Nova Versão Internacional

Atos 1:1-26

A Ascensão de Jesus

1Em meu livro anterior, Teófilo, escrevi a respeito de tudo o que Jesus começou a fazer e a ensinar, 2até o dia em que foi elevado aos céus, depois de ter dado instruções por meio do Espírito Santo aos apóstolos que havia escolhido. 3Depois do seu sofrimento, Jesus apresentou-se a eles e deu-lhes muitas provas indiscutíveis de que estava vivo. Apareceu-lhes por um período de quarenta dias falando-lhes acerca do Reino de Deus. 4Certa ocasião, enquanto comia com eles, deu-lhes esta ordem: “Não saiam de Jerusalém, mas esperem pela promessa de meu Pai, da qual falei a vocês. 5Pois João batizou com1.5 Ou em água, mas dentro de poucos dias vocês serão batizados com o Espírito Santo”.

6Então os que estavam reunidos lhe perguntaram: “Senhor, é neste tempo que vais restaurar o reino a Israel?”

7Ele lhes respondeu: “Não compete a vocês saber os tempos ou as datas que o Pai estabeleceu pela sua própria autoridade. 8Mas receberão poder quando o Espírito Santo descer sobre vocês, e serão minhas testemunhas em Jerusalém, em toda a Judeia e Samaria, e até os confins da terra”.

9Tendo dito isso, foi elevado às alturas enquanto eles olhavam, e uma nuvem o encobriu da vista deles. 10E eles ficaram com os olhos fixos no céu enquanto ele subia. De repente surgiram diante deles dois homens vestidos de branco, 11que lhes disseram: “Galileus, por que vocês estão olhando para o céu? Este mesmo Jesus, que dentre vocês foi elevado aos céus, voltará da mesma forma como o viram subir”.

A Escolha de Matias

12Então eles voltaram para Jerusalém, vindo do monte chamado das Oliveiras, que fica perto da cidade, cerca de um quilômetro1.12 Grego: à distância da caminhada de um sábado.. 13Quando chegaram, subiram ao aposento onde estavam hospedados. Achavam-se presentes

Pedro, João, Tiago e André;

Filipe, Tomé, Bartolomeu e Mateus;

Tiago, filho de Alfeu, Simão, o zelote, e Judas, filho de Tiago.

14Todos eles se reuniam sempre em oração, com as mulheres, inclusive Maria, a mãe de Jesus, e com os irmãos dele.

15Naqueles dias Pedro levantou-se entre os irmãos, um grupo de cerca de cento e vinte pessoas, 16e disse: “Irmãos, era necessário que se cumprisse a Escritura que o Espírito Santo predisse por boca de Davi, a respeito de Judas, que serviu de guia aos que prenderam Jesus. 17Ele foi contado como um dos nossos e teve participação neste ministério”.

18(Com a recompensa que recebeu pelo seu pecado, Judas comprou um campo. Ali caiu de cabeça, seu corpo partiu-se ao meio, e as suas vísceras se derramaram. 19Todos em Jerusalém ficaram sabendo disso, de modo que, na língua deles, esse campo passou a chamar-se Aceldama, isto é, Campo de Sangue.)

20“Porque”, prosseguiu Pedro, “está escrito no Livro de Salmos:

“ ‘Fique deserto o seu lugar,

e não haja ninguém que nele habite’1.20 Sl 69.25;

e ainda:

“ ‘Que outro ocupe o seu lugar1.20 Grego: episcopado. Palavra que descreve a função pastoral.1.20 Sl 109.8.

21Portanto, é necessário que escolhamos um dos homens que estiveram conosco durante todo o tempo em que o Senhor Jesus viveu entre nós, 22desde o batismo de João até o dia em que Jesus foi elevado dentre nós às alturas. É preciso que um deles seja conosco testemunha de sua ressurreição.”

23Então indicaram dois nomes: José, chamado Barsabás, também conhecido como Justo, e Matias. 24Depois oraram: “Senhor, tu conheces o coração de todos. Mostra-nos qual destes dois tens escolhido 25para assumir este ministério apostólico que Judas abandonou, indo para o lugar que lhe era devido”. 26Então tiraram sortes, e a sorte caiu sobre Matias; assim, ele foi acrescentado aos onze apóstolos.

New Serbian Translation

Дела апостолска 1:1-26

Оснивање Цркве

1Уважени Теофиле! У свом првом писму сам ти говорио о свему; о томе како је Исус почео да делује и поучава, 2до дана када се узнео на небо, пошто је Духом Светим дао налог својим изабраним апостолима. 3Након своје патње, Исус је дао много доказа да је жив: указивао им се четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем.

Последње Исусове речи

4Једном приликом, док је још био са њима, Исус им је заповедио: „Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте испуњење Очевог обећања о коме сте раније слушали од мене: 5Јован је крштавао водом, али ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.“

6Окупивши се око њега, питали су га: „Господе, хоћеш ли у ово време да обновиш израиљско царство?“

7Он је одговорио: „Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу. 8Међутим, када Свети Дух сиђе на вас, примићете силу да сведочите за мене у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и до на крај света.“

Исусово узнесење

9Рекавши ово, Исус се узнео на небо, а један облак га је сакрио од њихових погледа. 10Док су им још очи биле упрте ка небу где је Исус отишао, одједном су се пред њима појавила два човека обучена у беле хаљине. 11Рекли су им: „Галилејци, зашто стојите ту и гледате у небо? Овај исти Исус који се од вас узнео на небо, вратиће се на исти начин како сте га видели да одлази на небо.“

12Затим су се вратили у Јерусалим с горе, зване „Маслинска“, која је близу Јерусалима, удаљена један суботњи дан хода1,12 Око 1 km.. 13Кад су стигли, попели су се у горњу собу где су обично боравили Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков (Алфејев син), Симон (кога су звали „Зилот“) и Јуда (Јаковљев син). 14Ту су се једнодушно и постојано молили. Са њима је било и неколико жена, Исусова мајка Марија и Исусова браћа.

Избор Јудиног наследника

15Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: 16„Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. 17Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“

18(Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. 19Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.)

20„О овоме је записано у књизи Псалама, где пише:

’Кућа његова нека буде пуста;

не живео нико у њој.’

Исто тако, стоји написано:

’Нека се његова служба да̂ другоме.’

21Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, 22почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био узнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог ускрсења заједно са нама.“

23Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. 24Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао 25да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ 26Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.