Dios rechaza la petición de Sedequías
1Esta es la palabra del Señor que vino a Jeremías cuando el rey Sedequías envió a Pasur, hijo de Malquías, y al sacerdote Sofonías, hijo de Maseías, a que le dijeran:
2«Consulta ahora al Señor por nosotros, porque Nabucodonosor, rey de Babilonia, nos está atacando. Tal vez el Señor haga una de sus maravillas como en tiempos pasados y lo obligue a retirarse».
3Jeremías respondió:
«Adviértanle a Sedequías 4que así dice el Señor, el Dios de Israel: “Yo haré que se vuelvan contra ustedes las armas de guerra que tienen en sus manos, con las cuales pelean contra el rey de Babilonia y contra los babilonios,21:4 Lit. caldeos. que desde fuera de los muros los tienen sitiados. Amontonaré sus armas dentro de la ciudad. 5Yo mismo pelearé contra ustedes. Con gran despliegue de poder, con ira, furor y gran enojo, 6heriré a hombres y animales; los habitantes de esta ciudad morirán por causa de una plaga terrible. 7Después de eso, entregaré a Sedequías, rey de Judá, a sus oficiales y a la gente que haya quedado con vida en la ciudad después de la plaga, la espada y el hambre”, afirma el Señor. “Los entregaré en manos de Nabucodonosor, rey de Babilonia, y de los enemigos que buscan matarlos. Sin ninguna piedad, clemencia ni compasión, Nabucodonosor los matará a filo de espada”.
8»Y a este pueblo adviértele que así dice el Señor: “Pongo delante de ustedes el camino de la vida y el camino de la muerte. 9El que se quede en esta ciudad morirá por la espada, la plaga o el hambre. Pero el que salga y se rinda a los babilonios21:9 Lit. caldeos. que los tienen sitiados, vivirá. Así salvará su vida. 10Porque he decidido hacer el mal a esta ciudad y no el bien”, afirma el Señor. “Será entregada en manos del rey de Babilonia, quien le prenderá fuego”.
11»Di también a la casa real de Judá que escuchen la palabra del Señor. 12Adviértele a la dinastía de David que así dice el Señor:
»“Hagan justicia cada mañana
y libren al explotado del poder del opresor.
No sea que mi ira se encienda como un fuego
y arda sin que nadie pueda extinguirla,
a causa de la maldad de sus acciones.
13¡Yo estoy contra ti, Jerusalén,
habitante del valle, en la llanura rocosa!”,
afirma el Señor.
“Ustedes dicen: ‘¿Quién podrá venir contra nosotros?
¿Quién podrá entrar en nuestros refugios?’.
14Yo los castigaré conforme al fruto de sus acciones”,
afirma el Señor,
“a su bosque le prenderé fuego
y ese fuego consumirá todos sus alrededores”».
Бог одбацује Седекијину молбу
1Ово је реч која је дошла Јеремији од Господа, када му је цар Седекија послао Малхијиног сина Пасхора и свештеника Софонију, Масијиног сина, с поруком: 2„Молимо те, питај Господа за нас! Вавилонски цар Навуходоносор ратује против нас, па да нам можда Господ учини једно од својих чудеса, да овај оде од нас.“
3Јеремија им је одговорио: „Ово реците Седекији: 4’Овако каже Господ, Бог Израиља: ево, то оружје ратно што ти је у рукама – то с којим се бориш против вавилонског цара и Халдејаца који те опкољавају око зидина – ја повлачим и окупљам насред града овог. 5И ја ћу да се борим против вас руком испруженом, руком моћном, у великом гневу, јарости и срдњи. 6Побићу становнике овог града, и људе и животиње. Помреће од велике заразе. 7А после тога – говори Господ – даћу Седекију, цара Јудиног, његове слуге, народ и оне који преостану у граду од заразе, мача и глади, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке оних који им раде о глави. Он ће их побити мачем и неће их поштедети, неће им се смиловати и сажалити.’
8Реци овом народу: ’Овако каже Господ: ево, стављам пред тебе пут живота и пут смрти. 9Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима што вас опседају, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив. 10Јер сам окренуо своје лице на град овај да му се зло, а не добро деси – говори Господ. Биће предан у руке вавилонског цара и он ће га у ватри спалити!’
11А ево Господње речи и за дом Јудиног цара: 12Доме Давидов, овако каже Господ:
’По правди судите сваки дан,
од тлачитеља избављајте покраденог,
да се не би због ваших злих дела
као ватра обрушио мој гнев
и распламтео се,
а никог нема да гаси.
13Ево, долазим на тебе,
који у долини пребиваш
као стена на висоравни –
говори Господ –
на вас што кажете:
Ма ко ће на нас да удари
и ко ће да дође у наше уточиште?
14Судићу вам према плоду ваших дела –
говори Господ –
шуму ћу му упалити
да пламен прогута све унаоколо.’“
