Mensagem acerca da Babilônia
1Esta é a palavra que o Senhor falou pelo profeta Jeremias acerca da Babilônia e da terra dos babilônios:
2“Anunciem e proclamem entre as nações,
ergam um sinal e proclamem; não escondam nada.
Digam: ‘A Babilônia foi conquistada;
Bel foi humilhado,
Marduque está apavorado.
As imagens da Babilônia estão humilhadas
e seus ídolos apavorados’.
3Uma nação vinda do norte a atacará,
arrasará a sua terra
e não deixará nela nenhum habitante;
tanto homens como animais fugirão.
4“Naqueles dias e naquela época”, declara o Senhor,
“o povo de Israel e o povo de Judá virão juntos,
chorando e buscando o Senhor, o seu Deus.
5Perguntarão pelo caminho para Sião
e voltarão o rosto na direção dela.
Virão e se apegarão ao Senhor
numa aliança permanente
que não será esquecida.
6“Meu povo tem sido ovelhas perdidas;
seus pastores as desencaminharam
e as fizeram perambular pelos montes.
Elas vaguearam por montanhas e colinas
e se esqueceram de seu próprio curral.
7Todos que as encontram as devoram.
Os seus adversários disseram: ‘Não somos culpados,
pois elas pecaram contra o Senhor,
sua verdadeira pastagem,
o Senhor, a esperança de seus antepassados’.
8“Fujam da Babilônia;
saiam da terra dos babilônios
e sejam como os bodes que lideram o rebanho.
9Vejam! Eu mobilizarei e trarei contra a Babilônia uma coalizão
de grandes nações do norte.
Elas tomarão posição de combate
contra ela e a conquistarão.
Suas flechas serão como guerreiros bem treinados,
que não voltam de mãos vazias.
10Assim a Babilônia50.10 Ou Caldeia será saqueada;
todos os que a saquearem se fartarão”,
declara o Senhor.
11“Ainda que você esteja alegre e exultante,
você que saqueia a minha herança;
ainda que você seja brincalhão
como uma novilha solta no pasto,
e relinche como os garanhões,
12sua mãe se envergonhará profundamente;
aquela que a deu à luz ficará constrangida.
Ela se tornará a menor das nações,
um deserto, uma terra seca e árida.
13Por causa da ira do Senhor ela não será habitada,
mas estará completamente desolada.
Todos os que passarem pela Babilônia
ficarão chocados e zombarão por causa de todas as suas feridas.
14“Tomem posição de combate em volta da Babilônia,
todos vocês que empunham o arco.
Atirem nela! Não poupem flechas,
pois ela pecou contra o Senhor.
15Soem contra ela um grito de guerra de todos os lados!
Ela se rende, suas torres caem
e suas muralhas são derrubadas.
Esta é a vingança do Senhor;
vinguem-se dela!
Façam a ela o que ela fez aos outros!
16Eliminem da Babilônia o semeador
e o ceifeiro, com a sua foice na colheita.
Por causa da espada do opressor,
que cada um volte para o seu próprio povo,
e cada um fuja para a sua própria terra.
17“Israel é um rebanho disperso,
afugentado por leões.
O primeiro a devorá-lo
foi o rei da Assíria;
e o último a esmagar os seus ossos
foi Nabucodonosor, rei da Babilônia”.
18Portanto, assim diz o Senhor dos Exércitos, o Deus de Israel:
“Castigarei o rei da Babilônia e a sua terra
assim como castiguei o rei da Assíria.
19Mas trarei Israel de volta a sua própria pastagem
e ele pastará no Carmelo e em Basã;
e saciará o seu apetite nos montes de Efraim e em Gileade.
20Naqueles dias, naquela época”, declara o Senhor,
“procurarão pela iniquidade de Israel,
mas nada será achado,
pelos pecados de Judá,
mas nenhum será encontrado,
pois perdoarei o remanescente que eu poupar.
21“Ataquem a terra de Merataim
e aqueles que moram em Pecode.
Persigam-nos, matem-nos
e destruam-nos totalmente”, declara o Senhor.
“Façam tudo o que ordenei a vocês.
22Há ruído de batalha na terra;
grande destruição!
23Quão quebrado e destroçado
está o martelo de toda a terra!
Quão arrasada está a Babilônia
entre as nações!
24Preparei uma armadilha para você, ó Babilônia,
e você foi apanhada de surpresa;
você foi achada e capturada
porque se opôs ao Senhor.
25O Senhor abriu o seu arsenal
e trouxe para fora as armas da sua ira,
pois o Soberano, o Senhor dos Exércitos,
tem trabalho para fazer na terra dos babilônios.
26Venham contra ela dos confins da terra.
Arrombem os seus celeiros;
empilhem-na como feixes de cereal.
Destruam-na totalmente
e não lhe deixem nenhum remanescente.
27Matem todos os seus jovens guerreiros!
Que eles desçam para o matadouro!
Ai deles! Pois chegou o seu dia,
a hora de serem castigados.
28Escutem os fugitivos e refugiados vindos da Babilônia,
declarando em Sião como o Senhor,
o nosso Deus, se vingou,
como se vingou de seu templo.
29“Convoquem flecheiros contra a Babilônia,
todos aqueles que empunham o arco.
Acampem-se todos ao redor dela;
não deixem ninguém escapar.
Retribuam a ela conforme os seus feitos;
façam com ela tudo o que ela fez.
Porque ela desafiou o Senhor,
o Santo de Israel.
30Por isso, os seus jovens cairão nas ruas
e todos os seus guerreiros se calarão naquele dia”,
declara o Senhor.
31“Veja, estou contra você, ó arrogante”,
declara o Soberano, o Senhor dos Exércitos,
“pois chegou o seu dia,
a sua hora de ser castigada.
32A arrogância tropeçará e cairá,
e ninguém a ajudará a se levantar.
Incendiarei as suas cidades,
e o fogo consumirá tudo ao seu redor”.
33Assim diz o Senhor dos Exércitos:
“O povo de Israel está sendo oprimido
e também o povo de Judá.
Todos os seus captores os prendem à força,
recusando deixá-los ir.
34Contudo, o Redentor deles é forte;
Senhor dos Exércitos é o seu nome.
Ele mesmo defenderá a causa deles
e trará descanso à terra,
mas inquietação aos que vivem na Babilônia.
35“Uma espada contra os babilônios!”, declara o Senhor;
“contra os que vivem na Babilônia
e contra seus líderes e seus sábios!
36Uma espada contra os seus falsos profetas!
Eles se tornarão tolos.
Uma espada contra os seus guerreiros!
Eles ficarão apavorados.
37Uma espada contra os seus cavalos,
contra os seus carros de guerra
e contra todos os estrangeiros em suas fileiras!
Eles serão como mulheres.
Uma espada contra os seus tesouros!
Eles serão saqueados.
38Uma espada contra as suas águas!
Elas secarão.
Porque é uma terra de imagens esculpidas,
e eles enlouquecem por causa de seus ídolos horríveis.
39“Por isso, criaturas do deserto e hienas nela morarão,
e as corujas nela habitarão.
Ela jamais voltará a ser povoada
nem haverá quem nela viva no futuro.
40Como Deus destruiu Sodoma e Gomorra
e as cidades vizinhas”, diz o Senhor,
“ninguém mais habitará ali,
nenhum homem residirá nela.
41“Vejam! Vem vindo um povo do norte;
uma grande nação e muitos reis se mobilizam
desde os confins da terra.
42Eles empunham o arco e a lança;
são cruéis e não têm misericórdia,
e o seu barulho é como o bramido do mar.
Vêm montados em seus cavalos, em formação de batalha,
para atacá-la, ó cidade50.42 Hebraico: filha. de Babilônia.
43Quando o rei da Babilônia ouviu relatos sobre eles,
as suas mãos amoleceram.
A angústia tomou conta dele,
dores como as de uma mulher que está dando à luz.
44Como um leão que sobe da mata do Jordão
em direção aos pastos verdejantes,
subitamente eu caçarei a Babilônia
pondo-a fora de sua terra.
Quem é o escolhido que designarei para isso?
Quem é como eu que possa me desafiar?
E que pastor pode me resistir?”
45Por isso ouçam o que o Senhor planejou contra a Babilônia,
o que ele preparou contra a terra dos babilônios:
os menores do rebanho serão arrastados,
e as pastagens ficarão devastadas por causa deles.
46Ao som da tomada da Babilônia a terra tremerá;
o grito deles ressoará entre as nações.
Порука Вавилону
1Реч коју је руком пророка Јеремије Господ објавио о Вавилону и о земљи халдејској:
2„Објавите међу народима и прогласите;
подигните заставу,
прогласите и не сакривајте.
Реците: ’Освојен је Вавилон,
осрамоћен је Вил
и Меродах50,2 Или: Мардук, једно од највећих вавилонских божанстава. је скршен.
Осрамоћени су њихови идоли
и сломљени њихови одурни ликови.’
3Јер против њега долази народ са севера
који ће му опустошити земљу.
Тамо неће бити потомака људи, а ни стоке,
јер ће побећи и отићи.
4У тим данима и у то време
– говори Господ –
доћи ће заједно Израиљци и Јудејци.
Ићи ће плачући и Господа, Бога свога тражиће.
5Питаће за пут за Сион, лице своје ће к њему окренути:
Прионимо уз Господа
и вечни савез који се неће заборавити.
6Мој је народ сад постао стадо изгубљено,
на грех су их заводили њихови пастири.
Заводили су га по горама,
ишли од брда до брда.
Заборавили су своје почивалиште.
7Прождире их свако ко их нађе,
а њихови душмани говоре: ’Ми за ово нисмо криви!
Они су згрешили Господу, пребивалишту правде;
Господу, нади њихових отаца.’
8Бежите из Вавилона
и из земље халдејске!
Изађите и будите као јарац предводник.
9Ево, ја подижем и доводим на Вавилон
збор народа великих из северне земље.
Постројиће се према њему
и оданде га заробити.
Стреле су им као у ратника што децу одводи
и који се не враћа без плена.
10Халдеја ће плен постати,
а они што је плене чиниће то колико им је по вољи
– говори Господ.
11Јер ви сте се радовали, ви сте и ликовали
док сте пленили моје наследство.
Ритали сте се ко јуница по пропланку,
њиштали сте ко обесни коњи.
12Ваша је мајка јако посрамљена,
зацрвенела се она што вас роди.
Ево, последња међу народима
је као дивљина, пустош и пустара.
13Због гнева Господњег тамо се не живи,
сва ће бити опустошена.
И свако ко поред Вавилона прође ужаснут ће бити
и звиждаће због свих рана његових.
14Постројте се на Вавилон свуд унаоколо!
Гађајте га, чето с луковима,
не штедите стреле јер је Господу згрешио!
15Покличем сад против њега свуд унаоколо!
Руке диже, куле му падају,
строваљене зидине његове
јер ово је Господња освета.
Осветите се:
као што је он чинио, тако њему учините.
16Истребите сејача из Вавилона
и онога што о жетви замахује српом.
Нека се од мача тлачитељског
свако у свој народ врати,
нека свако својој земљи бежи.
17Израиљ је овца отерана
коју су лавови потерали.
Први лав, цар асирски,
га је прождерао;
а овај задњи, Навуходоносор,
цар Вавилона, му је кости оглодао.“
18Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ево, казнићу цара Вавилона у његовој земљи
као што сам казнио цара Асирије.
19Вратићу Израиљ на његову пашу,
да пасе по Кармилу, по Васану,
по Јефремовом горју и по Галаду
док му се душа не напасе.
20У тим данима и у то време
– говори Господ –
неће бити кривице на Израиљу
која се тражи,
и неће бити греха на Јуди
који се тражи;
јер ја опраштам онима који су остатак.
21На мератајимску земљу50,21 Мератајим значи двострука буна а Фекод казна. изађи
и на становнике Фекода.
Побиј их, изручи за њима све клетом уништењу
– говори Господ –
и учини све како сам ти заповедио.
22Бојни поклич и разарање велико
су по земљи!
23Како је пресечен и сломљен
маљ читаве земље!
Како је Вавилон постао ругло
међу народима!
24Замку сам ти поставио
и ти си се ухватио, Вавилоне.
Ти и не знаш да си разоткривен
и ухваћен јер си против Господа заратио.“
25Господ је отворио своју оружарницу
и изнео оружје своје јарости,
јер то у халдејској земљи
је подухват Господа, Бога над војскама.
26На њу дођите са свих крајева,
отворите њене житнице
и згрните је на гомиле!
Изручите је клетом уништењу
да јој нико не преживи!
27Покољите све њене насилнике као бикове,
на клање их поведите!
Јао њима, јер стиже њихов дан,
време њихове казне!
28Глас бегунаца и избеглих из вавилонске земље
јавља по Сиону
о освети Господа, нашег Бога,
о освети за његов Дом.
29„Окупи стрелце на Вавилон,
утабори чету с луковима
против њих свуда унаоколо.
Нека нико не побегне.
Узврати му по делима његовим,
према свему што је учинио ти му учини,
јер се понео дрско против Господа,
против Свеца Израиљева.
30Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ.
31Ево, долазим на тебе, о, дрзниче
– говори Господ Бог над војскама –
јер је дошао твој дан
и време да те казним!
32Посрнуће дрзник, пашће,
а нико га подигнути неће.
Запалићу ватру у његовим градовима
да прогута све унаоколо.“
33Овако каже Господ над војскама:
„Потлачени су заједно народ Израиља
и народ Јуде.
Сви њихови тлачитељи су их зграбили,
одбијају да их ослободе.
34Али је јак њихов Откупитељ!
’Господ над војскама’ му је име.
Он ће их бранити у њиховој парници
да земљи да спокој,
а неспокој свим становницима Вавилона.
35Мач на Халдејце
– говори Господ –
и на све становнике Вавилона,
на његове главаре и мудраце његове!
36Мач на лажне пророке –
нека буду будале.
Мачем на њихове ратнике –
нека се ужасну.
37Мач на њихове коње, на њихова кола
и на све који су међу њима, а мешаног су порекла.
Постаће као жене!
Мач на њихове ризнице –
нека буду оплењене.
38Суша водама његовим!
Нека пресуше,
јер је то земља идола
од чијег ужаса лудо раде.
39Зато ће у њему боравити звери пустињске са хијенама,
и нојеви ће се настанити.
Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
40Као кад је Бог опустошио Содому и Гомору
и околне градове
– говори Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
41Гле, народ долази са севера!
Велики народ и цареви многи
биће подигнути из најдаљих земљиних крајева.
42Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко вавилонска.
43Чуо је о њима глас цар Вавилона
и руке су му клонуле,
обузели су га зебња
и бол као породиљу.
44Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу их потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
45Зато чујте намере Господње што их је за Вавилон намерио,
и његове науме што је за земљу халдејску наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
46Од повика „Освојен је Вавилон“ потрешће се земља
и вапај ће се чути међу народима.
