1Durante el reinado de Joacim, lo atacó Nabucodonosor, rey de Babilonia, y lo sometió durante tres años, al cabo de los cuales Joacim decidió rebelarse. 2Entonces el Señor envió contra Joacim bandas armadas de babilonios,24:2 Lit. caldeos. arameos, moabitas y amonitas. Las envió contra Judá para destruir el país, según la palabra que el Señor había dado a conocer por medio de sus siervos los profetas. 3De hecho, esto sucedió a Judá por orden del Señor, para apartar al pueblo de su presencia por los pecados de Manasés y por todo lo que hizo, 4incluso por haber derramado sangre inocente, con la cual inundó a Jerusalén. Por lo tanto, el Señor no quiso perdonar.
5Los demás acontecimientos del reinado de Joacim y todo lo que hizo están escritos en el libro de las crónicas de los reyes de Judá. 6Joacim murió y su hijo Joaquín lo sucedió en el trono.
7El rey de Egipto no volvió a hacer campañas militares fuera de su país, pues el rey de Babilonia se había adueñado de todas sus posesiones, desde el río de Egipto hasta el río Éufrates.
Joaquín, rey de Judá
24:8-17 – 2Cr 36:9-10
8Joaquín tenía dieciocho años cuando comenzó a reinar; reinó en Jerusalén tres meses. Su madre era Nejustá hija de Elnatán, oriunda de Jerusalén. 9Joaquín hizo lo malo ante los ojos del Señor, tal como lo había hecho su padre.
10En aquel tiempo, las tropas de Nabucodonosor, rey de Babilonia, marcharon contra Jerusalén y la sitiaron. 11Cuando ya la tenían cercada, Nabucodonosor llegó a la ciudad. 12Joaquín, rey de Judá, se rindió, junto con su madre, sus servidores, oficiales y nobles.
Así, en el año octavo de su reinado, el rey de Babilonia capturó a Joaquín. 13Tal como el Señor lo había anunciado, Nabucodonosor se llevó los tesoros del Templo del Señor y del palacio real, partiendo en pedazos todos los utensilios de oro que Salomón, rey de Israel, había hecho para el Templo del Señor. 14Además, deportó a todo Jerusalén: a todos los oficiales y a todos los mejores soldados, a todos los artesanos y herreros; un total de diez mil personas. No quedó en el país más que la gente pobre.
15Nabucodonosor deportó a Joaquín a Babilonia; también se llevó de Jerusalén a la reina madre, a las mujeres del rey, a sus oficiales y a la flor y nata del país. 16Deportó además a todos los guerreros, que eran siete mil, y a mil artesanos y herreros, todos aptos para la guerra. El rey de Babilonia se los llevó cautivos a Babilonia. 17Luego puso como rey a Matanías, tío de Joaquín, y cambió su nombre a Sedequías.
Sedequías, rey de Judá
24:18-20 – 2Cr 36:11-16; Jer 52:1-3
18Sedequías tenía veintiún años cuando comenzó a reinar; reinó en Jerusalén once años. Su madre se llamaba Jamutal, hija de Jeremías, oriunda de Libná. 19Al igual que Joacim, Sedequías hizo lo malo ante los ojos del Señor, 20a tal grado que el Señor, en su ira, los echó de su presencia. Todo esto sucedió en Jerusalén y en Judá.
La caída de Jerusalén
25:1-12 – Jer 39:1-10
25:1-21 – 2Cr 36:17-20; Jer 52:4-27
25:22-26 – Jer 40:7-9; 41:1-3,16-18
Sedequías se rebeló contra el rey de Babilonia.
Вавилон напада Јуду
1У његово време је дошао Навуходоносор, цар вавилонски, и Јоаким му је био поданик три године. Но, предомислио се, па се побунио против њега. 2Али Господ је послао на њега пљачкашке чете Халдејаца и Арамејаца, и пљачкашке чете Амонаца и Моаваца; послао их је на Јуду да га уништи, по речи коју је Господ рекао преко својих слугу пророка. 3То је задесило Јуду по Господњој заповести, да би их уклонио од свога лица због Манасијиних греха, и свега што је учинио. 4Он је, такође, пролио много невине крви. Пошто је испунио Јерусалим невином крвљу, Господ није хтео да му опрости.
5Остала Јоакимова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 6Кад се Јоаким упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Јоахин.
7Египатски цар није више напуштао своју земљу, јер је вавилонски цар освојио све што је припадало египатском цару, од Египатског потока до реке Еуфрата.
Јоахинова владавина и његово изгнанство
8Јоахину је било осамнаест година кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Неуста, ћерка Елнатанова, из Јерусалима. 9Чинио је што је зло у очима Господњим, сасвим онако како је чинио његов отац.
10У оно време су слуге вавилонског цара Навуходоносора напале Јерусалим, тако да је град дошао под опсаду. 11Навуходоносор, вавилонски цар, је дошао до града, док су га његове слуге опседале. 12Тада се Јоахин, цар Јудин, предао вавилонском цару, заједно са својом мајком, својим слугама, својим главарима, и својим дворанима.
Вавилонски цар их је заробио осме године свога царевања. 13Однео је оданде све благо Дома Господњег, и све благо царевог двора, и изломио све златно посуђе Дома Господњег, које је израиљски цар Соломон начинио за Дом Господњи, баш како је казао Господ. 14Затим је преселио сав Јерусалим, све главаре, све ратнике, десет хиљада изгнаника, и све уметнике и коваче; нико није остао, осим најсиромашнијег народа у земљи.
15Одвео је у Вавилон Јоахина, цареву мајку, све његове дворане, и све племиће у земљи; одвео их је из Јерусалима у изгнанство у Вавилон. 16Вавилонски цар је одвео у изгнанство у Вавилон седам хиљада ратника, и хиљаду уметника и ковача; сви су били јаки и способни за рат. 17Вавилонски цар је уместо њега поставио његовог стрица Матанију, коме је променио име у Седекија.
Седекија, цар Јуде
18Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 19Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 20И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
