлаче га из сигурности свог шатора,
и терају до цара страхоте18,14 До смрти..
15Њему туђи пребиваће у његовом шатору,
сумпор ће му по имању разасути.
16Корење његово иструлиће одоздо,
а његове гране свенуће одозго.
17Ишчезнуће са земље сећање на њега,
неће му се на улици име чути.
18Отераће га са светла у таму,
протераће га са земље.
19Остаће без рода,
без порода у народу своме,
без преживелога у свом завичају.
20На његов дан згрануће се и они на западу,
а и оне на истоку подилазиће језа.
21Заиста, такав је завичај злотвора,
такво је место онога што за Бога не зна!“
