João Batista é Decapitado
(Mc 6.14-29)
1Por aquele tempo Herodes, o tetrarca14.1 Um tetrarca era o governador da quarta parte de uma região., ouviu os relatos a respeito de Jesus 2e disse aos que o serviam: “Este é João Batista; ele ressuscitou dos mortos! Por isso estão operando nele poderes milagrosos”.
3Pois Herodes havia prendido e amarrado João, colocando-o na prisão por causa de Herodias, mulher de Filipe, seu irmão, 4porquanto João lhe dizia: “Não te é permitido viver com ela”. 5Herodes queria matá-lo, mas tinha medo do povo, porque este o considerava profeta.
6No aniversário de Herodes, a filha de Herodias dançou diante de todos e agradou tanto a Herodes 7que ele prometeu sob juramento dar-lhe o que ela pedisse. 8Influenciada por sua mãe, ela disse: “Dá-me aqui, num prato, a cabeça de João Batista”. 9O rei ficou aflito, mas, por causa do juramento e dos convidados, ordenou que lhe fosse dado o que ela pedia 10e mandou decapitar João na prisão. 11Sua cabeça foi levada num prato e entregue à jovem, que a levou à sua mãe. 12Os discípulos de João vieram, levaram o seu corpo e o sepultaram. Depois foram contar isso a Jesus.
A Primeira Multiplicação dos Pães
(Mc 6.30-44; Lc 9.10-17; Jo 6.1-15)
13Ouvindo o que havia ocorrido, Jesus retirou-se de barco, em particular, para um lugar deserto. As multidões, ao ouvirem falar disso, saíram das cidades e o seguiram a pé. 14Quando Jesus saiu do barco e viu tão grande multidão, teve compaixão deles e curou os seus doentes.
15Ao cair da tarde, os discípulos aproximaram-se dele e disseram: “Este é um lugar deserto, e já está ficando tarde. Manda embora a multidão para que possam ir aos povoados comprar comida”.
16Respondeu Jesus: “Eles não precisam ir. Deem-lhes vocês algo para comer”.
17Eles lhe disseram: “Tudo o que temos aqui são cinco pães e dois peixes”.
18“Tragam-nos aqui para mim”, disse ele. 19E ordenou que a multidão se assentasse na grama. Tomando os cinco pães e os dois peixes e, olhando para o céu, deu graças e partiu os pães. Em seguida, deu-os aos discípulos, e estes à multidão. 20Todos comeram e ficaram satisfeitos, e os discípulos recolheram doze cestos cheios de pedaços que sobraram. 21Os que comeram foram cerca de cinco mil homens, sem contar mulheres e crianças.
Jesus Anda sobre as Águas
(Mc 6.45-56; Jo 6.16-24)
22Logo em seguida, Jesus insistiu com os discípulos para que entrassem no barco e fossem adiante dele para o outro lado, enquanto ele despedia a multidão. 23Tendo despedido a multidão, subiu sozinho a um monte para orar. Ao anoitecer, ele estava ali sozinho, 24mas o barco já estava a considerável distância14.24 Grego: a muitos estádios. da terra, fustigado pelas ondas, porque o vento soprava contra ele.
25Alta madrugada14.25 Grego: quarta vigília da noite (entre 3 e 6 horas da manhã)., Jesus dirigiu-se a eles, andando sobre o mar. 26Quando o viram andando sobre o mar, ficaram aterrorizados e disseram: “É um fantasma!” E gritaram de medo.
27Mas Jesus imediatamente lhes disse: “Coragem! Sou eu. Não tenham medo!”
28“Senhor”, disse Pedro, “se és tu, manda-me ir ao teu encontro por sobre as águas”.
29“Venha”, respondeu ele.
Então Pedro saiu do barco, andou sobre as águas e foi na direção de Jesus. 30Mas, quando reparou no vento, ficou com medo e, começando a afundar, gritou: “Senhor, salva-me!”
31Imediatamente Jesus estendeu a mão e o segurou. E disse: “Homem de pequena fé, por que você duvidou?”
32Quando entraram no barco, o vento cessou. 33Então os que estavam no barco o adoraram, dizendo: “Verdadeiramente tu és o Filho de Deus”.
34Depois de atravessarem o mar, chegaram a Genesaré. 35Quando os homens daquele lugar reconheceram Jesus, espalharam a notícia em toda aquela região e lhe trouxeram os seus doentes. 36Suplicavam-lhe que apenas pudessem tocar na borda do seu manto; e todos os que nele tocaram foram curados.
Смрт Јована Крститеља
1У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 2па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 3Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 4Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ 5Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.
6Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 7да се заклео да ће јој дати што год затражи. 8А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 9Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да. 10Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.
Исус храни пет хиљада људи
13Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
Исус хода по води
22Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. 24А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.
25Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“
Излечења у генисаретском крају
34Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
