Hay un tiempo para todo
1Todo tiene su momento oportuno;
hay tiempo para todo lo que se hace bajo el cielo:
2tiempo para nacer y tiempo para morir;
tiempo para plantar y tiempo para cosechar;
3tiempo para matar y tiempo para sanar;
tiempo para destruir y tiempo para construir;
4tiempo para llorar y tiempo para reír;
tiempo para estar de luto y tiempo para bailar;
5tiempo para esparcir piedras y tiempo para recogerlas;
tiempo para abrazarse y tiempo para apartarse;
6tiempo para buscar y tiempo para perder;
tiempo para guardar y tiempo para desechar;
7tiempo para rasgar y tiempo para coser;
tiempo para callar y tiempo para hablar;
8tiempo para amar y tiempo para odiar;
tiempo para la guerra y tiempo para la paz.
De nada sirve afanarse
9¿Qué provecho saca el trabajador de tanto afanarse? 10He visto la tarea que Dios ha impuesto al género humano para abrumarlo con ella. 11Dios hizo todo hermoso en su tiempo, luego puso en la mente humana la noción de eternidad, aun cuando el hombre no alcanza a comprender la obra que Dios realiza de principio a fin. 12Yo sé que nada hay mejor para el hombre que alegrarse y hacer el bien mientras viva; 13y sé también que es un don de Dios que el hombre coma o beba y disfrute de todos sus afanes. 14Sé, además, que todo lo que Dios ha hecho permanece para siempre, que no hay nada que añadirle ni quitarle y que Dios lo hizo así para que se le tema.
15Lo que ahora existe, ya existía;
y lo que ha de existir, existe ya.
Dios llama el pasado a cuentas.
Contradicciones de la vida
16He visto algo más bajo el sol:
Maldad donde se dictan las sentencias
y maldad donde se imparte la justicia.
17Pensé entonces:
«Al justo y al malvado
los juzgará Dios,
pues hay un tiempo para toda obra
y un lugar para toda acción».
18Pensé también con respecto a los seres humanos: «Dios los está poniendo a prueba, para que ellos mismos se den cuenta de que son como los animales. 19Los seres humanos terminan igual que los animales; el destino de ambos es el mismo, pues unos y otros mueren por igual, y el aliento de vida3:19 O espíritu. es el mismo para todos, así que el hombre no es superior a los animales. Realmente, todo es vanidad 20y todo va hacia el mismo lugar. Todo surgió del polvo y al polvo todo volverá. 21¿Quién sabe si el aliento de vida de los seres humanos se remonta a las alturas y el de los animales desciende3:21 sabe … desciende. Alt. conoce el espíritu del hombre, que se remonta a las alturas, o el de los animales, que desciende. a las profundidades de la tierra?».
22He visto, pues, que nada hay mejor para el hombre que disfrutar de su trabajo, ya que eso le ha tocado. Pues, ¿quién lo traerá para que vea lo que sucederá después de él?
Време за све
1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
2време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
3време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
4време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
5време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
6време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
7време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
8време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
9И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
15И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
16Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
