1Quando Raquel viu que não dava filhos a Jacó, teve inveja de sua irmã. Por isso disse a Jacó: “Dê-me filhos ou morrerei!”
2Jacó ficou irritado e disse: “Por acaso estou no lugar de Deus, que a impediu de ter filhos?”
3Então ela respondeu: “Aqui está Bila, minha serva. Deite-se com ela, para que tenha filhos em meu lugar30.3 Hebraico: nos meus joelhos. e por meio dela eu também possa formar família”.
4Por isso ela deu a Jacó sua serva Bila por mulher. Ele deitou-se com ela, 5Bila engravidou e deu-lhe um filho. 6Então Raquel disse: “Deus me fez justiça, ouviu o meu clamor e deu-me um filho”. Por isso deu-lhe o nome de Dã.
7Bila, serva de Raquel, engravidou novamente e deu a Jacó o segundo filho. 8Então disse Raquel: “Tive grande luta com minha irmã e venci”. Pelo que o chamou Naftali.
9Quando Lia viu que tinha parado de ter filhos, tomou sua serva Zilpa e a deu a Jacó por mulher. 10Zilpa, serva de Lia, deu a Jacó um filho. 11Então disse Lia: “Que grande sorte!”30.11 Ou “Uma tropa está vindo!” Por isso o chamou Gade.
12Zilpa, serva de Lia, deu a Jacó mais um filho. 13Então Lia exclamou: “Como sou feliz! As mulheres dirão que sou feliz”. Por isso lhe deu o nome de Aser.
14Durante a colheita do trigo, Rúben saiu ao campo, encontrou algumas mandrágoras30.14 Isto é, plantas tidas por afrodisíacas e capazes de favorecer a fertilidade feminina. e as trouxe a Lia, sua mãe. Então Raquel disse a Lia: “Dê-me algumas mandrágoras do seu filho”.
15Mas ela respondeu: “Não lhe foi suficiente tomar de mim o marido? Vai tomar também as mandrágoras que o meu filho trouxe?” Então disse Raquel: “Jacó se deitará com você esta noite, em troca das mandrágoras trazidas pelo seu filho”.
16Quando Jacó chegou do campo naquela tarde, Lia saiu ao seu encontro e lhe disse: “Hoje você me possuirá, pois eu comprei esse direito com as mandrágoras do meu filho”. E naquela noite ele se deitou com ela.
17Deus ouviu Lia, e ela engravidou e deu a Jacó o quinto filho. 18Disse Lia: “Deus me recompensou por ter dado a minha serva ao meu marido”. Por isso deu-lhe o nome de Issacar.
19Lia engravidou de novo e deu a Jacó o sexto filho. 20Disse Lia: “Deus presenteou-me com uma dádiva preciosa. Agora meu marido me tratará melhor30.20 Ou me honrará; afinal já lhe dei seis filhos”. Por isso deu-lhe o nome de Zebulom.
21Algum tempo depois, ela deu à luz uma menina a quem chamou Diná.
22Então Deus lembrou-se de Raquel. Deus ouviu o seu clamor e a tornou fértil. 23Ela engravidou, deu à luz um filho e disse: “Deus tirou de mim a minha humilhação”. 24Deu-lhe o nome de José e disse: “Que o Senhor me acrescente ainda outro filho”.
A Riqueza de Jacó
25Depois que Raquel deu à luz José, Jacó disse a Labão: “Deixe-me voltar para a minha terra natal. 26Dê-me as minhas mulheres, pelas quais o servi, e os meus filhos, e partirei. Você bem sabe quanto trabalhei para você”.
27Mas Labão lhe disse: “Se mereço sua consideração, peço-lhe que fique. Por meio de adivinhação descobri que o Senhor me abençoou por sua causa”. 28E acrescentou: “Diga o seu salário, e eu lhe pagarei”.
29Jacó lhe respondeu: “Você sabe quanto trabalhei para você e como os seus rebanhos cresceram sob os meus cuidados. 30O pouco que você possuía antes da minha chegada aumentou muito, pois o Senhor o abençoou depois que vim para cá. Contudo, quando farei algo em favor da minha própria família?”
31Então Labão perguntou: “Que você quer que eu lhe dê?” “Não me dê coisa alguma”, respondeu Jacó. “Voltarei a cuidar dos seus rebanhos se você concordar com o seguinte: 32hoje passarei por todos os seus rebanhos e tirarei do meio deles todas as ovelhas salpicadas e pintadas, todos os cordeiros pretos e todas as cabras pintadas e salpicadas. Eles serão o meu salário. 33E a minha honestidade dará testemunho de mim no futuro, toda vez que você resolver verificar o meu salário. Se estiver em meu poder alguma cabra que não seja salpicada ou pintada, e algum cordeiro que não seja preto, poderá considerá-los roubados.”
34E disse Labão: “De acordo. Seja como você disse”. 35Naquele mesmo dia, Labão separou todos os bodes que tinham listras30.35 Ou cauda retorcida; também em 30.39,40; 31.8,10 e 12. ou manchas brancas, todas as cabras que tinham pintas ou manchas brancas e todos os cordeiros pretos e os pôs aos cuidados de seus filhos. 36Afastou-se então de Jacó, à distância equivalente a três dias de viagem, e Jacó continuou a apascentar o resto dos rebanhos de Labão.
37Jacó pegou galhos verdes de estoraque, amendoeira e plátano e neles fez listras brancas, descascando-os parcialmente e expondo assim a parte branca interna dos galhos. 38Depois fixou os galhos descascados junto aos bebedouros, na frente dos rebanhos, no lugar onde costumavam beber água. Na época do cio, os rebanhos vinham beber e 39se acasalavam diante dos galhos. E geravam filhotes listrados, salpicados e pintados. 40Jacó separava os filhotes do rebanho dos demais, e fazia com que esses ficassem juntos dos animais listrados e pretos de Labão. Assim foi formando o seu próprio rebanho que separou do de Labão. 41Toda vez que as fêmeas mais fortes estavam no cio, Jacó colocava os galhos nos bebedouros, em frente dos animais, para que se acasalassem perto dos galhos; 42mas, se os animais eram fracos, não os colocava ali. Desse modo, os animais fracos ficavam para Labão e os mais fortes para Jacó. 43Assim o homem ficou extremamente rico, tornando-se dono de grandes rebanhos e de servos e servas, camelos e jumentos.
1Када је Рахиља видела да не може да рађа Јакову децу, постала је завидна на своју сестру. Рекла је Јакову: „Дај ми децу! Ако нећеш, ја ћу умрети!“
2Јаков се наљутио на Рахиљу и рекао јој: „Зар ја могу заменити Бога који ти није дао деце?“
3Она му рече: „Ево, ту је моја слушкиња Вала. Лези с њом, па нека роди на мојим коленима, да тако и ја стекнем потомство преко ње.“
4Рахиља му је дала своју слушкињу Валу, па је Јаков легао с њом. 5Вала затрудни и роди Јакову сина. 6Тада је Рахиља рекла: „Бог је пресудио у моју корист. Услишио је мој глас и дао ми сина.“ Зато му је дала име „Дан30,6 Дан значи ослобођен оптужбе.“.
7Рахиљина слушкиња, Вала, је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 8Тада је рекла: „Силно сам се борила те сам надвладала у борби са сестром.“ Зато га је назвала „Нефталим“30,8 Нефталим значи моје рвање..
9Кад је Лија видела да је престала да рађа, узела је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову за жену. 10Тако је и Зелфа, Лијина слушкиња, родила Јакову сина. 11Тада је Лија рекла: „Дошла нам је срећа!“ Зато му је дала име „Гад30,11 Гад значи срећа.“.
12Лијина слушкиња Зелфа је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 13Лија је тада рекла: „Благо мени! Жене ће ме звати блаженом.“ Зато му је дала име „Асир30,13 Асир значи срећан.“.
14Једном, у време пшеничне жетве, Рувим је ишао пољем и нашао мандрагоре30,14 Мандрагора је вишегодишња, зељаста биљка.. Донео их је својој мајци, Лији. Рахиља рече Лији: „Дај ми, молим те, мало од мандрагора твога сина!“
15А Лија јој одговори: „Зар ти није доста што си ми узела мужа, него хоћеш да узмеш и мандрагоре мога сина?“
Рахиља одговори: „У реду. Нека Јаков легне с тобом ове ноћи у замену за мандрагоре твога сина.“
16Кад се Јаков вратио увече из поља, изађе му Лија у сусрет и рече: „Спаваћеш са мном ове ноћи, јер сам те добила у замену за мандрагоре мога сина.“ Тако је те ноћи Јаков спавао са Лијом.
17Бог је услишио Лију, те је затруднела и родила Јакову петог сина. 18Тада Лија рече: „Бог ме је наградио зато што сам уступила своју слушкињу своме мужу.“ Зато му је дала име „Исахар30,18 Исахар значи награда.“.
19Лија је поново затруднела и родила Јакову шестог сина. 20Тада је рекла: „Бог ме је даровао драгоценим даром; сада ће ме мој муж ценити јер родила сам му шест синова.“ Томе је дала име „Завулон30,20 Завулон значи част, поштовање.“.
21Потом је родила и ћерку и дала јој име „Дина“.
22Тада се Бог сетио Рахиље: Бог ју је услишио и учинио да може да рађа. 23Затруднела је и родила сина. Том приликом је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту.“ 24Дала му је име „Јосиф30,24 Јосиф значи надодати.“, додавши: „Нека ми Господ дода још једног сина.“
Јаков се богати
25Након што је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: „Пусти ме да одем у своје место у својој земљи 26Дај ми моје жене за које сам радио код тебе и моју децу, да могу да одем. Ти добро знаш како сам радио за тебе.“
27А Лаван му рече: „Ако имаш и мало наклоности за мене, не иди! По знамењима сам схватио30,27 Реч се односи на гатање. Лаван се као многобожац служио гатањем да одгонетне дешавања око себе. да ме је Господ благосиљао због тебе. 28Даћу ти плату коју сам одредиш.“
29Јаков му одговори: „Ти добро знаш како сам ти служио и колико је стока узнапредовала под мојом бригом. 30Оно мало стоке што си имао пре мене се веома увећало, и Господ те је благословио куд год сам пошао. Није ли сад време да се постарам и за своју кућу?“
31Лаван му рече: „Колико да ти платим?“
Јаков му одговори: „Немој да ми платиш ништа. Твоја стада ћу гонити на пашу и чувати их само ако ми учиниш ово: 32Данас ћу проћи кроз сва твоја стада и издвојити сваку овцу црне боје и сваку шарену и пругасту козу. То ће бити моја плата. 33Кад убудуће будеш својим очима проверавао моју плату, моје поштење ће сведочити за мене: ако се у моме стаду нађе иједна коза која није шарена и пругаста, или јагње које није црно, нека се сматра као украдено.“
34„Нека буде како си рекао“ – одговори Лаван. 35Али тог истог дана Лаван издвоји све пругасте и шарене јарце, и све пругасте и шарене козе – сваку која је на себи имала бело, као и сву јагњад црне боје, па их преда својим синовима. 36Затим се са стадом удаљио на три дана хода од Јакова. Јаков је, пак, остао да чува остатак његовог стада.
37Јаков је тада узео младе прутове од тополе, бадема и платана; на њима је изрезао пруге тако што је огулио кору и открио белину. 38Прутове које је огулио поставио је у корита испред стоке која је долазила да пије воду из појила. Стока је долазила да пије и ту би се парила. 39А пошто су се јарци и козе парили пред прућем, козе би ојариле пругасте, риђасте и шарене јариће. 40Јаков је још издвојио јагњад на страну, док је остатак оваца окренуо према пругастим и сасвим црним овцама у Лавановом стаду. Тако је стицао себи стада која није мешао с Лавановим стадима. 41Кад год би се парила напреднија стока, Јаков би стављао оно пруће у појила, баш пред очи стоке како би се парила пред прућем. 42Међутим, пред кржљаву стоку није стављао пруће. Тако је кржљаву добијао Лаван а добро развијену Јаков. 43Човек се тако веома обогатио, стекао је много стоке, слугу и слушкиња, камила и магараца.
