Angustia y auxilio
1¡Ay de ti, destructor, que no has sido destruido!
¡Ay de ti, traidor, que no has sido traicionado!
Cuando dejes de destruir,
te destruirán;
cuando dejes de traicionar,
te traicionarán.
2Señor, ¡ten compasión de nosotros;
pues en ti esperamos!
Sé nuestra fortaleza33:2 nuestra fortaleza (Siríaca, Targum y Vulgata); la fortaleza de ellos (TM). cada mañana,
nuestra salvación en tiempo de angustia.
3Al estruendo de tu voz, huyen los pueblos;
cuando te levantas, se dispersan las naciones.
4Su botín se recoge como si fuera devorado por orugas;
sobre él se lanza el enemigo como una bandada de langostas.
5Exaltado es el Señor porque mora en las alturas,
y llena a Sión de justicia y rectitud.
6Él será la seguridad de tus tiempos,
te dará en abundancia salvación, sabiduría y conocimiento;
el temor del Señor será tu tesoro.
7¡Miren cómo gritan sus valientes en las calles!
¡Amargamente lloran los mensajeros de paz!
8Los caminos están desolados,
nadie transita por los senderos.
El convenio se ha quebrantado,
se desprecia a los testigos,33:8 los testigos (Qumrán); las ciudades (TM).
¡a nadie se respeta!
9La tierra está de luto y languidece;
el Líbano se avergüenza y se marchita;
Sarón es como un desierto;
Basán y el Carmelo pierden su follaje.
10«Ahora me levantaré», dice el Señor.
«Ahora seré exaltado,
ahora seré ensalzado.
11Ustedes conciben cizaña
y dan a luz paja;
¡pero mi soplo será un fuego que los consumirá!
12Los pueblos serán calcinados,
como espinos cortados arderán en el fuego».
13Ustedes que están lejos, oigan lo que he hecho;
y ustedes que están cerca, reconozcan mi poder.
14Los pecadores están aterrados en Sión;
el temblor atrapa a los impíos:
«¿Quién de nosotros puede habitar en el fuego consumidor?
¿Quién de nosotros puede habitar en la hoguera eterna?».
15Solo el que camina con justicia
y habla con rectitud,
el que rechaza la ganancia de la extorsión
y se sacude las manos para no aceptar soborno,
el que no presta oído a las conjuras de asesinato
y cierra los ojos para no contemplar el mal.
16Ese morará en las alturas;
tendrá como refugio una fortaleza de rocas,
se le proveerá de pan
y no le faltará el agua.
17Tus ojos verán al rey en su esplendor
y contemplarán una tierra que se extiende hasta muy lejos.
18Dentro de ti meditarás acerca del terror y dirás:
«¿Dónde está el que lleva la cuenta?
¿Dónde el recaudador de impuestos?
¿Dónde el que lleva el registro de las torres?».
19No verás más a ese pueblo insolente,
a ese pueblo de idioma confuso,
de lengua extraña e incomprensible.
20Mira a Sión, la ciudad de nuestras fiestas;
tus ojos verán a Jerusalén,
morada apacible, campamento bien plantado;
sus estacas jamás se arrancarán
ni se romperá ninguna de sus sogas.
21Allí el Señor nos mostrará su poder.
Será como un lugar de anchos ríos y canales.
Ningún barco de remos surcará sus aguas
ni barcos poderosos navegarán por ellas.
22Porque el Señor es nuestro juez;
el Señor es nuestro legislador;
el Señor es nuestro rey:
¡Él nos salvará!
23Tus cuerdas se han aflojado:
No sostienen el mástil con firmeza
ni se despliegan las velas.
Abundante botín habrá de repartirse
y aun los cojos se dedicarán al saqueo.
24Ningún habitante dirá: «Estoy enfermo»;
y se perdonará la iniquidad del pueblo que allí habita.
Нада у Господа
1Тешко теби,
разараш, а ниси разорен,
и издајник си,
а тебе нису издали.
Кад престанеш да разараш,
ти ћеш бити разорен;
кад завршиш са издајништвом,
тебе ће издати.
2Господе, смилуј се нама,
ти си наша нада.
Буди њихова мишица јутрима,
и наше спасење у време невоље.
3Народи су побегли пред гомилом која тутњи,
пуци су се распршили пред узвишеношћу твојом.
4И ваш плен се сакупља, сакупљају се гусенице,
као што скакавци тумарају, тако он оптрчава око њега.
5Господ је узвишен зато што на висини станује,
и напунио је Сион правом и праведношћу.
6И твоја безбедна времена
биће спасено богатство, мудрост и знање.
Његова је ризница богобојазност.
Господ ће доћи
7Гле, делије кукају напољу,
гласници за мир заплакаће горко.
8Опустели су друмови,
престали су да путују путници.
Савез је раскинуо,
градове одбацио,
човека не поштује.
9Тугује, клоне земља;
Ливан је постиђен и вене,
Сарон је постао као пустара,
Васан и Кармил су без лишћа.
10„Сад ћу устати – говори Господ.
Сад ћу бити узвишен.
Сад ћу бити подигнут.
11Засејали сте сено,
родићете стрњику.
Прождреће вас ваш огњени дах.
12И биће народи као пећи за креч,
трње посечено у ватри ће изгорети.
13Ви, који сте далеко, чујте шта сам учинио;
а ви, који сте близу, упознајте силу моју:
14стрепе на Сиону грешници,
ужас спопада проклетнике.
’Ко од нас ће опстати пред ватром што прождире?
Ко од нас ће опстати пред пожаром вечним?’
15Онај који живи праведно
и који говори честито,
презире зарађено на насиљу,
стреса мито са својих дланова,
одбија да послуша за крвопролиће,
и неће да гледа да се чини зло.
16Тај ће становати на висинама,
заклон ће му бити тврђаве на стенама,
храну ће добијати редовно
и вода ће му бити обезбеђена.
Будућност у слави
17Очи твоје гледаће цара у лепоти његовој,
посматраће земљу области далеких.
18Срце ће твоје разматрати ужас:
’Где је онај што броји?
Где је онај што мери?
Где је онај што куле броји?’
19Нећеш видети народа жестоког,
народа чији се говор тешко слуша,
језика страног што га нико не разуме.“
20Погледај Сион, град празника наших.
Очи ће твоје Јерусалим видети,
боравиште заштићено, шатор неуздрмани,
чији се стубићи не ваде никада,
а ниједно уже његово неће се откинути.
21Та онда ћемо имати достојанственог Господа,
уместо река, рукаваца широких са обе стране.
Неће њиме пролазити лађа на весла,
нити ће продрети заповеднички брод.
22Јер: наш судија је Господ,
наш законодавац је Господ,
наш цар је Господ,
он ће нас спасти.
23Твоја ужад су попустила,
своје катарке не могу држати,
нити једра подизати –
па се дели многи плен од пљачке;
кљасти ће отимати отимачину,
24и ниједан становник неће рећи: „Болестан сам.“
Народу који борави у њему кривица ће опроштена бити.
