1Quem se isola busca interesses egoístas
e se rebela contra a sensatez.
2O tolo não tem prazer no entendimento,
mas sim em expor os seus pensamentos.
3Com a impiedade vem o desprezo,
e com a desonra vem a vergonha.
4As palavras do homem são águas profundas,
mas a fonte da sabedoria é um ribeiro que transborda.
5Não é bom favorecer os ímpios
para privar da justiça o justo.
6As palavras do tolo provocam briga,
e a sua conversa atrai açoites.
7A conversa do tolo é a sua desgraça,
e seus lábios são uma armadilha para a sua alma.
8As palavras do caluniador são como petiscos deliciosos;
descem até o íntimo do homem.
9Quem relaxa em seu trabalho
é irmão do que o destrói.
10O nome do Senhor é uma torre forte;
os justos correm para ela e estão seguros.
11A riqueza dos ricos é a sua cidade fortificada,
eles a imaginam como um muro que é impossível escalar.
12Antes da sua queda o coração do homem se envaidece,
mas a humildade antecede a honra.
13Quem responde antes de ouvir
comete insensatez e passa vergonha.
14O espírito do homem o sustenta na doença;
mas, o espírito deprimido, quem o levantará?
15O coração do que tem discernimento adquire conhecimento;
os ouvidos dos sábios saem à sua procura.
16O presente abre o caminho para aquele que o entrega
e o conduz à presença dos grandes.
17O primeiro a apresentar a sua causa parece ter razão,
até que outro venha à frente e o questione.
18Lançar sortes resolve contendas
e decide questões entre poderosos.
19Um irmão ofendido é mais inacessível do que uma cidade fortificada,
e as discussões são como as portas trancadas de uma cidadela.
20Do fruto da boca enche-se o estômago do homem;
o produto dos lábios o satisfaz.
21A língua tem poder sobre a vida e sobre a morte;
os que gostam de usá-la comerão do seu fruto.
22Quem encontra uma esposa encontra algo excelente;
recebeu uma bênção do Senhor.
23O pobre implora misericórdia,
mas o rico responde com aspereza.
24Quem tem muitos amigos pode chegar à ruína,
mas existe amigo mais apegado que um irmão.
1За жељом својом жуди саможиви човек,
на мудрост се сваку изнервира.
2Безумник не ужива у разборитости,
него у разоткривању свога срца.
3Када дође зао човек долазе и презир
и брука са срамотом.
4Дубоке су воде речи у устима људским
и врело мудрости поток је набујали.
5Страшно је држати страну неправеднику
да би праведнику одузели правду.
6У свађу срљају усне безумника
и батине му уста призивају.
7Безумника руше сопствена уста
и усне му живот вребају.
8Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
9Ко је лењ у послу своме
побратим је великом расипнику.
10Име је Господње моћна кула
у коју се на висину склања праведник.
11Богатство је богатоме попут утврђења,
попут зида високога у машти његовој.
12Срце се човека узнесе пред пропаст,
а пре части долази понизност.
13Будаласт је и срамотан онај
који узвраћа реч пре него је чуо.
14С болешћу се својом носи дух у човеку.
Али ко се носи с духом утученим?
15Знању тежи срце промућурног,
а и ухо мудрог предано је њему.
16Човек даром себи пут отвара
и он га одводи пред велике људе.
17У праву је ко је први у својој парници,
али онда дође његов ближњи па га испитује.
18Жреб прекида размирице
и неслогу међу моћницима.
19Увређени брат је тврђи од утврђеног града
и размирице су као решетка тврђаве.
20Плодом уста својих сити човек стомак свој,
сити га плодом усана својих.
21Језик влада и животом и смрћу;
ко га воли, јешће његов плод.
22Ко нађе жену, нашао је благо,
благодат је добио од Господа.
23Молећиво сиромах беседи,
а богаташ оштро одговара.
24Човек с много пријатеља може и да страда,
али има пријатеља приснијих од брата.