Um Cedro no Líbano
1No primeiro dia do terceiro mês do décimo primeiro ano, a palavra do Senhor veio a mim: 2“Filho do homem, diga ao faraó, rei do Egito, e ao seu povo:
“Quem é comparável a você em majestade?
3Considere a Assíria, outrora um cedro no Líbano,
com belos galhos que faziam sombra à floresta;
era alto;
seu topo ficava acima da espessa folhagem.
4As águas o nutriam,
correntes profundas o faziam crescer em grande altura;
seus riachos fluíam de onde ele estava
para todas as árvores do campo.
5Erguia-se mais alto que todas as árvores do campo;
brotaram muitos ramos e seus galhos cresceram,
espalhando-se, graças à fartura de água.
6Todas as aves do céu
se aninhavam em seus ramos,
todos os animais do campo davam à luz
debaixo dos seus galhos;
todas as grandes nações
viviam à sua sombra.
7Era de uma beleza majestosa,
com seus ramos que tanto se espalhavam,
pois as suas raízes desciam
até as muitas águas.
8Os cedros do jardim de Deus
não eram rivais para ele,
nem os pinheiros conseguiam
igualar-se aos seus ramos,
nem os plátanos podiam
comparar-se com os seus galhos;
nenhuma árvore do jardim de Deus
podia equiparar-se à sua beleza.
9Eu o fiz belo com rica ramagem,
a inveja de todas as árvores do Éden,
do jardim de Deus.
10“Portanto, assim diz o Soberano, o Senhor: Como ele se ergueu e se tornou tão alto, alçando seu topo acima da folhagem espessa, e como ficou orgulhoso da sua altura, 11eu o entreguei ao governante das nações para que este o tratasse de acordo com a sua maldade. Eu o rejeitei, 12e a mais impiedosa das nações estrangeiras o derrubou e o deixou. Seus ramos caíram sobre os montes e em todos os vales; seus galhos jazeram quebrados em todas as ravinas da terra. Todas as nações da terra saíram de sua sombra e o abandonaram. 13Todas as aves do céu se instalaram na árvore caída, e todos os animais do campo se abrigaram em seus galhos. 14Por isso nenhuma outra árvore junto às águas chegará a erguer-se orgulhosamente tão alto, alçando o seu topo acima da folhagem espessa. Nenhuma outra árvore igualmente bem regada chegará a essa altura; estão todas destinadas à morte, e irão para debaixo da terra, entre os homens mortais, com os que descem à cova.
15“Assim diz o Soberano, o Senhor: No dia em que ele foi baixado à sepultura31.15 Hebraico: Sheol. Essa palavra também pode ser traduzida por profundezas, pó ou morte; também nos versículos 16 e 17., fiz o abismo encher-se de pranto por ele; estanquei os seus riachos, e a sua fartura de água foi retida. Por causa dele vesti o Líbano de trevas, e todas as árvores do campo secaram-se completamente. 16Fiz as nações tremerem ao som da sua queda, quando o fiz descer à sepultura com os que descem à cova. Então todas as árvores do Éden, as mais belas e melhores do Líbano, todas as árvores bem regadas, consolavam-se embaixo da terra. 17Todos os que viviam à sombra dele, seus aliados entre as nações, também haviam descido com ele à sepultura, juntando-se aos que foram mortos à espada.
18“Qual das árvores do Éden pode comparar-se com você em esplendor e majestade? No entanto, você também será derrubado e irá para baixo da terra com as árvores do Éden; você jazerá entre os incircuncisos, com os que foram mortos à espada.
“Eis aí o faraó e todo o seu grande povo. Palavra do Soberano, o Senhor”.
Фараон, поносни кедар
1У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву:
’Коме ли си сличан по својој величини?
3Погледај Асирију!
Она је била као кедар на Ливану:
дивних грана, сеновите крошње.
Растом је био веома висок,
међу облаке врх му се винуо.
4Воде су му дале да порасте,
дубинске су га воде уздигле.
Око стабла су му текле реке,
потоке је своје одаслао
да напаја све пољско дрвеће.
5Стога је висином надвисио све пољско дрвеће,
многе су му гране израсле,
у дужину су му огранци отишли,
од обилних се вода разгранали.
6У његовим гранама
гнездиле су се све птице небеске,
испод његових грана
рађале се све пољске звери,
а у његовом хладу
седели сви велики народи.
7Диван је био у својој величини
и дужини својих грана,
јер му је корен био крај обилних вода.
8Кедрови у Божијем врту
нису могли да се мере с њим,
чемпреси нису били равни његовим гранама,
платани нису могли да се пореде с његовим гранама;
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9Подарио сам му лепоту –
многе гране –
па су му завидела
сва дрвета едемска у Божијем врту.
10Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, 11предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. 12Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. 13На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. 14То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку.
15Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих31,15 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих., уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило. 16Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће едемско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом. 17У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом.
18Ето коме си сличан по слави и величини! С едемским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача.
То је фараон и све његово мноштво – говори Господ Бог.’“
