Mensaje para Egipto
1La palabra del Señor acerca de las naciones vino a Jeremías el profeta.
2En cuanto a Egipto:
Este es el mensaje contra el ejército del faraón Necao, rey de Egipto, que en el año cuarto del gobierno de Joacim, hijo de Josías y rey de Judá, fue derrotado en Carquemis, junto al río Éufrates, por Nabucodonosor, rey de Babilonia:
3«¡Preparen sus escudos, grandes y pequeños,
y avancen al combate!
4¡Ensillen los caballos,
monten los corceles!
¡Alístense, pónganse los cascos!
¡Afilen las lanzas, vístanse las corazas!
5Pero ¿qué es lo que veo?
Sus guerreros están derrotados;
aterrados retroceden.
Sin mirar atrás, huyen despavoridos.
¡Cunde el terror por todas partes!»,
afirma el Señor.
6«El más veloz no puede huir
ni el más fuerte, escapar.
En el norte, a orillas del río Éufrates
tropiezan y caen.
7»¿Quién es ese que sube como el Nilo,
como ríos de aguas agitadas?
8Es Egipto que sube como el Nilo,
como ríos de aguas agitadas.
Dice Egipto: “Subiré y cubriré toda la tierra;
destruiré las ciudades y sus habitantes”.
9¡Ataquen, corceles!
¡Carros, avancen con furia!
¡Que marchen los guerreros!
¡Que tomen sus escudos
los soldados de Cus y de Fut!
¡Que tensen el arco
los soldados de Lidia!
10»Aquel día pertenece al Señor, al Señor de los Ejércitos.
Será un día de venganza;
se vengará de sus enemigos.
La espada devorará hasta saciarse;
con sangre apagará su sed.
En la tierra del norte,
a orillas del río Éufrates,
para el Señor, el Señor de los Ejércitos,
se ofrecerá un sacrificio.
11»¡Virginal hija de Egipto,
ve a Galaad y consigue bálsamo!
En vano multiplicas los remedios;
ya no sanarás.
12Las naciones ya saben de tu humillación;
tus gritos llenan la tierra.
Un guerrero tropieza contra otro,
y juntos caen al suelo».
13Esta es la palabra del Señor que vino a Jeremías el profeta cuando Nabucodonosor, rey de Babilonia, vino para atacar el país de Egipto:
14«Anuncien esto en Egipto,
proclámenlo en Migdol, Menfis46:14 Menfis. Lit. Nof; también en v. 19. y Tafnes:
“¡A sus puestos! ¡Manténganse alerta!
¡La espada devora a su alrededor!”.
15¿Por qué yacen postrados tus guerreros?
¡No pueden mantenerse en pie,
porque el Señor los ha derribado!
16Tropiezan una y otra vez,
se caen uno sobre otro.
Se dicen: “¡Levántate,
volvamos a nuestra gente, a la tierra donde nacimos,
lejos de la espada del opresor!”.
17Allí gritan:
“¡El faraón es puro ruido!
¡El rey de Egipto ya perdió su oportunidad!”.
18»Tan cierto como que yo vivo», declara el Rey,
cuyo nombre es el Señor de los Ejércitos,
«vendrá un enemigo que será como el Tabor, que sobresale de entre los montes,
y como el Carmelo, que se erige sobre el mar.
19Tú, que habitas en Egipto,
prepara tu equipaje para el exilio,
porque Menfis quedará desolada,
en una ruina deshabitada.
20»Ternera hermosa es Egipto,
pero viene contra ella un tábano del norte.
21Los mercenarios en sus filas
son como becerros engordados;
también ellos se vuelven atrás;
todos juntos huyen sin detenerse,
porque ha llegado el día de su ruina,
el momento de su castigo.
22Egipto huye silbando como serpiente,
pues el enemigo avanza con fuerza.
Se acercan contra ella con hachas,
como si fueran leñadores;
23por impenetrables que sean sus bosques,
los talan por completo»,
afirma el Señor.
«Más numerosos que langostas
son los leñadores;
nadie los puede contar.
24La hija de Egipto será avergonzada
y entregada a la gente del norte».
25El Señor de los Ejércitos, el Dios de Israel, dice: «Voy a castigar a Amón, dios de Tebas,46:25 Amón, dios de Tebas. Lit. Amón de No. a Egipto, a sus dioses y reyes, al faraón y a los que en él confían. 26Los entregaré al poder de quienes atentan contra su vida, al poder de Nabucodonosor, rey de Babilonia, y de sus siervos. Luego Egipto será habitada como en los días de antaño», afirma el Señor.
27«Pero tú, Jacob, siervo mío, no temas;
no te asustes, Israel.
Porque te salvaré de un lugar remoto;
y a tu descendencia, del destierro.
Jacob volverá a vivir en paz;
estará seguro y tranquilo.
28Tú, Jacob, siervo mío, no temas,
porque yo estoy contigo»,
afirma el Señor.
«Aunque aniquile a todas las naciones
por las que te he dispersado,
a ti no te aniquilaré.
Te corregiré con justicia,
pero no te dejaré sin castigo».
Порука Египту
1Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за народе:
2За Египат, за војску цара Египта, фараона Нехаона, што је на реци Еуфрат у Харкемису и коју је поразио Навуходоносор, цар Вавилона. А то је било четврте године Јосијиног сина Јоакима, цара Јуде.
3„Поређајте штитове и мале и велике!
Спремите се за битку!
4Упрегните коње!
Узјашите коњаници!
Заузмите положај са кацигама!
Углачајте копља
и оклопе на себе!
5Је л’ ја то видим да су престрављени
и да су потиснути уназад?
Њихови су ратници разбијени,
повлаче се, беже и не враћају се.
Ужас одасвуд
– говори Господ.
6Не дај брзом да побегне,
ни ратнику да се спасе.
На северу, поред реке Еуфрат,
ће се спотакнути и пасти.
7Ко је тај што попут Нила плави
и водом својом надолази као река?
8Египат плави попут Нила
и као река водом надолази.
И још каже: ’Надоћи ћу, преплавићу земљу,
разорићу град и све који у њему живе.’
9Пропните се, коњи!
Јуришајте, бојна кола!
Ратници нека искораче: и Куши и Фути са штитовима
и Лудеји с луковима.
10То је дан који припада Господу, Богу над војскама,
дан освете, да се освети својим душманима.
Мач ће их прождирати док се не засити,
напиће се њихове крви,
јер ће жртва за Господа, Бога над војскама,
бити у северној земљи крај реке Еуфрат.
11Попни се у Галад и купи мелем,
о, девице, ћерко египатска!
Узалуд су ти мелеми бројни,
јер за тебе нема излечења.
12Народи су чули за твоју срамоту
и твога се плача испунила земља,
јер се ратник о ратника спотиче
и обојица падају.“
13Реч коју је Господ објавио пророку Јеремији о походу Навуходоносора, цара Вавилона, и о нападу на Египат:
14„Најави у Египту, прогласи у Мигдолу,
у Нофу и Тафнесу прогласи.
Реци: ’Постави се и спреми се
јер мач прождире унаоколо!’
15Зашто су полегли твоји ратници?
Нису се одржали јер их је Господ гурнуо.
16Многе је спотакнуо
и они падају један на другога,
па говоре: ’Устанимо и вратимо се
нашем народу и у свој родни крај
пред мачем тлачитељевим.’
17И народ ће тамо назвати фараона,
цара Египта: ’Галамџија
коме је прошло време!’
18Живота ми мога – говори цар,
Господ над војскама му је име –
доћи ће као Тавор међу планинама
и као Кармил поред мора.
19Спремај себи пртљаг за изгнанство,
становнице, ћерко египатска.
Јер ће Ноф постати руина,
опустеће од становника.
20Египат је прелепа јуница,
а обади са севера долазе и долазе.
21Плаћеници су његови усред њега
као товна телад.
Окренуће се и побећи ће заједно,
неће остати на положајима.
Јер стиже на њих дан њихове пропасти,
време њихове казне.
22Он сикће као змија
што је одмигољила
јер они долазе у снази,
долазе на њега са секирама као дрвосече.
23Посећи ће му шуму
– говори Господ –
ако је и непрегледна.
Више их је него скакаваца
што им нема броја.
24Биће осрамоћена ћерка Египта
и предана у руке народа са севера.“
25Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Ево, ја ћу да казним Амона у Нои, фараона, Египат и његове богове, његове цареве и фараона и оне што се у њега поуздају. 26Даћу их у руке оних који им раде о глави, у руке Навуходоносора, цара Вавилона, и у руке његових слугу. А након тога ће га населити као у старим временима – говори Господ.
27А ти се не плаши, слуго мој Јакове!
Не страхуј, Израиљу,
јер те ја спасавам издалека;
из земље њиховог изгнанства враћам твоје потомке.
И Јаков ће се вратити, биће спокојан
и сигуран јер га нико неће плашити.
28Не плаши се, слуго мој Јакове
– говори Господ – јер сам ја с тобом.
Ја ћу да истребим све народе
где сам те расејао,
али тебе нећу да истребим.
Тебе ћу праведно да покарам
и нећу те оставити некажњеног.“
