Nueva Versión Internacional

Filipenses 1:1-30

1Pablo y Timoteo, siervos de Cristo Jesús,

a todos los santos en Cristo Jesús que están en Filipos, junto con los obispos y diáconos:

2Que Dios nuestro Padre y el Señor Jesucristo les concedan gracia y paz.

Acción de gracias e intercesión

3Doy gracias a mi Dios cada vez que me acuerdo de ustedes. 4En todas mis oraciones por todos ustedes, siempre oro con alegría, 5porque han participado en el evangelio desde el primer día hasta ahora. 6Estoy convencido de esto: el que comenzó tan buena obra en ustedes la irá perfeccionando hasta el día de Cristo Jesús. 7Es justo que yo piense así de todos ustedes porque los llevo1:7 los llevo. Alt. me llevan. en el corazón; pues, ya sea que me encuentre preso o defendiendo y confirmando el evangelio, todos ustedes participan conmigo de la gracia que Dios me ha dado. 8Dios es testigo de cuánto los quiero a todos con el entrañable amor de Cristo Jesús.

9Esto es lo que pido en oración: que el amor de ustedes abunde cada vez más en conocimiento y en buen juicio, 10para que disciernan lo que es mejor, y sean puros e irreprochables para el día de Cristo, 11llenos del fruto de justicia que se produce por medio de Jesucristo, para gloria y alabanza de Dios.

El vivir es Cristo

12Hermanos, quiero que sepan que, en realidad, lo que me ha pasado ha contribuido al avance del evangelio. 13Es más, se ha hecho evidente a toda la guardia del palacio1:13 a toda la guardia del palacio. Alt. en todo el palacio. y a todos los demás que estoy encadenado por causa de Cristo. 14Gracias a mis cadenas, ahora más que nunca la mayoría de los hermanos, confiados en el Señor, se han atrevido a anunciar sin temor la palabra de Dios.

15Es cierto que algunos predican a Cristo por envidia y rivalidad, pero otros lo hacen con buenas intenciones. 16Estos últimos lo hacen por amor, pues saben que he sido puesto para la defensa del evangelio. 17Aquellos predican a Cristo por ambición personal y no por motivos puros, creyendo que así van a aumentar las angustias que sufro en mi prisión.1:16-17 Var. invierte el orden de vv. 16 y 17.

18¿Qué importa? Al fin y al cabo, y sea como sea, con motivos falsos o con sinceridad, se predica a Cristo. Por eso me alegro; es más, seguiré alegrándome 19porque sé que, gracias a las oraciones de ustedes y a la ayuda que me da el Espíritu de Jesucristo, todo esto resultará en mi liberación.1:19 liberación. Alt. salvación. 20Mi ardiente anhelo y esperanza es que en nada seré avergonzado, sino que con toda libertad, ya sea que yo viva o muera, ahora como siempre, Cristo será exaltado en mi cuerpo. 21Porque para mí el vivir es Cristo y el morir es ganancia. 22Ahora bien, si seguir viviendo en este mundo1:22 este mundo. Lit. la carne; también en v. 24. representa para mí un trabajo fructífero, ¿qué escogeré? ¡No lo sé! 23Me siento presionado por dos posibilidades: deseo partir y estar con Cristo, que es muchísimo mejor, 24pero por el bien de ustedes es preferible que yo permanezca en este mundo. 25Convencido de esto, sé que permaneceré y continuaré con todos ustedes para contribuir a su jubiloso avance en la fe. 26Así, cuando yo vuelva, su satisfacción en Cristo Jesús abundará por causa mía.

27Pase lo que pase, compórtense de una manera digna del evangelio de Cristo. De este modo, ya sea que vaya a verlos o que, estando ausente, solo tenga noticias de ustedes, sabré que siguen firmes en un mismo propósito, luchando unánimes por la fe del evangelio 28y sin temor alguno a sus adversarios, lo cual es para ellos señal de destrucción. Para ustedes, en cambio, es señal de salvación, y esto proviene de Dios. 29Porque a ustedes se les ha concedido no solo creer en Cristo, sino también sufrir por él, 30pues sostienen la misma lucha que antes me vieron sostener, y que ahora saben que sigo sosteniendo.

New Serbian Translation

Филипљанима 1:1-30

1Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Филипима, заједно са надгледницима и служитељима. 2Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Захвалност и молитва

3Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим. 4У свакој својој молитви за све вас, увек се молим с радошћу 5ради вашег учешћа у ширењу Радосне вести, од првог дана до данас. 6Уверен сам да ће Бог, зачетник доброг дела у вама, довршити то дело до Дана у који ће Исус Христос доћи. 7А и право је да овако мислим о свима вама, јер вас носим у своме срцу, све вас који учествујете са мном у милости, како у мојим оковима, тако и у одбрани и утврђивању Радосне вести. 8Бог ми је сведок да чезнем за свима вама љубављу Исуса Христа. 9А ја се молим да ваша љубав све више напредује у спознаји и пуном увиду у исправно живљење, 10да можете просудити шта је најбоље, како бисте били чисти и беспрекорни за дан Христов, 11испуњени праведношћу – плодом што се посредством Христа Исуса стиче, на славу и хвалу Божију.

Апостолови окови у служби еванђеља

12Желим да знате, браћо, да је ово што се са мном дешава, учинило да Радосна вест напредује, 13тако да је свој царској гарди и свима осталима постало јасно да ја носим окове ради Христа, 14па се већина браће у Господу, охрабрена мојим оковима, све више усуђује да без страха објављује реч Божију. 15Једни, додуше, навешћују Христа из зависти и надметања, а други то чине од добре воље. 16Једни то чине из љубави, јер знају да сам у тамници ради одбране Радосне вести, 17а други из супарништва навешћују Христа, неискрено, мислећи да ће тако отежати невољу мога тамновања. 18И шта онда? Само нека се на сваки начин, било искрено било неискрено, Христос навешћује.

Зато се радујем, и радоваћу се, 19јер знам да ће ово што се са мном дешава, вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа, довести до мога избављења. 20Жељно очекујем и надам се да се ни у чему нећу осрамотити, него да ће се мојом потпуном одважношћу, сад као и увек, Христос прославити у мом телу, било животом, било смрћу. 21Јер Христос је за мене живот, а смрт добитак. 22А ако већ треба да наставим да живим у телу, за мене је то плодан рад, те стога не знам шта бих изабрао. 23Притиснут сам с обе стране; жеља ми је да умрем и да будем с Христом, што је кудикамо боље, 24али наставити са животом у телу је потребније због вас. 25Будући уверен у то, знам да ћу остати и бити уз све вас ради вашег напретка и радости у вери, 26да би мојим поновним доласком међу вас, ваше уздање у Христа Исуса обиловало.

27Само се владајте достојно Радосне вести Христа, да бих – било да дођем и видим вас, било да у одсуству слушам о вама – видео да сте постојани у једном духу, да се једнодушно борите за веру Радосне вести, 28не плашећи се ни у чему противника; њима је то доказ пропасти, а вама спасења, и то од Бога. 29Јер вама је исказана милост, не само да верујете у Христа, већ и да трпите ради њега. 30И ви подносите исту невољу коју сте видели да ја подносим, и коју сада чујете да подносим.