Duas Águias e Uma Videira
1Veio a mim esta palavra do Senhor: 2“Filho do homem, apresente uma alegoria e conte uma parábola à nação de Israel. 3Diga a eles: Assim diz o Soberano, o Senhor: Uma grande águia—com asas poderosas, penas longas e vasta plumagem de cores variadas—veio ao Líbano. Apoderando-se do alto de um cedro, 4arrancou o seu broto mais alto e o levou para uma terra de comerciantes, onde o plantou numa cidade de mercadores.
5“Depois apanhou um pouco de sementes da sua terra e as pôs em solo fértil. Ela as plantou como um salgueiro junto a muita água, 6e elas brotaram e formaram uma videira baixa e copada. Seus ramos se voltaram para a águia, mas as suas raízes permaneceram debaixo da videira. A videira desenvolveu-se e cobriu-se de ramos, brotos e folhas.
7“Mas havia outra águia grande, com asas poderosas e rica plumagem. A videira lançou suas raízes na direção dessa águia, desde o lugar onde estava plantada, e estendeu seus ramos para ela em busca de água. 8Ora, ela havia sido plantada em terreno bom, junto a muita água, onde produziria ramos, daria fruto e se tornaria uma videira viçosa.
9“Diga a eles: Assim diz o Soberano, o Senhor: Ela vingará? Não será desarraigada e seus frutos não serão arrancados para que ela seque? Tudo o que brotar dela secará. Não serão necessários nem braços fortes nem muitas pessoas para arrancá-la pelas raízes. 10Ainda que seja transplantada, será que vingará? Não secará totalmente quando o vento oriental a atingir, murchando e desaparecendo do lugar onde crescia?”
11Veio depois a mim esta palavra do Senhor: 12“Diga a essa nação rebelde: Você não sabe o que essas coisas significam? Diga a eles: O rei da Babilônia foi a Jerusalém, tirou de lá o seu rei e os seus nobres e os levou consigo de volta à Babilônia. 13Depois fez um tratado com um membro da família real e o pôs sob juramento. Levou também os líderes da terra, 14para humilhar o reino e torná-lo incapaz de reerguer-se, garantindo apenas a sua sobrevivência pelo cumprimento do seu tratado. 15Mas o rei se revoltou contra ele e enviou mensagem ao Egito pedindo cavalos e um grande exército. Será que ele se sairá bem? Escapará aquele que age dessa maneira? Romperá ele o tratado e ainda assim escapará?
16“Juro pela minha vida, palavra do Soberano, o Senhor, que ele morrerá na Babilônia, na terra do rei que o pôs no trono, cujo juramento ele desprezou e cujo tratado rompeu. 17O faraó, com seu poderoso exército e seus batalhões, não será de nenhuma ajuda para ele na guerra, quando rampas forem construídas e obras de cerco forem erguidas para destruir muitas vidas. 18Como ele desprezou o juramento quando rompeu o tratado feito com aperto de mão e fez todas essas coisas, de modo algum escapará.
19“Por isso assim diz o Soberano, o Senhor: Juro pela minha vida que farei cair sobre a cabeça dele o meu juramento, que ele desprezou, e a minha aliança, que ele rompeu. 20Estenderei sobre ele a minha rede, e ele será pego em meu laço. Eu o levarei para a Babilônia e ali executarei juízo sobre ele porque me foi infiel. 21Todas as suas tropas em fuga cairão à espada, e os sobreviventes serão espalhados aos ventos. Então vocês saberão que eu, o Senhor, falei.
22“Assim diz o Soberano, o Senhor: Eu mesmo apanharei um broto bem do alto de um cedro e o plantarei; arrancarei um renovo tenro de seus ramos mais altos e o plantarei num monte alto e imponente. 23Nos montes altos de Israel eu o plantarei; ele produzirá galhos e dará fruto e se tornará um cedro viçoso. Pássaros de todo tipo se aninharão nele; encontrarão abrigo à sombra de seus galhos. 24Todas as árvores do campo saberão que eu, o Senhor, faço cair a árvore alta e faço crescer bem alto a árvore baixa. Eu resseco a árvore verde e faço florescer a árvore seca.
“Eu, o Senhor, falei, e o farei”.
Два орла и лоза
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, постави загонетку и изложи причу дому Израиљевом. 3Реци: ’Говори Господ Бог: велики орао великих крила, дугих пера, пун шароликог перја, дође на Ливан и однесе врх кедра. 4Одломио му је врх од младих грана, однео га у земљу трговаца, и спустио га у граду продаваца.
5Узме он од семена те земље и посади га у плодну њиву. Засадио га је крај обилних вода, поставио га је као врбу. 6Оно је никло и постало бујна лоза, ниска раста, која је пружила грање према орлу. Корен му се развио испод њега и оно постаде лоза. Она је потерала изданке и пружила младо грање.
7Био је још један орао великих крила и пун перја. И гле, чокот пусти к њему своје жиле и пружи к њему своје гране да би га заливао из бразда где је био засађен. 8Био је засађен на плодној њиви крај обилних вода, да би развио гране, донео плод и постао племенита лоза.’
9Реци: ’Говори Господ Бог: хоће ли напредовати? Неће ли му орао ишчупати корен и откинути му плодове, па ће се осушити све лишће које је на њему изникло? Осушиће се и неће требати јака мишица ни много људи да га ишчупају из његовог корена. 10Но, иако је засађена, хоће ли напредовати? Неће ли се потпуно осушити кад га захвати ветар источњак? Да, осушиће се на браздама где је посађен.’“
11И дође ми реч Господња: 12„Реци том одметничком дому: ’Зар не знате шта то значи?’ Реци: ’Ето, цар је вавилонски ушао у Јерусалим, узео његовог цара и његове кнезове и довео их у Вавилон. 13А од царског рода је узео једног и са њим склопио савез и везао га заклетвом. Водеће људе у земљи је одвео 14да царство буде слабо, да се не би подигло поново, него да држи савез како би опстало. 15Међутим, он се побунио против њега и послао гласнике у Египат, да набави себи коње и велику војску. Хоће ли успети? Хоће ли се извући онај који тако нешто уради? Може ли се извући онај ко крши савез?
16Живота ми мога, говори Господ Бог: умреће усред Вавилона, у земљи цара који га зацарио, чију је заклетву одбацио и чији је савез прекршио. 17Фараон неће моћи да га спасе у бици ни великом војском, ни многобројним људством, кад се подигну насипи и саграде се борбене куле да се истребе многе душе. 18Одбацио је заклетву прекршивши савез; дао је обећање, а учинио је све то. Зато се неће извући.’
19Стога говори Господ Бог: ’Живота ми мога, он је презрео моју заклетву и прекршио мој савез, и зато ћу то свалити на његову главу. 20Разапећу над њим своју мрежу и уловиће се у моју замку. Онда ћу га одвести у Вавилон и тамо ћу му судити због неверства које је починио против мене. 21И сви ће његови бегунци са свом његовом војском пасти од мача, а који остану распршиће се на све стране. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, говорио.’
22Говори Господ Бог: ’Ја ћу узети гранчицу с врха тог високог кедра и посадити је; одломићу гранчицу с врха његових младих грана, и посадићу је на гори високој и узвишеној. 23Посадићу је на високој гори Израиљевој, и пустиће гране, и родиће, и постаће предиван кедар. Под њим ће пребивати свакојаке птице, и гнездити се у хладу његових грана. 24И сва ће стабла пољска знати да ја, Господ, снижавам високо дрво и узвисујем ниско дрво; да сушим зелено дрво и чиним да озелени суво дрво.
Ја, Господ, то сам рекао, и то ћу учинити.’“
