El cántico de Moisés
1Entonces Moisés y los israelitas entonaron un cántico en honor del Señor, que decía:
Cantaré al Señor, que se ha coronado de triunfo
arrojando al mar caballos y jinetes.
2El Señor es mi fuerza y mi canción;
¡él es mi salvación!
Él es mi Dios y lo alabaré;
es el Dios de mi padre y lo enalteceré.
3El Señor es un guerrero;
su nombre es el Señor.
4Él arrojó al mar
los carros y el ejército del faraón.
Los mejores oficiales egipcios
se ahogaron en el mar Rojo.
5Las aguas profundas se los tragaron;
como piedras se hundieron en los abismos.
6Tu diestra, Señor, reveló su gran poder;
tu diestra, Señor, despedazó al enemigo.
7Fue tan grande tu victoria
que derribaste a tus oponentes;
diste rienda suelta a tu ardiente ira
y fueron consumidos como rastrojo.
8Bastó un soplo de tu nariz
para que se amontonaran las aguas.
Las olas se levantaron como un muro;
se inmovilizaron las aguas en el fondo del mar.
9«Iré tras ellos y les daré alcance
—alardeaba el enemigo—.
Repartiré sus despojos
hasta quedar hastiado.
¡Desenvainaré la espada
y los destruiré con mi propia mano!».
10Pero con un soplo tuyo se los tragó el mar;
se hundieron como plomo en las aguas turbulentas.
11¿Quién, Señor, se te compara entre los dioses?
¿Quién se te compara en grandeza y santidad?
Tú, Hacedor de maravillas,
nos impresionas con tus portentos.
12Extendiste tu brazo derecho,
¡y se los tragó la tierra!
13Por tu gran amor guías al pueblo que has rescatado;
por tu fuerza los llevas a tu santa morada.
14Las naciones temblarán al escucharlo;
la angustia dominará a los filisteos.
15Los jefes edomitas se llenarán de terror;
temblarán de miedo los jefes de Moab.
Los cananeos perderán el ánimo,
16pues caerá sobre ellos pavor y espanto.
Por tu gran poder, Señor,
quedarán mudos como piedras
hasta que haya pasado tu pueblo,
el pueblo que adquiriste para ti.
17Tú los harás entrar y los plantarás
en el monte que te pertenece;
en el lugar donde tú, Señor, habitas;
en el santuario que tú, Señor, te hiciste.
18¡El Señor reina por siempre y para siempre!
El cántico de Miriam
19Cuando los caballos y los carros del faraón entraron en el mar con sus jinetes,15:19 jinetes. Es decir, los conductores de los carros. el Señor hizo que las aguas se les vinieran encima. Los israelitas, sin embargo, cruzaron el mar sobre tierra seca. 20Entonces Miriam la profetisa, hermana de Aarón, tomó un pandero y, mientras todas las mujeres la seguían danzando y tocando panderos, 21Miriam les cantaba así:
Canten al Señor, que se ha coronado de triunfo
arrojando al mar caballos y jinetes.
Las aguas de Mara y de Elim
22Moisés ordenó a los israelitas que partieran del mar Rojo y se internaran en el desierto de Sur. Y los israelitas anduvieron tres días por el desierto sin hallar agua. 23Llegaron a Mara,15:23 En hebreo, Mara significa amarga. lugar que se llama así porque sus aguas son amargas, y no pudieron apagar su sed allí. 24Comenzaron entonces a murmurar en contra de Moisés y preguntaban: «¿Qué vamos a beber?». 25Moisés clamó al Señor y él le mostró un pedazo de madera, el cual echó Moisés al agua y al instante el agua se volvió dulce.
En ese lugar el Señor los puso a prueba y les dio una regla como norma de conducta. 26Les dijo: «Yo soy el Señor su Dios. Si escuchan mi voz y hacen lo que yo considero justo, y si cumplen mis mandamientos y estatutos, no traeré sobre ustedes ninguna de las enfermedades que traje sobre los egipcios. Yo soy el Señor que les devuelve la salud».
27Después los israelitas llegaron a Elim, donde había doce manantiales y setenta palmeras, y acamparon allí, cerca del agua.
Мојсијева песма
1Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:
„Господу ћу запевати,
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.
2Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
њега ћу ја узвисивати.
3Господ је ратник,
Господ му је име.
4Кола је фараонова
и војску његову у море сручио,
челници се војни
у мору Црвеном подавили.
Тама их је прекрила,
5у дубине су морске
као камен потонули.
6Десница се твоја, Господе,
прославила силом,
десница је твоја, Господе,
затрла душмана.
7Величанством своје славе
оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
прождро их је као сламу.
8На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
у тло чврсто претвори.
9Душманин рече:
’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
и силом их поробити.’
10На дах твојих уста
море их је прекрило,
потонуше као олово
у моћним водама.
11Ко је као ти,
Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
величанствен у светости,
страшан у слави,
творац чудеса?
12Испружио си своју десницу
и земља их је прогутала.
13Својом милошћу ти си извео народ,
њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
к стану своје светости.
14Чуће то народи, од страха задрхтаће,
страва обузеће житеље филистејске.
15Смели су се владари едомски,
застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
док народ, који си ти стекао, не прође.
17Довешћеш их и засадити
на гори која теби припада,
на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.
18Господ ће царевати
у веке векова.“
19Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21Марија им је запевала:
„Запевајте Господу
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.“
Горка вода код Маре
22Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара15,23 Мара значи горка, горчина.. 24Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“
25Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.
Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“
27Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.
