O Trono no Céu
1Depois dessas coisas olhei, e diante de mim estava uma porta aberta no céu. A voz que eu tinha ouvido no princípio, falando comigo como trombeta, disse: “Suba para cá, e mostrarei a você o que deve acontecer depois dessas coisas”. 2Imediatamente me vi tomado pelo Espírito, e diante de mim estava um trono no céu e nele estava assentado alguém. 3Aquele que estava assentado era de aspecto semelhante a jaspe e sardônio. Um arco-íris, parecendo uma esmeralda, circundava o trono, 4ao redor do qual estavam outros vinte e quatro tronos, e assentados neles havia vinte e quatro anciãos. Eles estavam vestidos de branco e na cabeça tinham coroas de ouro. 5Do trono saíam relâmpagos, vozes e trovões. Diante dele estavam acesas sete lâmpadas de fogo, que são os sete espíritos de Deus. 6E diante do trono havia algo parecido com um mar de vidro, claro como cristal.
No centro, ao redor do trono, havia quatro seres viventes cobertos de olhos, tanto na frente como atrás. 7O primeiro ser parecia um leão, o segundo parecia um boi, o terceiro tinha rosto como de homem, o quarto parecia uma águia em voo. 8Cada um deles tinha seis asas e era cheio de olhos, tanto ao redor como por baixo das asas. Dia e noite repetem sem cessar:
“Santo, santo, santo
é o Senhor, o Deus todo-poderoso,
que era, que é e que há de vir”.
9Toda vez que os seres viventes dão glória, honra e graças àquele que está assentado no trono e que vive para todo o sempre, 10os vinte e quatro anciãos se prostram diante daquele que está assentado no trono e adoram aquele que vive para todo o sempre. Eles lançam as suas coroas diante do trono e dizem:
11“Tu, Senhor e Deus nosso,
és digno de receber a glória, a honra e o poder,
porque criaste todas as coisas,
e por tua vontade elas existem
e foram criadas”.
Виђење Божије славе
1Након тога сам видео: гле, отворена врата на небу. Глас сличан звуку трубе који сам раније чуо кад је говорио са мном, рече ми: „Попни се овамо и показаћу ти шта треба да се догоди после овога.“
2Истог трена ме Дух обузе, те угледах на небу престо и некога како седи на њему. 3Тај што је седео на престолу био је као драги камен, као јаспис и сард, а око престола је била дуга боје смарагда. 4Престо је окруживало двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине обучене у бело, са златним крунама на својим главама. 5Из престола су избијале муње; чули су се гласови и грмљавина. Испред престола горело је седам буктиња, а то су седам Божијих духова. 6Испред престола је још било нешто као стаклено море, слично кристалу.
У средини, око престола, стајала су четири бића пуна очију спреда и страга. 7Прво биће било је слично лаву, друго је било слично телету, треће је имало људски лик, а четврто је било слично орлу у лету. 8Свако од четири бића имало је по шест крила, пуних очију са спољне и унутрашње стране. Они и дан и ноћ без престанка говоре:
„Свет, свет, свет
је Господ Бог, Сведржитељ,
који је био, који јесте и који ће доћи.“
9А кад су бића дала част, славу и захвалност ономе који је седео на престолу, који живи од сад и довека, 10падоше ничице двадесет четири старешине пред оним који је седео на престолу, па се поклонише ономе који живи од сад и довека. Своје круне ставише пред престо, говорећи:
11„Достојан си, Господе, Боже наш,
да примиш славу, част и силу,
јер ти си створио све,
и твојом је вољом настало и било створено.“
