Salmos 90 – NVI-PT & NSP

Nova Versão Internacional

Salmos 90:1-17

QUARTO LIVRO

Salmo 90

Oração de Moisés, homem de Deus.

1Senhor, tu és o nosso refúgio, sempre,

de geração em geração.

2Antes de nascerem os montes

e de criares a terra e o mundo,

de eternidade a eternidade tu és Deus.

3Fazes os homens voltarem ao pó,

dizendo: “Retornem ao pó, seres humanos!”

4De fato, mil anos para ti

são como o dia de ontem que passou,

como as horas da noite.

5Como uma correnteza, tu arrastas os homens;

são breves como o sono;

são como a relva que brota ao amanhecer;

6germina e brota pela manhã,

mas, à tarde, murcha e seca.

7Somos consumidos pela tua ira

e aterrorizados pelo teu furor.

8Conheces as nossas iniquidades;

não escapam os nossos pecados secretos à luz da tua presença.

9Todos os nossos dias passam debaixo do teu furor;

vão-se como um murmúrio.

10Os anos de nossa vida chegam a setenta,

ou a oitenta para os que têm mais vigor;

entretanto, são anos difíceis e cheios de sofrimento,

pois a vida passa depressa, e nós voamos!

11Quem conhece o poder da tua ira?

Pois o teu furor é tão grande como o temor que te é devido.

12Ensina-nos a contar os nossos dias

para que o nosso coração alcance sabedoria.

13Volta-te, Senhor! Até quando será assim?

Tem compaixão dos teus servos!

14Satisfaze-nos pela manhã com o teu amor leal,

e todos os nossos dias cantaremos felizes.

15Dá-nos alegria pelo tempo que nos afligiste,

pelos anos em que tanto sofremos.

16Sejam manifestos os teus feitos aos teus servos,

e aos filhos deles o teu esplendor!

17Esteja sobre nós a bondade do nosso Deus Soberano.

Consolida, para nós, a obra de nossas mãos;

consolida a obra de nossas mãos!

New Serbian Translation

Псалми 90:1-17

Књига Четврта

Псалми 90–106

Псалам 90

Молитва Мојсија, човека Божијега.

1О, Господе, ти си нама био пребивалиште

кроз сва поколења!

2Пре рођења планина,

пре него си саздао земљу и свет,

од века до века, ти си Бог.

3Ти смртника враћаш у прашину

и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“

4Јер је у твојим очима хиљаду година

попут минулог, јучерашњег дана

и попут смене ноћне страже.

5Односиш их ко бујица, попут сна су,

јутром су ко трава изникнули;

6ујутро цветају и расту,

а увече суше се и вену.

7Тако и ми нестајемо у твом гневу

и твоја нас срџба престрављује!

8Наше си кривице пред себе ставио,

наше тајне лицем својим обасјао.

9Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,

попут даха године су наше испариле.

10У нашем је веку седамдесет лета,

осамдесет лета ако смо у снази;

њихово најбоље – тегоба и мука –

брзо прођу и ми одлетимо.

11Ко је упознао силу твога гнева?

Колико си страшан, толико си срдит.

12Научи нас да бројимо своје дане тако,

да бисмо срце мудро задобили!

13О, Господе, окрени се! Докле више?

Смилуј се на своје слуге.

14Милошћу нас својом ујутро нахрани;

да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!

15Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,

за године гледане недаће.

16Нек слугама твојим прикаже се дело твоје

и њиховој деци величанство твоје!

17Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.

Шта радили у томе успели!

Шта радили у томе успели!