1Quando Jeremias acabou de dizer ao povo tudo o que o Senhor, o seu Deus, lhe mandara dizer, 2Azarias, filho de Hosaías, e Joanã, filho de Careá, e todos os homens arrogantes disseram a Jeremias: “Você está mentindo! O Senhor não o mandou dizer que não fôssemos residir no Egito. 3Mas é Baruque, filho de Nerias, que o está instigando contra nós para que sejamos entregues nas mãos dos babilônios, a fim de que nos matem ou nos levem para o exílio na Babilônia”.
4Assim Joanã, filho de Careá, todos os comandantes do exército e todo o povo desobedeceram à ordem do Senhor de que permanecessem na terra de Judá. 5E Joanã, filho de Careá, e todos os comandantes do exército levaram todo o remanescente de Judá que tinha voltado de todas as nações para onde haviam sido espalhados a fim de viver na terra de Judá: 6todos os homens, mulheres e crianças, as filhas do rei, todos os que Nebuzaradã, o comandante da guarda imperial, deixara com Gedalias, filho de Aicam, neto de Safã; além do profeta Jeremias e de Baruque, filho de Nerias. 7Eles foram para o Egito, desobedecendo ao Senhor, indo até Tafnes.
8Em Tafnes, o Senhor dirigiu a palavra a Jeremias, dizendo: 9“Pegue algumas pedras grandes e, à vista dos homens de Judá, enterre-as no barro do pavimento à entrada do palácio do faraó, em Tafnes. 10Então diga-lhes: Assim diz o Senhor dos Exércitos, Deus de Israel: Mandarei chamar meu servo Nabucodonosor, rei da Babilônia, e ele colocará o seu trono sobre essas pedras que enterrei, e estenderá a sua tenda43.10 Ou tapete real sobre elas. 11Ele virá e atacará o Egito, trará a morte aos destinados à morte, o cativeiro aos destinados ao cativeiro, e a espada aos destinados a morrer à espada. 12Ele incendiará43.12 Ou Eu incendiarei os templos dos deuses do Egito; queimará seus templos e levará embora cativos os seus deuses. Como um pastor tira os piolhos do seu manto43.12 Ou enrola o seu manto, assim ele tirará os piolhos do Egito, e sairá em paz. 13Ele despedaçará as colunas no templo do sol43.13 Ou em Heliópolis, no Egito, e incendiará os templos dos deuses do Egito”.
1А када је Јеремија престао да објављује свем народу све речи Господа, њиховог Бога – све те речи које му је за њих послао њихов Господ Бог – 2Осајин син Азарија, Каријин син Јоанан и сви бахати људи узвратише Јеремији: „Лажеш! Није те послао Господ, наш Бог, да кажеш: ’Не смете да идете у Египат и живите тамо.’ 3Тебе је Ниријин син Варух подговорио против нас, како би нас предао у руке Халдејаца, да нас побију и да нас одведу у Вавилон, у изгнанство.“
4Тако Каријин син Јоанан, сви војни заповедници и сав народ нису послушали Господњи позив да остану у јудејској земљи. 5Каријин син Јоанан и сви војни заповедници су повели сав Јудин остатак који се вратио из свих народа у које су били изгнани да би живели у Јуди: 6мушкарце, жене, децу, цареве ћерке – свакога кога је Годолији, Ахикамовом сину, и Сафановом унуку оставио Навузардан, заповедник телесне страже – пророка Јеремију и Варуха, Ниријиног сина. 7Отишли су Египат јер нису послушали Господњи глас. Тако су стигли у Тафнес.
8А Јеремији је у Тафнесу дошла реч од Господа: 9„Узми у руке велико камење и наочиглед свих Јудејаца га сакриј у малтер терасе од цигала, што је на улазу фараоновог двора у Тафнесу. 10И реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ево, ја шаљем по Навуходоносора, цара Вавилона, свога слугу. Довешћу га и оставићу његов престо над овим камењем које сам сакрио, а он ће над њима да постави свој царски шатор. 11Он ће доћи и напашће Египат – у смрт ко је за смрт; у изгнанство ко је за изгнанство; под мач ко је за мач. 12Запалићу43,12 У грчким, арамејским и латинским преписима је треће лице једнине. ватру у храмовима богова Египта и он ће их спалити. Поробиће их, а Египат ће очистити као што пастир од вашки чисти свој огртач. И оданде ће изаћи у миру. 13Поломиће свете стубове храма Сунца43,13 Дословно: Вет-Семес, према 1. Мој 41,45 смештен у Ону, тј. Хелиополису где се величао Ра, бог сунца. што су у египатској земљи и храмове египатских богова ће спалити ватром.’“
