Jó 18 – NVI-PT & NSP

Nova Versão Internacional

Jó 18:1-21

Bildade

1Então Bildade, de Suá, respondeu:

2“Quando você vai parar de falar?

Proceda com sensatez, e depois poderemos conversar.

3Por que somos considerados como animais

e somos ignorantes aos seus olhos?

4Ah, você, que se dilacera de ira!

Deve-se abandonar a terra por sua causa?

Ou devem as rochas mudar de lugar?

5“A lâmpada do ímpio se apaga,

e a chama do seu fogo se extingue.

6Na sua tenda a luz se escurece;

a lâmpada de sua vida se apaga.

7O vigor dos seus passos se enfraquece,

e os seus próprios planos o lançam por terra.

8Por seus próprios pés você se prende na rede,

e se perde na sua malha.

9A armadilha o pega pelo calcanhar;

o laço o prende firme.

10O nó corredio está escondido na terra para pegá-lo,

há uma armadilha em seu caminho.

11Terrores de todos os lados o assustam

e o perseguem em todos os seus passos.

12A calamidade tem fome de alcançá-lo;

a desgraça está à espera de sua queda

13e consome partes da sua pele;

o primogênito da morte devora os membros do seu corpo.

14Ele é arrancado da segurança de sua tenda,

e o levam à força ao rei dos terrores.

15O fogo mora na tenda dele;18.15 Ou Nada do que ele possuía permanece;

espalham enxofre ardente sobre a sua habitação.

16Suas raízes secam-se embaixo,

e seus ramos murcham em cima.

17Sua lembrança desaparece da terra,

e nome não tem, em parte alguma.

18É lançado da luz para as trevas;

é banido do mundo.

19Não tem filhos nem descendentes entre o seu povo,

nem lhe restou sobrevivente algum

nos lugares onde antes vivia.

20Os homens do ocidente assustam-se com a sua ruína,

e os do oriente enchem-se de pavor.

21É assim a habitação do perverso;

essa é a situação de quem não conhece a Deus”.

New Serbian Translation

Књига о Јову 18:1-21

Вилдад

1А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:

2„Када ћете да станете са причом?

Уразумите се, па да разговарамо.

3Зашто би нас за стоку сматрали?

Зар смо глупи у вашим очима?

4Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!

Хоће ли због тебе земља да опусти,

хоће ли се са свог места померити стена?

5Баш се гаси светло зликовца,

неће сијати жар његовог плама.

6Згаснуће светло у његовом шатору,

а над њим ће догорети светиљка.

7Јењава жилавост његових корака

и руше га намере његове.

8Јер су му ноге упале у мрежу,

у њене се петље запетљао.

9Замка га је за пету зграбила,

заплела га омча.

10За њега је клопка на тлу сакривена,

на путу је замка за њега.

11Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,

сатиру га на кораку сваком.

12Гладна га је невоља његова,

пропаст је спремљена да га саплете.

13Она му растаче делове коже,

најцрња смрт му једе удове.

14Одвлаче га из сигурности свог шатора,

и терају до цара страхоте18,14 До смрти..

15Њему туђи пребиваће у његовом шатору,

сумпор ће му по имању разасути.

16Корење његово иструлиће одоздо,

а његове гране свенуће одозго.

17Ишчезнуће са земље сећање на њега,

неће му се на улици име чути.

18Отераће га са светла у таму,

протераће га са земље.

19Остаће без рода,

без порода у народу своме,

без преживелога у свом завичају.

20На његов дан згрануће се и они на западу,

а и оне на истоку подилазиће језа.

21Заиста, такав је завичај злотвора,

такво је место онога што за Бога не зна!“