Provérbios de Salomão
1Provérbios de Salomão:
O filho sábio dá alegria ao pai;
o filho tolo dá tristeza à mãe.
2Os tesouros de origem desonesta não servem para nada,
mas a retidão livra da morte.
3O Senhor não deixa o justo passar fome,
mas frustra a ambição dos ímpios.
4As mãos preguiçosas empobrecem o homem,
porém as mãos diligentes lhe trazem riqueza.
5Aquele que faz a colheita no verão é filho sensato,
mas aquele que dorme durante a ceifa é filho que causa vergonha.
6As bênçãos coroam a cabeça dos justos,
mas a boca dos ímpios abriga a violência.
7A memória deixada pelos justos será uma bênção,
mas o nome dos ímpios apodrecerá.
8Os sábios de coração aceitam mandamentos,
mas a boca do insensato o leva à ruína.
9Quem anda com integridade anda com segurança,
mas quem segue veredas tortuosas será descoberto.
10Aquele que pisca maliciosamente causa tristeza,
e a boca do insensato o leva à ruína.
11A boca do justo é fonte de vida,
mas a boca dos ímpios abriga a violência.
12O ódio provoca dissensão,
mas o amor cobre todos os pecados.
13A sabedoria está nos lábios dos que têm discernimento,
mas a vara é para as costas daquele que não tem juízo.
14Os sábios acumulam conhecimento,
mas a boca do insensato é um convite à ruína.
15A riqueza dos ricos é a sua cidade fortificada,
mas a pobreza é a ruína dos pobres.
16O salário do justo lhe traz vida,
mas a renda do ímpio lhe traz castigo.
17Quem acolhe a disciplina mostra o caminho da vida,
mas quem ignora a repreensão desencaminha outros.
18Quem esconde o ódio tem lábios mentirosos,
e quem espalha calúnia é tolo.
19Quando são muitas as palavras, o pecado está presente,
mas quem controla a língua é sensato.
20A língua dos justos é prata escolhida,
mas o coração dos ímpios quase não tem valor.
21As palavras dos justos dão sustento a muitos,
mas os insensatos morrem por falta de juízo.
22A bênção do Senhor traz riqueza
e não inclui dor alguma.
23O tolo encontra prazer na má conduta,
mas o homem cheio de entendimento deleita-se na sabedoria.
24O que o ímpio teme lhe acontecerá;
o que os justos desejam lhes será concedido.
25Passada a tempestade, o ímpio já não existe,
mas o justo permanece firme para sempre.
26Como o vinagre para os dentes e a fumaça para os olhos,
assim é o preguiçoso para aqueles que o enviam.
27O temor do Senhor prolonga a vida,
mas a vida do ímpio é abreviada.
28O que o justo almeja redunda em alegria,
mas as esperanças dos ímpios dão em nada.
29O caminho do Senhor é o refúgio dos íntegros,
mas é a ruína dos que praticam o mal.
30Os justos jamais serão desarraigados,
mas os ímpios pouco duram na terra.
31A boca do justo produz sabedoria,
mas a língua perversa será extirpada.
32Os lábios do justo sabem o que é próprio,
mas a boca dos ímpios só conhece a perversidade.
Приче Соломонове
1Мудре приче Соломона:
Мудар син радује свог оца,
а безуман син је жалост мајци својој.
2Бескорисно је непоштено богатство,
а праведност избавља од смрти.
3Не да Господ да је гладна душа праведника,
а жудњу зликовца одбацује.
4Сиромах је ко год ради рукама лењивим,
а богатство стичу руке марљивих.
5Мудар је син који лети сакупља,
а срамотно ради син што о жетви спава.
6Благослови су над главом праведника,
а уста зликоваца насиље скривају.
7Блажено је сећање на праведника,
а спомен на зликовца ће иструлити.
8Човек мудрог срца прихвата заповести,
а блебетави безумник ће сатрвен бити.
9Спокојно живи ко честито живи,
а ко накарадно живи биће разоткривен.
10Јад задаје ко оком намигује,
а блебетало ће сатрвено бити.
11Уста су праведникова врело живота,
а уста зликоваца насиље скривају.
12Мржња замеће свађу,
а љубав све грехе покрива.
13Мудрост ћеш наћи на уснама оштроумног,
а батина је за леђа безумнога.
14Мудри људи сабирају знање,
а брбљива уста близу су пропасти.
15Богатство је богатоме попут утврђења,
а сиромасима сиромаштво њихово попут рушевине.
16Праведнику је живот награда,
а казна за грехе накнада зликовцу.
17На стази живота је онај ко пази на опомену,
а тумара онај ко не мари за укор.
18Безумник је ко прикрива мржњу лажљивим уснама,
а шири клевету.
19Кад је речи много, грех је неизбежан;
разборито чини онај ко заузда уста.
20Сребро је пробрано праведников језик,
а срце зликовца мале је вредности.
21Многе хране уста праведника,
а безумни гину због безумља.
22Господњи благослов обогаћује
и тегобу са собом не носи.
23Злобнику је злоба ко забава,
а мудрост је за промишљеног.
24Зликовца стиже оно чега се боји,
а праведном се жеља испуњава.
25Као кад прохуји вихор ветар, тако ни зликовца нема,
а праведникови темељи су вечни.
26Као сирће зубима и дим очима,
такав је ленштина ономе ко га упосли.
27Богобојазност умножава дане,
а године зликоваца ће се скратити.
28Праведни се радују у нади,
а нада ће злобних да исхлапи.
29Пут Господњи је тврђава честитоме,
а пропаст за злотворе.
30Праведника неће довека пољуљати,
а злотвори неће населити земљу.
31Мудрошћу рађају уста праведника,
а језик ће развратника ишчупан да буде.
32Уживање није страно праведним уснама,
а ни разврат устима зликовца.
