David y Betsabé
1En la primavera, que era la época en que los reyes11:1 reyes (LXX, Vulgata y varios mss. hebreos); mensajeros (TM). salían de campaña, David mandó a Joab con la guardia real y todo el ejército de Israel para que aniquilara a los amonitas y sitiara la ciudad de Rabá. Pero David se quedó en Jerusalén.
2Una tarde, al levantarse David de la cama, comenzó a pasearse por la azotea del palacio y desde allí vio a una mujer que se estaba bañando. La mujer era sumamente hermosa, 3por lo que David mandó que averiguaran quién era y le informaron: «Se trata de Betsabé, que es hija de Elián y esposa de Urías el hitita». 4Entonces David ordenó que la llevaran a su presencia y, cuando Betsabé llegó, él se acostó con ella. Después de eso, ella volvió a su casa. Hacía poco que Betsabé se había purificado de su menstruación,11:4 Hacía … menstruación. Es decir, no había quedado embarazada por Urías y era tiempo propicio para la concepción. 5así que quedó embarazada y se lo hizo saber a David.
6Entonces David envió este mensaje a Joab: «Mándame aquí a Urías el hitita». Y Joab así lo hizo. 7Cuando Urías llegó, David preguntó cómo estaban Joab y los soldados, y cómo iba la campaña. 8Luego dijo: «Vete a tu casa y lávate los pies».11:8 lávate los pies. Esta expresión podría referirse a tener relaciones sexuales con su esposa. Tan pronto como salió del palacio, Urías recibió un regalo de parte del rey, 9pero en vez de irse a su propia casa, se acostó a la entrada del palacio, donde dormía la guardia real.
10David se enteró de que Urías no había ido a su casa, así que preguntó:
—Has hecho un viaje largo, ¿por qué no fuiste a tu casa?
11—En este momento —respondió Urías—, tanto el arca como los hombres de Israel y de Judá se guarecen en simples enramadas, y mi señor Joab y sus oficiales acampan al aire libre, ¿y yo voy a entrar en mi casa para darme un banquete y acostarme con mi esposa? ¡Tan cierto como que usted vive, yo no puedo hacer tal cosa!
12—Bueno, entonces quédate hoy aquí y mañana te enviaré de regreso —respondió David.
Urías se quedó ese día en Jerusalén. Pero al día siguiente 13David lo invitó a un banquete y logró emborracharlo. A pesar de eso, Urías no fue a su casa, sino que volvió a pasar la noche donde dormía la guardia real.
14A la mañana siguiente, David escribió una carta a Joab y se la envió por medio de Urías. 15La carta decía: «Pongan a Urías al frente de la batalla, donde la lucha sea más dura. Luego déjenlo solo para que lo hieran y lo maten».
16Por tanto, cuando Joab ya había sitiado la ciudad, puso a Urías donde sabía que estaban los defensores más aguerridos. 17Los de la ciudad salieron para enfrentarse a Joab, y entre los oficiales de David que cayeron en batalla también perdió la vida Urías el hitita.
18Entonces Joab envió a David un informe con todos los detalles del combate 19y dio esta orden al mensajero: «Cuando hayas terminado de contarle al rey todos los pormenores del combate, 20tal vez se enoje y te pregunte: “¿Por qué se acercaron tanto a la ciudad para atacarla? ¿Acaso no sabían que les dispararían desde la muralla? 21¿Quién mató a Abimélec, hijo de Yerubéset?11:21 Yerubéset. Es decir, Yerubaal o Gedeón (véanse Jue 8:35; 9:1,53). ¿No fue acaso una mujer la que arrojó una piedra de molino desde la muralla de Tebes y lo mató? ¿Por qué se acercaron tanto a la muralla?”. Pues, si te hace estas preguntas, respóndele: “También ha muerto Urías el hitita, su siervo”».
22El mensajero partió y al llegar contó a David todo lo que Joab había mandado decir.
23—Los soldados enemigos nos estaban venciendo —dijo el mensajero—, pero cuando nos atacaron a campo abierto pudimos rechazarlos hasta la entrada de la ciudad. 24Entonces los arqueros dispararon desde la muralla a los soldados de Su Majestad, de modo que murieron varios de los nuestros. También ha muerto Urías el hitita, su siervo.
25Entonces David dijo al mensajero:
—Dile a Joab de mi parte que no se aflija tanto por lo que ha pasado, pues la espada devora sin discriminar. Dile también que reanude el ataque contra la ciudad, hasta destruirla. Y anímalo.
26Cuando Betsabé se enteró de que Urías, su esposo, había muerto, hizo duelo por él. 27Después del luto, David mandó que se la llevaran al palacio y la tomó por esposa. Con el tiempo, ella le dio un hijo. Sin embargo, lo que David había hecho desagradó al Señor.
Давидова прељуба са Витсавејом
1У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Давид је послао Јоава са својим слугама и са свим Израиљем. Они су побили Амонце и опколили Раву. Али Давид је остао у Јерусалиму.
2Једног дана у предвечерје, Давид устане са своје постеље и прошета се по крову царског двора. С крова је угледао жену како се купа. Жена је била веома лепа. 3Давид је послао човека да се распита о жени, и било му је јављено: „Није ли то Витсавеја, ћерка Елијамова, жена Урије Хетита?“ 4Тада је Давид послао гласнике да је доведу. Када је дошла к њему, он леже с њом баш кад се очистила од своје месечне нечистоће. Затим се вратила кући. 5Жена је затруднела, па је послала поруку Давиду: „Трудна сам.“
6Тада је Давид послао поруку Јоаву: „Пошаљи ми Урију Хетита.“ Јоав пошаље Урију Давиду. 7Кад је Урија дошао к њему, Давид га упита како је Јоав и народ, и како иде рат.
8Давид рече Урији: „Сиђи у своју кућу и опери своје ноге.“ Урија изађе из царевог двора, а иза њега су носили царев дар. 9Али Урија леже на улаз царевог двора, заједно са свим слугама свога господара, те није сишао својој кући.
10Кад су Давиду јавили да Урија није отишао кући, Давид рече Урији: „Зар ниси тек дошао с пута? Зашто ниси отишао кући?“
11Урија одговори Давиду: „Ковчег, Израиљ и Јуда бораве у шаторима, а мој господар Јоав и слуге мога господара логорују на отвореном пољу. Како, онда, да одем својој кући да једем и пијем, и да спавам са својом женом? Тако ми твога живота и твоје душе, ја нећу учинити тако нешто.“
12Давид рече Урији: „Остани овде још данас, а сутра ћу те отпремити.“ Тако је Урија остао тог дана и сутрадан у Јерусалиму. 13Давид га је позвао да једе и пије с њим, па га је напио. Али увече Урија изађе и легне на свој лежај са слугама свога господара; није отишао својој кући.
Давид убија Урију
14Ујутро је Давид написао Јоаву писмо и послао га по Урији. 15У писму је написао: „Ставите Урију напред где је битка најљућа, а онда се повуците иза њега, па нека буде погођен и нека погине.“
16И тако, док је Јоав опседао град, поставио је Урију на место где је знао да се налазе најбољи ратници. 17Људи из града изађу и упусте се у битку са Јоавом. Од народа је пало неколико Давидових слугу, а погинуо је и Урија Хетит.
18Тада је Јоав послао Давиду све вести о бици. 19Заповедио је гласнику: „На крају, кад саопштиш цару све вести о рату, 20а цар се разгневи, па ти каже: ’Зашто сте се толико примакли граду да ратујете? Зар нисте знали да ће гађати са зидина? 21Ко је убио Авимелеха, Јероваловог сина? Није ли то била жена која је бацила на њега млински камен са зидина Тевеса?’, тада реци: ’Погинуо је и твој слуга Урија Хетит.’“
22Гласник оде. Кад је дошао, испричао је Давиду све ради чега га је Јоав послао. 23Гласник рече Давиду: „Људи су били јачи од нас; изашли су напоље на нас, али смо их потиснули до градских врата. 24Стрелци су гађали твоје слуге са зидина, те су неке цареве слуге изгубиле живот, а погинуо је и Урија Хетит.“
25Давид рече гласнику: „Овако реци Јоаву: ’Нека те то не мучи, јер мач покоси сад овог сад оног. Навали јаче на град и уништи га.’ То ће га охрабрити.“
26Кад је Уријина жена чула да је Урија мртав, жалила је за својим мужем. 27А кад је прошло време жаљења, Давид је послао по њу и довео је у свој дом. Она му је постала жена и родила му је сина. Али то што је Давид учинио било је зло у Господњим очима.
