1Ai daqueles que fazem leis injustas,
que escrevem decretos opressores,
2para privar os pobres dos seus direitos
e da justiça os oprimidos do meu povo,
fazendo das viúvas sua presa
e roubando dos órfãos!
3Que farão vocês no dia do castigo,
quando a destruição vier de um lugar distante?
Atrás de quem vocês correrão em busca de ajuda?
Onde deixarão todas as suas riquezas?
4Nada poderão fazer,
a não ser encolher-se entre os prisioneiros
ou cair entre os mortos.
Apesar disso tudo,
a ira divina não se desviou;
sua mão continua erguida.
O Juízo de Deus sobre a Assíria
5“Ai dos assírios, a vara do meu furor,
em cujas mãos está o bastão da minha ira!
6Eu os envio contra uma nação ímpia,
contra um povo que me enfurece,
para saqueá-lo e arrancar-lhe os bens,
e para pisoteá-lo como a lama das ruas.
7Mas não é o que eles pretendem,
não é o que têm planejado;
antes, o seu propósito é destruir
e dar fim a muitas nações.
8‘Os nossos comandantes
não são todos reis?’, eles perguntam.
9Acaso não aconteceu a Calno
o mesmo que a Carquemis?
Hamate não é como Arpade
e Samaria como Damasco?
10Assim como esses reinos idólatras
foram conquistados por minha mão,
reinos cujas imagens eram mais numerosas
que as de Jerusalém e de Samaria,
11eu tratarei Jerusalém e suas imagens
como tratei Samaria e seus ídolos.”
12Quando o Senhor terminar toda a sua obra contra o monte Sião e contra Jerusalém, ele dirá: “Castigarei o rei da Assíria pelo orgulho obstinado de seu coração e pelo seu olhar arrogante. 13Pois ele diz:
“ ‘Com a força da minha mão eu o fiz,
e com a minha sabedoria, porque tenho entendimento.
Removi as fronteiras das nações,
saqueei os seus tesouros;
como um poderoso subjuguei seus habitantes10.13 Ou poderosos.
14Como se estica o braço para alcançar um ninho,
assim estiquei o braço para apanhar a riqueza das nações;
como os que ajuntam ovos abandonados,
assim ajuntei toda a terra;
não houve ninguém que batesse as asas
ou que desse um pio’ ”.
15Será que o machado se exalta acima daquele que o maneja,
ou a serra se vangloria contra aquele que a usa?
Seria como se uma vara manejasse quem a ergue,
ou o bastão levantasse quem não é madeira!
16Por isso o Soberano, o Senhor dos Exércitos,
enviará uma enfermidade devastadora sobre os seus fortes guerreiros;
no lugar da sua glória se acenderá um fogo
como chama abrasadora.
17A Luz de Israel se tornará um fogo;
o seu Santo, uma chama.
Num único dia ela queimará e consumirá
os seus espinheiros e as suas roseiras bravas.
18A glória das suas florestas
e dos seus campos férteis
se extinguirá totalmente
como definha um enfermo.
19E as árvores que sobrarem nas suas florestas serão tão poucas
que até uma criança poderá contá-las.
O Remanescente de Israel
20Naquele dia, o remanescente de Israel,
os sobreviventes da descendência de Jacó,
já não confiarão naquele que os feriu;
antes confiarão no Senhor,
no Santo de Israel, com toda a fidelidade.
21Um remanescente voltará10.21 Hebraico: Sear-Jasube; também no versículo 22.,
sim, o remanescente de Jacó
voltará para o Deus Poderoso.
22Embora o seu povo, ó Israel,
seja como a areia do mar,
apenas um remanescente voltará.
A destruição já foi decretada
e virá transbordante de justiça.
23O Soberano, o Senhor dos Exércitos,
executará a destruição decretada contra todo o país.
24Por isso o Soberano, o Senhor dos Exércitos, diz:
“Povo meu que vive em Sião,
não tenha medo dos assírios
quando eles o espancam com uma vara
e erguem contra você um bastão como fez o Egito.
25Muito em breve o meu furor passará,
e a minha ira se voltará para a destruição deles”.
26O Senhor dos Exércitos os flagelará com um chicote,
como fez quando feriu Midiã na rocha de Orebe;
ele erguerá o seu cajado contra o mar
como fez no Egito.
27Naquele dia, o fardo deles será tirado dos seus ombros,
e o jugo deles do seu pescoço;
o jugo se quebrará
porque vocês estarão muito gordos!10.27 A Septuaginta diz será quebrado dos seus ombros.
28Eles entram em Aiate;
passam por Migrom;
guardam suprimentos em Micmás.
29Atravessam o vale e dizem:
“Passaremos a noite acampados em Geba”.
Ramá treme;
Gibeá de Saul foge.
30Clamem, ó habitantes de Galim!
Escute, ó Laís! Pobre Anatote!
31Madmena está em fuga;
o povo de Gebim esconde-se.
32Hoje eles vão parar em Nobe;
sacudirão o punho para
o monte da cidade10.32 Hebraico: filha. de Sião,
para a colina de Jerusalém.
33Vejam! O Soberano, o Senhor dos Exércitos,
cortará os galhos com grande força.
As árvores altivas serão derrubadas,
as altas serão lançadas por terra.
34Com um machado ele ceifará a floresta;
o Líbano cairá diante do Poderoso.
1Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
2да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
3И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
4Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Против неименованог асирског владара
5„Тешко Асирцу!
Он је гнева мога шиба.
Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
6На пук отпаднички њега сам послао,
на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
као блато друмско нека га изгази.
7Али он није тако намеравао,
и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
за истребљивање не малог броја народа.
8Јер он је говорио:
’Сваки од мојих главара није ли као цар?
9Није ли Халани као Харкемис?
И није ли Амат као Арфад?
Није ли Самарија као Дамаск?
10Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
од Јерусалима и од Самарије;
11као што учиних са Самаријом
и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
и његовим иконама?’“
12И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, 13зато што је рекао:
„Снагом своје руке учиних,
и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
и блага њихова опљачках;
као јунак покорих столујуће.
14Рука моја као гнездо зграби
богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
да кљун отвори, да запијуче.“
15Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
и штап ли подиже оног који дрво није?
16Зато ће Господар Господ над војскама
послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
као што се ватра распаљује.
17Светлост Израиљева биће та ватра,
и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
и трње његово у једном дану.
18Красоту шума његових и поља његових
он ће уништити од сржи до коре.
И биће као болесник који копни.
19Што остане дрва у његовој шуми,
то мало ће и дечак моћи да преброји.
Повратак остатка
20И биће у дан онај остатак Израиљев
и избеглице, потомци Јаковљеви,
неће се више ослањати на онога који их обара,
него ће бивати истински ослоњени
на Господа, Светитеља Израиљева.
21Остатак ће се вратити,
остатак Јаковљев Богу силноме.10,21 Мисли се на месијанску титулу Бог Силни из Иса 9,6.
22Та, ако буде народа твојега, Израиља,
као песка морскога,
вратиће се остатак његов.
Одлука је коначна: правда надире.
23Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама:
он то чини у средини целе земље.
Охрабрење
24Зато говори Господар Господ над војскама:
„Народе мој, становници на Сиону,
не бој се Асирца кад те шибом туче,
кад палицу на те подиже
на путу египатском,
25јер још само мало, и јарост је испуњена,
и гнев мој ће их уништити.“
26И Господ над војскама замахнуће бичем на њега
као што удараше Мадијане на Стени Оривовој;
и палица је његова над морем,
и подиже је на путу египатском.
27И биће у дан онај:
биће скинуто бреме његово с твојих рамена
и јарам његов с твојег врата,
и сломиће се јарам пред помазањем.
Освајач
28Он долази на Ајат,
он је прошао Мигрон,
он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29Они прѐлазе пре́лазе:
„У Гави ће бити преноћиште за нас.“
Рама дрхће,
а Гаваја Саулова бежи.
30Вришти, ћерко Галимска, што гласније!
Слушај, Лаисе!
Сиромаху, Анатоте!
31Мадмена одлута;
становници гевимски утекоше.
32Још данас ће се у Нову зауставити,
руком маше гори ћерке сионске,
хуму јерусалимском.
33Гле, Господар Господ над војскама
гране креше ужасом,
посечени су врхови усправљени,
они уздигнути су оборени;
34а секиром се шумски густиш расеца,
а од Силног Ливан бива оборен.
