1Mi espíritu está quebrantado,
mis días se acortan,
la tumba me espera.
2Estoy rodeado de burlones;
mis ojos no pueden cerrarse por su hostilidad.
3»Dame, oh Dios, la garantía que demandas.
¿Quién más podría responder por mí?
4Tú has cerrado sus mentes al entendimiento,
por eso no dejarás que triunfen.
5Quien por una recompensa denuncia a sus amigos
verá a sus hijos desfallecer.
6»Dios me ha puesto en boca de todos;
no falta quien me escupa en la cara.
7Los ojos se me apagan a causa del dolor;
todo mi esqueleto no es más que una sombra.
8Los íntegros ven esto y se quedan asombrados;
los inocentes se indignan contra el impío.
9La gente justa se aferra a su camino;
los de manos limpias aumentan su fuerza.
10»Vengan, pues, todos ustedes; ¡arremetan contra mí!
No hallaré entre ustedes a un solo sabio.
11Mis días van pasando, mis planes se frustran
junto con los anhelos de mi corazón.
12Esta gente convierte la noche en día;
todo está oscuro, pero insisten:
“La luz se acerca”.
13Si el único hogar que espero está en los dominios de la muerte,17:13 los dominios de la muerte. Lit. el Seol.
he de tenderme a dormir en las tinieblas;
14he de llamar “padre mío” a la corrupción
y “madre” y “hermana” a los gusanos.
15¿Dónde queda entonces mi esperanza?
¿Quién ve alguna esperanza para mí?
16¿Bajará conmigo hasta los dominios de la muerte?17:16 los dominios de la muerte. Lit. las puertas del Seol.
¿Descenderemos juntos hasta el polvo?».
1Мој дух је сатрвен,
дани су моји згасли
и рака ме чека.
2Ето, подсмевачи су са мном,
не склапа се око моје због њихове свадљивости.
3Молим те, Боже, ти сам јамац мој буди!
Јер ко је тај ко би ми се прихватио руке?
4Ти си склонио мудрост од њихових срца
због чега их издигнути нећеш.
5Ко због добити изда пријатеље,
деци ће му очи усахнути!
6Он је мене учинио причом за народе,
ја сам лице за пљување.
7Туга ми је очи замутила,
сваки је мој уд попут сенке.
8Због тога се праведници зграну,
недужни се грозе над безбожним.
9Али праведник ће истрајати на свом путу,
још више ће ојачати човек чистих руку.
10Хајде, вратите се сви ви!
Дођите, молим вас,
али мудрог међу вама нећу наћи.
11Прохујали су моји дани,
намере и жеље срца мога су разбијене.
12Они праве дан од ноћи,
а мраку у лице кажу:
’Светло је близу!’
13Ако бих за Светом мртвих чезнуо као за домом својим
и у тами постељу своју простро,
14ако гробу викнем: ’Оче мој’,
а црву: ’Мајко моја’ или ’сестро моја’,
15где је онда нада моја?!
Види ли ко наду моју?!
16Силази ли она до врата Света мртвих?
Заједно ли ћемо у прах лећи?“
