Nueva Versión Internacional

Abdías

Visión de Abdías.

Orgullo y caída de Edom

Hemos oído una noticia de parte del Señor y un mensajero ha sido enviado a las naciones, diciendo: «¡Vamos, marchemos a la guerra contra ella!»

Así dice el Señor omnipotente acerca de Edom:

«¡Te haré insignificante entre las naciones,
    serás tremendamente despreciado!
Tu carácter soberbio te ha engañado.
Como habitas en las hendiduras de los desfiladeros,
    en la altura de tu morada,
te dices a ti mismo:
    ¿Quién podrá arrojarme a tierra?
Pero, aunque vueles a lo alto como águila,
    y tu nido esté puesto en las estrellas,
    de allí te arrojaré
            —afirma el Señor—.
Si vinieran a ti ladrones
    o saqueadores nocturnos,
¿no robarían solo lo que les bastara?
    ¡Pero tú, cómo serás destruido!
Si vinieran a ti vendimiadores,
    ¿no dejarían algunos racimos?
¡Pero cómo registrarán a Esaú!
    ¡Cómo rebuscarán sus escondrijos!
Hasta la frontera te expulsarán
    tus propios aliados,
te engañarán y dominarán
    tus propios amigos.
Los que se sientan a tu mesa
    te pondrán una trampa.
¡Es que Edom ya no tiene inteligencia!
¿Acaso no destruiré yo en aquel día
    a los sabios de Edom,
    a la inteligencia del monte de Esaú?
            —afirma el Señor—.
Ciudad de Temán, tus guerreros se caerán de miedo,
    a fin de que todo hombre sea exterminado
    del monte de Esaú por la masacre.

10 »Por la violencia hecha contra tu hermano Jacob,
    te cubrirá la vergüenza
    y serás exterminado para siempre.
11 En el día que te mantuviste aparte,
    en el día que extranjeros llevaron su ejército cautivo,
cuando extraños entraron por su puerta
    y sobre Jerusalén echaron suerte,
    tú eras como uno de ellos.
12 No debiste reírte de tu hermano en su mal día,
    en el día de su desgracia.
No debiste alegrarte a costa del pueblo de Judá
    en el día de su ruina.
No debiste proferir arrogancia
    en el día de su angustia.
13 No debiste entrar por la puerta de mi pueblo
    en el día de su calamidad.
No debiste recrear la vista con su desgracia
    en el día de su calamidad.
No debiste echar mano a sus riquezas
    en el día de su calamidad.
14 No debiste aguardar en los angostos caminos
    para matar a los que huían.
No debiste entregar a los sobrevivientes
    en el día de su angustia.

15 »Porque cercano está el día del Señor
    contra todas las naciones.
¡Edom, como hiciste, se te hará!
    ¡sobre tu cabeza recaerá tu merecido!
16 Pues sin duda que así como ustedes, israelitas,
    bebieron de mi copa en mi santo monte,
así también la beberán sin cesar todas las naciones;
    beberán y engullirán,
    y entonces serán como si nunca hubieran existido.
17 Pero en el monte Sión habrá liberación, y será sagrado.
    El pueblo de Jacob recuperará sus posesiones.
18 Los descendientes de Jacob serán fuego,
    y los de José, llama;
pero la casa real de Esaú será estopa:
    le pondrán fuego y la consumirán,
de tal forma que no quedará sobreviviente
    entre los descendientes de Esaú».
            El Señor lo ha dicho.

Restauración del pueblo de Dios

19 Los del Néguev poseerán el monte de Esaú, y los de la Sefelá poseerán Filistea. Los israelitas poseerán los campos de Efraín y de Samaria, y los de Benjamín poseerán Galaad.

20 Los exiliados, este ejército de israelitas que viven entre los cananeos, poseerán la tierra hasta Sarepta. Los desterrados de Jerusalén, que viven en Sefarad, poseerán las ciudades del Néguev, 21 y los libertadores subirán al monte Sión para gobernar la región montañosa de Esaú. Y el reino será del Señor.

New Serbian Translation

Књига пророка Авдије

Авдијина визија

Виђење Авдијино:

Овако Господ Бог каже о Едому:

Чули смо вест од Господа
    и гласник је послан међу народе:
„Устаните! Дигнимо се у бој против њега!“

„Ево, учинио сам те незнатним међу народима
    и врло презреним.
Дрскост срца твога те је обманула,
    ти што живиш у раселини стене,
    становниче горских висина.
Говориш у срцу своме:
    ’Ко да ме доле, на земљу сруши?!’
Све и да се ко орао винеш,
    своје гнездо међу звезде свијеш,
    стровалићу те ја и оданде
        – говори Господ.
Ако ти лопови дођу
    и по ноћи затирачи,
зар неће накрасти колико им треба?
Ако ти дођу берачи грожђа,
    зар неће оставити за пабирчење?
        Али ти ћеш бити похаран!
О, како ће Исава да претресу!
    Наћи ће му сва скривена блага.
Све до границе потерали те сви твоји савезници.
    Обманули су те, надвладали те твоји вајни пријатељи.
Ти што твој хлеб једу, испод тебе копају ти јаму,
    а ти о томе појма немаш.

Нећу ли оног дана – говори Господ –
    сатрти мудраце едомске
    и учене с горе Исавове?
О, Темане, препашће се твоји ратници,
    сви са горе Исавове биће побијени.
10 Због насиља над Јаковом, братом твојим,
    прекриће те стид
    и довека сатрвен ћеш бити.
11 Оног дана када си стајао по страни,
    од дана кад су му туђинци благо заробили,
кад незнанци грунуше на врата његова
    и за Јерусалим жреб бацаше,
    ти си био као један од њих.
12 Ниси смео да посматраш дан брата свога,
    дан његове коби;
ниси смео да ликујеш над народом Јуде,
    оног дана кад су разорени,
и злурадо да се цериш
    на дан њиног јада.
13 Ниси смео да прођеш кроз врата мог народа
    у онај дан њихове пропасти.
Ниси смео да посматраш зло њихово
    у тај кобни дан,
да се пружаш за њиховим благом
    на дан њиног јада.
14 Ниси смео да стојиш на раскршћима,
    бегунце његове да убијаш,
да његове издајеш преживеле
    у том дану јада.

15 Близу је дан Господњи
    свим народима.
Шта си чинио, чиниће се теби.
    Обиће ти се о главу дела твоја.
16 Јер, као што сте пили на мојој светој гори
    и сви народи ће истрајно пити.
И пиће и гутаће
    и биће као да их није било.
17 А на гори Сион спасење ће бити
    и биће она светиња,
    а дом ће Јаковљев запосести поседе своје.
18 Ватра ће постати дом Јаковљев,
    дом Јосифов биће пламен,
    а дом Исавов постаће стрњика.
И спалиће их, прогутаће их,
    и неће се спасти нико
    из дома Исавовог.“
        Јер тако каже Господ.

19 Они из Негева ће освојити гору Исавову,
    а они из равнице Филистеју.
Освојиће и подручје Јефремово и подручје Самарије,
    а Венијамин ће освојити Галад.
20 И изгнаници са бедема народа израиљског
    наследиће земљу Хананаца до Сарепте.
А изгнаници из Јерусалима,
    који су у Сефарду, запосешће градове Негева.
21 И изаћи ће избављени на гору Сион
    да суде гори Исавовој
    и Царство ће припадати Господу.