Jó 33 – NVI-PT & NSP

Nova Versão Internacional

Jó 33:1-33

1“Mas agora, Jó, escute as minhas palavras;

preste atenção a tudo o que vou dizer.

2Estou prestes a abrir a boca;

minhas palavras estão na ponta da língua.

3Minhas palavras procedem de um coração íntegro;

meus lábios falam com sinceridade o que eu sei.

4O Espírito de Deus me fez;

o sopro do Todo-poderoso me dá vida.

5Responda-me, então, se puder;

prepare-se para enfrentar-me.

6Sou igual a você diante de Deus;

eu também fui feito do barro.

7Por isso não devo inspirar nenhum temor,

e a minha mão não há de ser pesada sobre você.

8“Mas você disse ao meu alcance;

eu ouvi bem as palavras:

9‘Estou limpo e sem pecado;

estou puro e sem culpa.

10Contudo, Deus procurou em mim motivos para inimizade;

ele me considera seu inimigo.

11Ele acorrenta os meus pés;

vigia de perto todos os meus caminhos’.

12“Mas eu digo que você não está certo,

porquanto Deus é maior do que o homem.

13Por que você se queixa a ele

de que não responde às palavras dos homens?33.13 Ou por quaisquer de suas ações?

14Pois a verdade é que Deus fala,

ora de um modo, ora de outro,

mesmo que o homem não o perceba.

15Em sonho ou em visão durante a noite,

quando o sono profundo cai sobre os homens

e eles dormem em suas camas,

16ele pode falar aos ouvidos deles

e aterrorizá-los com advertências,

17para prevenir o homem das suas más ações

e livrá-lo do orgulho,

18para preservar da cova a sua alma,

e a sua vida da espada.33.18 Ou e de atravessar o Rio.

19“Ou o homem pode ser castigado no leito de dor,

com os seus ossos em constante agonia,

20sendo levado a achar a comida repulsiva

e a detestar na alma sua refeição preferida.

21Já não se vê sua carne,

e seus ossos, que não se viam, agora aparecem.

22Sua alma aproxima-se da cova,

e sua vida, dos mensageiros da morte.

23Havendo, porém, um anjo ao seu lado,

como mediador entre mil,

que diga ao homem o que é certo a seu respeito,

24para ser-lhe favorável e dizer:

‘Poupa-o de descer à cova;

encontrei resgate para ele’,

25então sua carne se renova

voltando a ser como de criança; ele se rejuvenesce.

26Ele ora a Deus e recebe o seu favor;

vê o rosto de Deus e dá gritos de alegria,

e Deus lhe restitui a condição de justo.

27Depois ele vem aos homens e diz:

‘Pequei e torci o que era certo,

mas ele não me deu o que eu merecia.

28Ele resgatou a minha alma, impedindo-a de descer à cova,

e viverei para desfrutar a luz’.

29“Deus faz dessas coisas ao homem,

duas ou três vezes,

30para recuperar sua alma da cova,

a fim de que refulja sobre ele a luz da vida.

31“Preste atenção, Jó, e escute-me;

fique em silêncio, e falarei.

32Se você tem algo para dizer, responda-me;

fale logo, pois quero que você seja absolvido.

33Se não tem nada para dizer, ouça-me, fique em silêncio,

e eu ensinarei a sabedoria a você”.

New Serbian Translation

Књига о Јову 33:1-33

1Зато, о, Јове, молим те чуј моја казивања

и све речи моје послушај!

2Молим те, види, јер отварам уста своја

да мој језик проговори.

3Из честитости мога срца су речи моје

и по знању моја ће уста искрено да говоре.

4Елем, Божији Дух ме је саздао,

дах Свемоћнога живот ми је дао.

5Па ако си кадар, ти ми одговори;

спреми се, па пред мене стани.

6Знај, и ја сам пред Богом попут тебе;

и ја сам од иловаче обликован.

7Нека те ништа у мени ужасно не плаши,

од мене нећеш бити притиснут тешко.

8Дакле, говорио си на моје уши,

речи сам твоје јасно чуо:

9’Ја сам чист, без греха сам и без мане!

У мени кривице нема!

10Али, ето, Бог задевицу са мном тражи,

гледа ме ко душманина свога.

11Ноге моје у окове ставља

па надгледа све путеве моје.’

12Али ја ћу да ти кажем – ниси у праву –

јер Бог је од човека већи.

13Зашто се убеђујеш с Богом

када он не одговара на сваку човекову реч?

14Јер Бог говори једном овако, други пут онако –

али нико за то не пази –

15у сну, у виђењу ноћном,

када дубок сан на људе пада

док спавају на постељи.

16Тада он даје објаву људима,

упозорава их опоменама;

17да би човека одвратио од недела

и сакрио охолост од њега.

18Он му душу чува од раке,

живот његов од мача што сече.

19Човека болом кори на постељи његовој,

без престанка жигају га кости.

20Живот му се гади хлеба,

а душа омиљеног јела.

21Наочиглед тело му пропада,

још му штрче кости огољене.

22Душа му је све ближа раки,

а живот веснику смрти.

23Кад би било посланика,

посредника једног од хиљаду,

да човеку јави пут његове честитости,

24кад би му се Бог смиловао, па рекао:

’Спасите га од пада у раку!

Нашао сам откуп!’;

25тад би му се ко детету подмладило тело,

вратио би се у дане младалачке снаге.

26Тад ће се молити Богу и он ће га прихватити,

гледаће лице његово и клицаће.

Бог ће обновити човеку праведност његову.

27А он погледаће људе и казаће:

’Грешио сам, правду извртао,

али ми није враћено по мери!

28Он је душу моју откупио од пада у раку,

да ми живот светла види!’

29Ето, све ово Бог чини двапут,

трипут са човеком;

30да му душу из раке поврати

и обасја светлошћу живота.

31Јове! Пази, саслушај ме!

Ти ћути, а ја ћу да причам.

32Реци ако имаш речи да ми узвратиш,

јер бих хтео да те оправдам.

33Ако немаш, ти саслушај мене.

Ћути, да те мудрошћу поучим.“