Josué 4 – NVI-PT & NSP

Nova Versão Internacional

Josué 4:1-24

O Memorial das Doze Pedras

1Quando toda a nação terminou de atravessar o Jordão, o Senhor disse a Josué: 2“Escolha doze homens dentre o povo, um de cada tribo, 3e mande que apanhem doze pedras do meio do Jordão, do lugar onde os sacerdotes ficaram parados. Levem-nas com vocês para o local onde forem passar a noite”.

4Josué convocou os doze homens que escolhera dentre os israelitas, um de cada tribo, 5e lhes disse: “Passem adiante da arca do Senhor, o seu Deus, até o meio do Jordão. Ponha cada um de vocês uma pedra nos ombros, conforme o número das tribos dos israelitas. 6Elas servirão de sinal para vocês. No futuro, quando os seus filhos perguntarem: ‘Que significam essas pedras?’, 7respondam que as águas do Jordão foram interrompidas diante da arca da aliança do Senhor. Quando a arca atravessou o Jordão, as águas foram interrompidas. Essas pedras serão um memorial perpétuo para o povo de Israel”.

8Os israelitas fizeram como Josué lhes havia ordenado. Apanharam doze pedras do meio do Jordão, conforme o número das tribos de Israel, como o Senhor tinha ordenado a Josué; e as levaram ao acampamento, onde as deixaram. 9Josué ergueu também doze pedras no meio4.9 Ou ergueu as doze pedras que haviam estado no meio do Jordão, no local onde os sacerdotes que carregavam a arca da aliança tinham ficado. E elas estão lá até hoje.

10Os sacerdotes que carregavam a arca permaneceram em pé no meio do Jordão até que o povo fez tudo o que o Senhor ordenara a Josué, por meio de Moisés. E o povo atravessou apressadamente. 11Quando todos tinham acabado de atravessar, a arca do Senhor e os sacerdotes passaram para o outro lado, diante do povo. 12Os homens das tribos de Rúben, de Gade e da metade da tribo de Manassés atravessaram preparados para lutar, à frente dos israelitas, como Moisés os tinha orientado. 13Cerca de quarenta mil homens preparados para a guerra passaram perante o Senhor, rumo à planície de Jericó.

14Naquele dia o Senhor exaltou Josué à vista de todo o Israel; e eles o respeitaram enquanto viveu, como tinham respeitado Moisés.

15Então o Senhor disse a Josué: 16“Ordene aos sacerdotes que carregam a arca da aliança4.16 Hebraico: do Testemunho. Isto é, das tábuas da aliança. que saiam do Jordão”.

17E Josué lhes ordenou que saíssem.

18Quando os sacerdotes que carregavam a arca da aliança do Senhor saíram do Jordão, mal tinham posto os pés em terra seca, as águas do Jordão voltaram ao seu lugar e cobriram como antes as suas margens.

19No décimo dia do primeiro mês o povo subiu do Jordão e acampou em Gilgal, na fronteira leste de Jericó. 20E em Gilgal Josué ergueu as doze pedras tiradas do Jordão. 21Disse ele aos israelitas: “No futuro, quando os filhos perguntarem aos seus pais: ‘Que significam essas pedras?’, 22expliquem a eles: Aqui Israel atravessou o Jordão em terra seca. 23Pois o Senhor, o seu Deus, secou o Jordão perante vocês até que o tivessem atravessado. O Senhor, o seu Deus, fez com o Jordão como fizera com o mar Vermelho, quando o secou diante de nós até que o tivéssemos atravessado. 24Ele assim fez para que todos os povos da terra saibam que a mão do Senhor é poderosa e para que vocês sempre temam o Senhor, o seu Deus”.

New Serbian Translation

Књига Исуса Навина 4:1-24

1Кад је сав народ прешао преко Јордана, Господ рече Исусу: 2„Одаберите дванаесторицу људи, по једног из сваког племена, 3и заповедите им: ’Узмите дванаест каменова из средине Јордана са места где стоје ноге свештеника. Понесите их са собом и поставите их на место где сте провели ноћ.’“

4Исус је тада позвао дванаесторицу људи из Израиљевих племена, које је одредио, по једног човека из сваког племена 5и рекао им: „Пођите испред Ковчега Господа, Бога вашега, усред Јордана и нека сваки човек дигне на раме по један камен, према броју Израиљевих племена. 6То ће бити знак међу вама. А кад вас данас-сутра ваша деца запитају: ’Шта вам представља ово камење?’, 7ви им реците: ’Воде Јордана су се разделиле пред Ковчегом савеза Господњег, док је пролазио преко Јордана. Нека ово камење израиљском народу буде довека за спомен.’“

8Израиљци учине онако како им је заповедио Исус. Узму дванаест каменова из средине Јордана, према броју Израиљевих племена, пренесу их до свога преноћишта и тамо их положе, као што је Господ рекао Исусу. 9Затим је Исус поставио дванаест каменова усред Јордана, на место где су биле ноге свештеника који су носили Ковчег савеза. Тамо стоје до дана данашњега.

10А свештеници који су носили Ковчег су стајали усред Јордана, све док није било извршено све што је Господ заповедио Исусу да народ изврши, баш као што је Мојсије заповедио Исусу. Тако је народ брзо прешао. 11А кад је сав народ прешао, прешао је и Ковчег савеза Господњег са свештеницима који су стали испред народа. 12Прешли су и Рувимовци, Гадовци и половина племена Манасијиног у бојном поретку, и стали на чело Израиљаца, као што им је наредио Мојсије. 13Око четрдесет хиљада наоружаних људи прешло је пред Господом да ратују на Јерихонским пољанама.

14Тог дана је Господ узвисио Исуса у очима целог Израиља. Поштовали су га као што су поштовали Мојсија целог његовог века.

15Онда је Господ рекао Исусу: 16„Заповеди свештеницима који носе Ковчег сведочанства да изађу из Јордана.“

17Исус заповеди свештеницима: „Изађите из Јордана!“

18Чим су свештеници, који носе Ковчег савеза Господњег, изашли из средине Јордана и њихове ноге ступиле на суво, врати се вода Јордана на своје место, плавећи своје обале као и раније.

19Народ је изашао из Јордана десетога дана првога месеца. Утаборили су се у Галгалу, код источне границе Јерихона. 20А оних дванаест каменова што су их узели из Јордана, Исус је поставио у Галгалу. 21Затим је рекао Израиљцима: „Кад вас данас-сутра запитају ваша деца: ’Шта представља ово камење?’, 22ви их поучите: ’Израиљ је по сувом прешао преко Јордана, 23зато што је Господ, Бог ваш, исушио воде Јордана пред вама док нисмо прошли, као што је Господ, Бог ваш, учинио са Црвеним морем, кад га је исушио пред нама док нисмо прошли. 24То је због тога да би сви народи земље знали колико је јака рука Господња, и да бисте се ви увек бојали Господа, Бога свога.’“